Simpatični pevač otkriva da li je sujeveran, koliko kilometara dnevno prepešači sa suprugom i kako se oseća kada je baterija na mobilnom telefonu ispražnjena...
Zaječarac Željko Vasić (38) biće među prvim pevačima koji će nastupiti u renoviranoj sali koja se donedavno arhaično zvala Dom sindikata, a sada je Kombank dvorana. Biće to akustični koncert pod nazivom “Da pređemo na ti”. U novom ambijentu, na nešto drugačiji način, slušaće se “Voli me ili ne voli”, “Žena kao ti”, “Pratiš me u stopu”, “Okrenuću svet”...
S kime biste voleli da budete na “ti”?
– Možda sa Stingom, Stivijem Vonderom, Filom Kolinsom... Dugačak je spisak.
Na “Instagram” ste postavljali fotografije na kojima“majstorišete” po Kombank dvorani. Da li, zaista, znate neke praktične poslove?
– Nemam običaj da se njima bavim, jer sam preokupiran drugim stvarima, ali podrazumeva se da mnogo toga u kući znam da uradim i popravim.
Koje delove Beograda najviše volite?
– Drag mi je Blok 30, jer je to kraj u kom živim. Volim i centar grada, pogotovo u poslednje vreme, otkad su ga malo sredili. Divno izgleda.
Kuda biste voleli da otputujete ovog proleća?
– Nažalost, neću stići, a planirali smo odmor u Italiji. U junu idem u Kanadu, ali radno.
Šta je dobro, a šta nije kada vam je supruga psiholog?
– Što se mene tiče, sve je dobro.
Juče ste se pohvalili da ste pešice prešli preko 12 kilometara. Da li je to svakodnevna “norma”?
– Svakodnevno pešačim sa suprugom. Skoro svake večeri šetamo, a kad se sve sabere, to nam je prosek.
Koje sportove volite da gledate?
– Obožavam boks. Volim da gledam dobre boksere koji se ne “tuku” samo, jer boks nije tuča, već nešto mnogo više. Ne kaže se tek tako da je to viteški sport.
Na šta ste najponosniji kad je reč o vašem karakteru, ali i izgledu?
– Postao sam izuzetno vitak. Dovođenje linije u red ne tiče se samo izgleda već i psihe.
Kad hoćete da se provedete sa suprugom i prijateljima, gde izađete?
– Obavezno u neku kafanu gde svira akustična muzika. U takvim situacijama ne podnosim buku.
Koliko dugo imate Amelie?
– Amelie je pas koji je već tri godine član naše porodice.
Da li ste uspeli da se oslobodite straha od aviona?
– Nikada nije postojao klasičan strah, već nelagoda. Normalno je da se takvo osećanje javlja pri pomisli da devet ili više sati treba da provedem “u oblacima”. Ne volim da letim i to je to.
Da li vas hvata panika kada vidite da je baterija na mobilnom na 15 odsto?
– Naprotiv, kod mene se javlja osećaj sreće i želja da se baterija što pre isprazni, jer to znači da neko vreme neću morati da odgovaram na pozive.
Verujete li u „moć“ novčića bačenih u fontanu, crnih mačaka, petka trinaestog?
– Mislite da li sam sujeveran? Naravno da nisam.
