Autorka i voditeljka Snežana Dakić govori o odnosu koji je izgradila sa ćerkom jedinicom Laurom, kompleksnoj situaciji u kojoj se nalazi kada je reč o pronalaženju novog životnog saputnika i očekivanjima i realnosti u ljubavnim odnosima s današnjim muškarcima
Dve stvari na ovim fotografijama ukazuju da poznata autorka i voditeljka Snežana Dakić (46) izgleda fantastično, a nijedna se ne tiče finih komada odeće, niti perfektno tonirane šminke na njenom licu. Pre svega, Snežana zrači samopouzdanjem kakvim treba da odiše žena koja je duboko u četrdesetim godinama i koja je stekla životno iskustvo kakvo joj danas omogućuje da se oseća dobro u svojoj koži, pa čak i onda kada su lekcije bile teške. Druga stvar je krucijalna za njeno zadovoljstvo – pored Dakićeve stoji njena jedina naslednica Laura (12), glavni pokretač za sve što ova voditeljka danas čini i za šta se bori. Premda je iz njihove porodične luke pre četiri godine izašao Laurin otac Vladimir Mikić, s kojim su danas u dobrim odnosima, njih dve su ostale kao snažan tandem i najveća podrška jedna drugoj. Kada imate ćerku koja je na pragu tinejdžerskih godina, naravno da ta luka i dalje može biti uzburkana, pa čuvena „trendseterka” Snežana priznaje da trendove jedino ne može da uspostavi u sopstvenom domu gde ćerka uvek ima neko svoje mišljenje. Popularna brineta više ne vodi emisiju „Život u trendu” koja ju je proslavila, ali se u Jutarnjem programu koji uređuje i vodi na televiziji Hepi i Ženskoj televiziji gde radi dve emisije i dalje trudi da o trendovima vodi računa. Ipak, konstatuje da našu televizijsku publiku sve više interesuju ozbiljnije teme iz svakodnevnog života.
Okrenuli ste se vođenju informativnog programa, znači li to da su se trendovi promenili?
– Osetila sam potrebu da promenim tematiku i okrenem se stvarnom životu i društvenim temama. Ima tu i dalje mode, umeća življenja i popularne psihologije. Međutim, zasitila sam se emotivnih intervjua s poznatima i pokušaja da iz njih izvučem lične priče. To mi je čak pomalo i neprijatno, da zabadam nos ili stajem nekome na muku, da propitujem da li se neko razboleo, razveo ili ugojio.
Ono što je danas za vas trend više nije za vašu ćerku. Primećujete li taj jaz među generacijama i u vašem odnosu?
– Čini mi se da je manja razlika u sistemu vrednosti i stavovima između mene i moje ćerke nego što je između mene i devojaka ili momaka koji imaju između 20 i 25 godina. To su neke drugačije postavke, oni su zaluđeni virtuelnom komunikacijom, lažnim predstavljanjem. Zaglibili su u to da je bitnije kako izgledaju na fotografijama nego u realnom životu, ne osećaju potrebu da budu obrazovani i govore strane jezike. Današnje mlade generacije kod nas su kao u getu i za njih je vrhunac dobrog provoda da izađu u neku kafanu, izvade mobilne telefone i slikaju sebe i druge kako pevaju uz neki narodnjak.
Kada razgovarate sa svojom ćerkom, brinete li da ćete joj možda dati savet koji nije u skladu s današnjim vremenom?
– Ne ograničavam Lauru i puštam je da bude dete svog vremena, međutim ona sama iskazuje svoja interesovanja prema inostranoj muzici i pravim idolima. Videćemo kakav će biti uticaj okoline kada pođe u gimnaziju. U modi ima individualan stil, drugačiji od vršnjaka, mada često pozajmljuje i moje stvari. Tu se vidi da se naši ukusi i trendovi ipak poklapaju.
Šta bi bio najbolji savet koji joj u današnjem vremenu možete dati?
– Govorim joj da život treba živeti svaki dan. Da ne treba da se truje ljutnjom zbog svakodnevnih gužvi ili gluposti. Sufliram oko nezdravih navika u ishrani, oko lične higijene i nege. Mi održavamo odnos majke i ćerke, nismo drugarice. Ona je zrela i emocionalno inteligentna devojčica. Poštujem njenu ličnost i imam puno poverenje u nju. Mislim da to u deci pobuđuje odgovornost za postupke. Prilično sam liberalan roditelj i nerado pribegavam kažnjavanju, za kojim i nema velike potrebe.
Počinjete li polako da razgovarate i na temu momaka?
– Laura ima 12 godina pa još uvek nije u uzrastu kada su joj dečaci zanimljivi. Međutim, brinem se za njene emocije u narednom periodu, kada krenu zaljubljivanja i razočaranja. Takođe se bojim da će doći do raskida nekih drugarstava jer će se dvema drugaricama sviđati isti dečko i moraće da se navikne na to. Nadam se da će moje ljubavno iskustvo moći da joj pomogne u čitavoj toj priči. Ipak, u njenoj generaciji primećujem evoluciju na polju muško-ženskih odnosa. Još kao mala umela je da sagledava ljubavne odnose i zbog toga mislim da će ona u životu biti manje emotivna nego što sam ja.
Mislite li da je to dobro za nju?
– To je izuzetno dobro za nju, jer ja sam bila preosetljiva. Tokom svih ovih godina radila sam na sebi da manje reagujem srcem, a više razumom, ali nauka je pokazala da preosetljive osobe mnogo duže procesuiraju osećanja i situacije, što im crpi energiju i koncentraciju. To sam tek nedavno čula pa sam se utešila.
Da li su vas životna iskustva učinila hladnijom i bezosećajnijom?
– Zanimljivo, nisu, mada bi se to očekivalo nakon trideset godina novinarskog rada. Srećna sam što sam ista ona nežna duša, i dalje sam sažaljiva i gajim veliku zahvalnost za sve što sam postigla. S druge strane, radila sam na spoznajama o sebi, o drugim ljudima, o partnerstvu, odnosima s roditeljima. Važna lekcija je da mnogi nesporazumi nemaju veze s nama, već sa onim drugim – s njegovim strahovima i frustracijama. Kada vaspitavate dete, dosta naučite i o sopstvenom odrastanju jer tada sve preispitujete. Razmišljala sam o tome gde sam grešila ja, gde je grešila moja majka, na kojim poljima sam ja svoju majku pogrešno shvatila. Sada gledam da te stvari ne ponovim s Laurom. Ona će izrasti u zdravu i stabilnu osobu, uprkos tome što je preživela izuzetno veliku traumu kao što je razvod roditelja.
Kada je taj razvod trajao, kako se ona nosila sa situacijom?
– Laura je tada imala osam godina i ponosna sam na to kako je izašla na kraj s tim iskustvom. Bilo je tu uspona i padova u raspoloženju, ničim izazvane ljutnje i besa, ali sada je sve odlično. Prošla je kroz razvod roditelja, ali s druge strane, ima sreću da smo nas dvoje zreli i stabilni ljudi, ima egzistencijalnu sigurnost, može da upražnjava hobije koje poželi, dobije stvari koje druga deca nemaju, može da lakira nokte a mnogim devojčicama majke to zabranjuju.
Od tada su prošle četiri godine, kažete da su porodični odnosi sada u najboljem redu.
– Pregurali smo to i uvek volim da kažem: Hvala bogu, niko nije umro. To je suština cele priče. Niko nije umro i niko se nije razboleo od neizlečive bolesti. Sve drugo je manje važno. Prevaziđu se odnosi. Neka prijateljstva prestaju da postoje, pa isto tako i s partnerom. Nekada ti odnosi ostanu korektni, a nekada ne postoje uopšte. Međutim, ti isti ljudi uvek ostaju u životu deteta.
Kažu da razvod uvek teže padne ženi nego muškarcu, slažete li se s tim i zašto?
– Na ženu uvek padne veći teret jer je ona majka, a majka nikada ne zapostavlja decu. Na nama ostaje teret brige o njima i to ne podrazumeva samo finansijsku stranu. Staranje o detetu je svakodnevna organizacija života, i njenog i mog. To su odlasci u školu, posete lekarima, ishrana, dečji rođendani, razvoženje, praćenje na hobije. Dok majka brine o svemu tome, otac odlazi i živi dalje svoj život.
Ima li ta majka ipak prostora i za svoj ljubavni život? Kažu da što je žena starija teže nalazi partnera, zašto?
– Žena u srednjim godinama je zahtevna jer se ostvarila i u poslu i kao majka. Lako razotkrije muškarce, pa ne može da ih idealizuje. Ne pada na fore i laži pa se teže i zaljubljuje. Ako dobro izgleda, može da bira, pogotovo ako ima solidan kvalitet života. Ove kojima treba izdržavanje nisu toliko probirljive. Teško je u mojim godinama pronaći čoveka koji je istovremeno zreo i atraktivan. Muškarci mojih godina u ovoj zemlji prilično su zapušteni. S druge strane, fizička privlačnost mlađih dama je nesporna, a za muškarca je to kao lakmus papir. On dođe u džipu, sa skupim satom, u firmiranim patikama, a ona i ne pita da li je oženjen. Tu su i poneki poklon i putovanjce i svi zadovoljni. Zrele žene, međutim, imaju svoj život, decu, duhovite su, a zrelost je seksi. I to privlači mlađe muškarce. Ipak, u obe kombinacije staro-mlado nedostaju komunikacija i razumevanje pa se to brzo izgustira.
Na kakve zamke nailazi žena koja ima dete, a ulazi u vezu s novim muškarcem?
– U muškoj je prirodi da su egocentrični i traže da im se žena u potpunosti posveti. Zato ljubomorišu i zbog sopstvene dece, pa u narednoj supruzi traže negovateljicu, onu koja će im klimati glavom. Onda s njom naprave decu pa sve bude isto i shvate da su džabe krečili. Međutim, žena koja je majka ne može i ne sme da očekuje vezu koja će izgledati kao u mladim danima, kada su ona i partner jedno drugom sve. Veza žene koja ima decu u startu je uslovljena i treba odmah uspostaviti odnos s partnerom u kom će to biti shvaćeno. Idealno bi bilo da i taj partner ima neku prethodnu porodicu jer će se lakše razumeti.
Možete li da zamislite sebe u vezi s mlađim partnerom?
– Od onih sam žena koje umeju da budu i same, jer pogrešno je uletati iz veze u vezu. Treba vremena da čovek shvati ko je i šta mu stvarno treba. Međutim, kada imate žensko dete, stvari postaju mnogo kompleksnije sa ulaženjem novog partnera u vaš život. Vidite, da se to do sada dogodilo, kao što nije, ne bi bilo većih problema. Međutim, Laura sada već ulazi u pubertet, stasava u mladu ženu, pa će moj izbor budućeg partnera biti prilično uslovljen time. Ako bi to bio suviše mlad i atraktivan muškarac, ona bi mogla nesvesno da razvije simpatije prema njemu i tako bi stvorila rivalitet prema meni. Nadam se da ću pronaći zrelog partnera, koji će biti snažna muška figura i koji će imponovati mojoj ćerki, bez rizika od ikakve patologije. Normalna majka uvek pazi da ne uđe u vezu koja će joj poremetiti odnos sa decom.
Šta će biti presudno kada sutra budete birali partnera za sebe?
– Svako traži nekoga ko mu imponuje. Moja otežavajuća okolnost jeste to što sam javna ličnost, pa ne mogu kao sav normalan svet da izlazim u restorane, bioskope i diskoteke a da to ne završi u novinama. To nijednom normalnom muškarcu ne odgovara, kao ni meni. Nisam bogata i vremešna dama koja bi izdržavala muškarca tek da bi mi pravio društvo, kao što nisam ni dovoljno mlada niti nerealizovana da bi mi neki alfa mužjak određivao kako ću da živim. Sebi sam omogućila da budem nezavisna i slobodna, a upravo toga se muškarci plaše. Za većinu njih sam mnogo krupan zalogaj, ali to nije moj problem.
Vidite li svoje godine kao otežavajuću okolnost u toj potrazi?
– Otežavajuća je za muškarce, jer ne mogu da dobace do mene. Ne bih da zvučim pretenciozno, ali izuzetno sam probirljiva. U odličnim sam godinama, kada mi ništa nije nužno ni hitno. Ostvarena sam žena, majka, fakultetski sam obrazovana, obišla sam svet, zadovoljna sam svojim izgledom.
Da li je žena vaših godina prinuđena da spušta kriterijume?
– U ovoj zemlji žene svih godina spuštaju kriterijume. Višak obrazovanja i pristojnosti ume da bude smetnja pa se ceo život nešto spuštam – da li pred publikom, da bi me razumela i prihvatila, da li pred muškarcima da se ne bi isprepadali, pred poznanicima. Ume da bude naporno, ali navikla sam.
Da li vas plaši samoća?
– Mislim da će taj strah nastupiti kada Laura odraste i krene svojim putem. Već sada, u njenoj pretpubertetskoj fazi ima potrebu da se osamljuje, da bude sama u svojoj sobi ili da sama odlazi na rođendane. Tu sam osetila prvu ozbiljnu krizu, ali prilagodiću se. Niko nije obećao da je život lak.
