Glumac i voditelj Tarik Filipović otkriva da ljubomorno čuva dete u sebi, kaže da se trudi da bude idealan muž svojoj supruzi s kojom deli život više od deset godina i objašnjava da ga zbog bosanskih korena često ponesu emocije.
Kada je stigla vest da će 27. aprila u Beogradu gostovati hrvatski glumac i voditelj Tarik Filipović (46) s monodramom “Ćiro”, prva misao bila je da ga odavno nismo videli. Od vremena kada je vodio “Milionera” i poređenja između ovdašnje i hrvatske verzije tog popularnog kviza, o Tariku smo retko čitali. Od tada je prošlo desetak godina. Kao i tada, on je veoma šarmantan, u braku je sa bivšom mis Hrvatske Lejlom Šahović, imaju sinove Dina i Armina, što je dovoljan razlog da bude srećan. I glumačka karijera odlično mu ide, a ponovo vodi veoma gledan kviz. Ovog puta reč je o “Poteri”.
Monodrama „Ćiro“ je vaš prvi samostalni projekat. Da li je lakše kad o svemu sami odlučujete?
– S kolegom Reneom Bitorajcem napravio sam dve autorske predstave - "Magic act show" i "Spektakluk”, koje smo odigrali po trista puta, ali ovde sam sam u svakom pogledu. Imam samo najboljeg producenta Tomislava Kašljevića. Za ovo neobično iskustvo moraju da ti izrastu glumački “zubi”. Partneri na sceni nedostaju, ali ima nešto i u tome da sam vodiš sve, sam “vučeš” publiku, daješ ritam, doziraš pauze... Ne čekaš tuđu repliku, ne zavisiš ni od koga.
Kviz “Potera” postoji i u Srbiji. Da li ste imali priliku da vidite našu verziju, sa Jovanom Memedovićem?
– “Potera” je po mom mišljenju najbolji kviz do sada – brz je, zabavan, dramaturški odlično “uvezan”. Sviđa mi se vaša verzija, koju samo nijanse i “začini” razlikuju od “Potjere”. Već godinama mi je drag Uroš Đurić koji je u ulozi tragača, a i njegova koleginica Milica Jokanović, koja je pojačala moje simpatije kada sam pročitao da je rođena u Zenici, kao i ja.
S kime se obavezno vidite kada dođete u Beograd, čak i kad ste u gužvi?
– Imam prijatelje koje uvek viđam, a i one “leteće”. Prvu postavu čine Fofa, Ljilja, Benco, Marija, braća Trifunović, Lejlina tetka... Sve zavisi od vremena i situacije. Ne stigne čovek sve što bi voleo, a lista dragih ljudi se širi. Nedavno sam, na snimanju u Sarajevu, upoznao i glumce Milenu Vasić, Ivanu Dudić, Bojana Perića, Darka Tomovića. Nikola Kojo mi je veoma drag, ali se “mimoilazimo”. Ne stigoh ni na “izvor” rakije kod Nenada Jezdića. Sada ću ih sve okupiti na predstavi, ali i Srđana Dragojevića, i Sergeja Trifunovića ako se probudi.
Kada bi vaše intervjue čitao neko ko vas ne zna sa ekrana, pomislio bi da ste vrlo suzdržana osoba. Ne volite da mnogo pričate o sebi?
– Možda ste u pravu, a moguće je i da prečesto nailazim na ista pitanja, pa mi se čini da se ponavljam. Dođe mi da budem poput Elvisa J. Kurtovića, koji je dao autogram jednoj devojčici, pa kad mu je tražila i druga, rekao je: “Prepiši od nje”. Ili se dotaknemo poslovnih uspeha, pa treba da se hvalim, a to radije prepuštam drugima ako ima razloga ili novianrska znatiželja dođe preblizu intimi, koja treba da ostane samo moja, pa se malo povučem. Volim ljude, druženje, sve “izblebećem”, pa i o sebi, ali ne baš javno.
Možda je bolje čitati intervjue vaše supruge Lejle, jer se tu nađu i ovako divne rečenice: „Kad od nekoga dobijate svakodnevno toliko ljubavi i pažnje, kad nekome ništa nije teško da učini za vas, kad u jednoj osobi imate ljubav vašeg života, prijatelja, oslonac… Mislim da s ponosom mogu reći da sam u ulozi njegove supruge i te kako pronašla sebe.” Ovo izgleda kao opis idealnog supruga. Da li sebe tako doživljavate?
– Ova izjava me baš raznežila. Nije da nije istina. Idealnog nema, a šta mi nedostaje da se približim tome – treba pitati Lejlu.
Čini se da je s vama lako biti u braku ili se samo čini?
– Mislim da uglavnom jeste, a ono izvan “uglavnom” ima svoje razloge. Svi smo od krvi i mesa. Ponekad me emocije ponesu i “prenesu”, ali Bosanac sam, pa još i horoskopska Riba.
Da li ste, pre 12-13 godina, dakle u vreme “pre Lejle”, tako zamišljali dobar brak?
– Nisam ni razmišljao o braku, jer me pomisao na bilo kakvo vezivanje izuzetno plašila, ali eto, leptirić je sleteo. Moja majka je na jednoj fotografiji napisala da se neće udati. Kada je tata “uklizao”, slika je misteriozno nestala.
Svojevremeno ste rekli: “Moja filozofija je jednostavnost i dobrota. I pomaži koliko god možeš.” Da li ljudi, u ovom vremenu, umeju da zloupotrebe tu vašu filozofiju?
– Istina, godine donose razočaranja, ljudi su sve više nošeni interesom. “Opekao” sam se mnogo puta, ali ne toliko da bih odustao od svojih principa. I dalje mislim da u svakom čoveku ima više dobra. Samo mu treba prići na pravi način.
Često pominjete da ima mnogo trenutaka u kojima ste „veliko dete“. U kojim situacijama to najviše dolazi do izražaja?
– To dete u sebi volim i negujem. Sa 46 godina volim iste stvari kao kad sam imao 18. Trenutno skupljam sličice fudbalera, pa ako imate duplikate...
Jednostavnost ističete kao vrednu osobinu, bilo da dajete kompliment Lejli rekavši: „Divna je i jednostavna, uglavnom“, bilo da govorite o svojoj filozofiji. Znači li to da je sve postalo suviše komplikovano?
– Život jeste sve komplikovaniji, sve manje vremena imamo i za sebe i za druge. Što se više radujete jednostavnim stvarima, to ste više čovek. Svi veliki ljudi, najveći koje sam upoznao jednostavno su – jednostavni.
