Maja Nikolić: Kako sam sačuvala brak

U susret jubileju, dve decenije ljubavi sa suprugom Aleksandrom, s kojim ima troje dece, lepa novinarka otkrila je iz svog ugla šta je potrebno da bi jedan odnos opstao uprkos izazovima i da ne veruje u pravu ljubav lišenu ljubomore.

Statistički podaci govore da se svaki četvrti brak okonča, magazini stalno donose priče o razvodima – nekad burnim, nekad “prijateljskim”, razgovori s prijateljima i kolegama skoro da se ne završe bez rečenice: “Jesi li čula da oni više nisu zajedno?”. Neko će sada reći da statistika nije “Sveto pismo” i da mediji vole bombastične priče, ali ne može se poreći činjenica da se ljudi sve brže i lakše odlučuju da svako krene svojim putem. Upravo zbog toga, poželeli smo da uradimo nešto drugačiju priču. Nismo hteli da govorimo o još jednom propalom pokušaju da se “zakrpi” nečiji brak, o tome ko je kriv, o razočaranju i gubljenju vere u ljubav. Naprotiv, hteli smo da razgovaramo s nekim ko ima brak kakav većina žena priželjkuje. Čim smo to pomenuli, pomislili smo na Maju Nikolić, jedno od naših najpoznatijih i najvoljenijih TV lica.

Kad sve navedeno čujete, da li pomislite da ste Aleksandar i vi imali sreće što tako dobro funkcionišete ili da ste bračni sklad brižljivo gradili?

– Mislim da smo imali sreće da se upoznamo i prepoznamo. Za naš brak nije bio potreban neki naročit trud da bi ovako funkcionisao. S nekim se upoznaš, prvi momenti su divni, počnete da zajedno živite, fantastično vam je... Sve je to bilo prelepo, jer je on čovek u kog sam bila beskrajno zaljubljena, ali me je potpuno “kupio” u momentu kada je stigla naša Tea. Osvojio me je bezrezervnom podrškom koju mi je pružio. Uvek je želeo da ispoljim sve svoje mogućnosti, govorio – ti to možeš, idi, radi, probaj. Naravno, i ja se trudim da budem takva. Kad imate dvoje ljudi koji stvarno nastoje da njihovom partneru bude dobro, da ga stave na važno mesto, a pritom ne zanemaruju sebe, ta veza ili brak idu onako kako treba. Nisam žena koja bi “pala” na neke romantične izjave. Rečenice koje nisu potkrepljene delima ne znače mi ništa. Krajem jula biće dvadeset godina kako smo zajedno. Moj suprug učinio je toliko neverovatnih dela da ne bih mogla ni da ih nabrojim.

U kojim situacijama vam je podrška o kojoj govorite bila najdragocenija?

– Kad su deca bila mala, pitala sam se kako ću ih odgajati i raditi svoj posao. Okupirani ste pelenama, bočicama, bebinim plačem… S druge strane, “čačka” vas vaše profesionalno biće, kao i to što vidite da klizite u model žene kakva ne želite da budete. Moj muž bio je vrlo odlučan – ti idi da radiš, a naći ćemo način da sve ostalo rešimo. Da on nije bio takav, ne bih se usudila da se vratim u Jutarnji program kad je Tia imala samo dva i po meseca. Međutim, kada danas racionalno pogledam, jasno mi je koliko je njoj mogla da nedostaje mama tri dana u nedelji po nekoliko sati. Objektivno – nimalo, ali ja sam u tim trenucima bila veoma nesigurna.

Kada ste bili blizu dvanaeste godišnjice braka, rekli ste: “Obožavam svog muža. Ljubav mora da se čuva i to je tako.” Kako se ona čuva?

– Važnim stvarima treba pridavati najviše pažnje. Svako o porodici i braku razmišlja na drugačiji način i to je prirodno. Kod mene su oni ubedljivo na prvom mestu, a ukoliko tako postavljate stvari, onda je najnormalnije da u njih najviše ulažete i da ih čuvate. Ne mogu ni da zamislim da bude drugačije.

Sigurno je da svaki par ima nesporazuma, “varnica”...  Da li odmah reagujete kada vam se nešto ne dopadne?

– Duboko verujem u moć razgovora, a kod nas se pokazalo da je to ispravan pristup. Uvek o svemu možemo da pričamo. Nekada ćemo se složiti da se ne slažemo, ali ništa nećemo gurnuti ispod tepiha. Sve što je sklonjeno i “zavučeno”, kasnije može da izroni kao eventualni problem. U tu jednačinu treba ubaciti i činjenicu da smo se upoznali i porodicu stvorili kao zreli ljudi. Kad sam dobila Teu imala sam 28, a Tiu sa 35 godina, dok je Aleksandar imao 37 kada se Tea rodila. Mislim da smo već bili u godinama kada smo vrlo dobro znali šta želimo od života. Nismo se opterećivali bilo kakvim “igricama” i taktikama. U tom slučaju, stvari se vrlo lako uklapaju. Jedino se bojim da me ovim intervjuom ne ureknete. Šalu na stranu, osećam malu neprijatnost kad o ovim stvarima pričam na ovaj način. Nije sujeverje, ali ne bih volela da isprovociram kosmos.

Postoji li “recept” zahvaljujući kom jedan nesporazum neće povući drugi?

Odgovor na ovo pitanje, kao i kompletan intervju sa Majom Nikolić, pronađite u najnovijem broju magazina “Story” koji je na kiosima do 22. maja!