Marko Živić: Osmehom pobeđujem tugu

Poznati glumac Marko Živić otvoreno govori o trenucima koji nastupe kada ostane sasvim sam, čežnji i neostvarenoj želji da postane otac, prijateljskom odnosu sa bivšom suprugom Natašom Pavlović, načinu na koji je pobedio najtežu životnu epizodu

Nastojimo da u društvu popularnog glumca Marka Živića (45) ostanemo što duže jer se nadamo da je optimistična energija kojom zrači zarazna. Daroviti Kruševljanin ovu osobinu doživljava kao prirodnu, nešto što je usvojio još od malih nogu, a kada je stasao nalazio se u brojnim situacijama u kojima mu je pomogla. Pozitivna životna shvatanja isplatila su se glumcu pa je i najteže bitke, poput pobede nad kancerom pre deset godina, lakše savladao. Danas uživa u životu ali uglavnom tako što dosta radi. Gledamo ga u RTS-ovoj emisiji „Luda noć“ gde je sjajan kao domaćin, ali Marko vredno radi i na drugim projektima. Posebno je posvećen ostvarenju „Enter“ koje je sam osmislio a čija je poruka da život postoji i izvan Beograda. Inspiraciju je potražio u svom rodnom Kruševcu, a nas je interesovalo kakve predrasude najčešće vezuju ljude iz metropole za druge urbane sredine u Srbiji.

- Ne treba zaboraviti da život u metropoli, bilo kojoj u svetu, nije život cele zemlje. Svi smo u metropole odnekud stigli. I to je dobro. Zato su metropole tako živopisne. Imam želju, moralnu obavezu i umetničku potrebu da ispričam priču o mom rodnom gradu, onakvom kakvog ga ja vidim i osećam. Da prikažem te vedre i urbane ljude. I naravno Lazarev grad, grad istorije, bivšu, a možda jednom i buduću prestonicu. Šta ću, ja sam lokalpatriota.

Sa kakvim predrasudama ste se i sami suočavali u životu i kako ste se borili sa njima?

- Bilo je raznih predrasuda, ali one su sastavni deo svačijeg života. Moji roditelji, Svetislav i Biljana, odavno su me naučili da ne sudim o ljudima po pričama, nego po onome koliko ih lično poznajem. Na predrasude koje drugi imaju o meni ne mogu da utičem, pa se time i ne zamaram. Otac mi je uvek govorio: „Samo budi svoj i budi pošten. Za ostalo ne brinem...“

Koji profesionalni angažman vam je još uvek neostvarena želja?

- Da postanem otac. Znate, i to je veliki profesionalni angažman, biti dobar otac, to sam naučio u svojoj porodici.

Zbog čega je dobro biti glumac u Srbiji?

- Dobro je biti glumac ako voliš to što radiš. Težak je to posao, nema para, ali to nikad i nije bio moj motiv. Retko ko ima tu privilegiju da živi mnogo različitih života u likovima nekih drugih ljudi.

Zamislite da ste bar na dva sata neko drugi. Ume da bude lepo, mada je ponekad i tužno kad se vratite u realnost.

Publika vas poznaje kao čoveka komedije, ali kažu da su komičari u sebi zapravo najtužniji. Da li je širok osmeh nekada samo paravan?

- Kao i u životima svih ljudi, i u mom životu bude sete i tuge kad ostanem sam u četiri zida. Ali, dobro, to je tako. Isplačeš se, odvadiš iz duše malo tuge i teraš dalje. A šta nam drugo preostaje? Osmeh i guraj. Pa dokle se stigne.

Da li ste najteže životne trenutke pobedili upravo osmehom ili se za takve situacije mora posedovati još neko oružje poput istrajnosti, volje, nepokolebljivosti?

- Kada sam prolazio kroz težak zdravstveni period u životu, rekao sam sebi: „Šta ti preostaje nego da s osmehom guraš napred?“ Na bezbroj pitanja koja u teškim trenucima postaviš sebi, odgovor je samo jedan: glavu gore i hrabro. Neke se borbe i ne dobiju, ponekad izgubiš, ali si bar miran, jer si se celim srcem borio. Pa kako bude.

Da li je istina da se pravi prijatelji prepoznaju u najtežim momentima i kakvo je vaše iskustvo?

- Ja imam bar desetak prijatelja koji me trpe, i koje ja trpim, u proseku duže od 30 godina. Moje bogatstvo su ti telefonski brojevi koje mogu da okrenem u bilo koje doba dana i noći.

Kojim životnim načelima se vodite danas i po čemu su drugačija od onih koje je sledio Marko pre deset ili više godina?

- Moja načela se nisu promenila. Trudim se da uvek pružim maksimum. Iza sebe u poslu imam samo sebe i svoj rad. Umem da ponekad privatno budem prek i nervozan, ali mislim da sam retko nepošten. Ako sam nekoga nenamerno uvredio, neka se slobodno javi da razmotrimo taj slučaj. Uvek ću prvi reći „izvini“.

Šta vas motiviše da ustanete ujutru?

- Sat. Kad me, recimo, pokupe za snimanje u šest, do 12 ne znam šta sam snimao. Šalim se malo, ali ja retko zaspim pre dva ujutru.

Bili ste hvaljeni u novinskim tekstovima zbog načina na koji ste održali dobar odnos sa bivšom suprugom Natašom Pavlović. Zbog čega je to danas izuzetak, umesto da bude pravilo i kako ste vi to postigli?

- Pa zašto da ne bude tako? Lepo smo se slagali, prijateljski se rastali. Kad su ljudi svesni da ne treba ići dalje, da je nešto stiglo do kraja, nemaju nikakav problem da zadrže prijateljski odnos. Ja mislim da je to sasvim normalno i zrelo.

Izjavili ste da je ljubav bunar iz kojeg napajate dušu. Da li je bilo momenata u kojima je presušio i odakle crpite njegovu energiju?

- A odakle da napajam dušu nego iz najboljeg osećanja na svetu? I ne samo svoju, nego i duše ljudi koji me okružuju. Uostalom, ja ljubav dajem i na poslu, ali ovaj moj bunar još nije presušio.

Koje su prednosti kada ste singl muškarac sa 45 u Srbiji?

- A ko kaže da sam singl?

Ovo je prilika da me ispravite.

- Ja sam večito zaljubljen.

Rekli ste da ste zbog žena činili mnoge ludosti. Možete li navesti jednu?

- Mogao bih da navedem hiljadu i jednu, ali bi potrajalo.

Takođe ste izjavili da sebe pre vidite kao oca nego kao supruga nekoj novoj ženi. Kako gledate na te stvari danas? Da li su prioriteti promenjeni?

- Papiri su nebitni. To su samo tekstovi, kao u pozorištu. Na kraju, pamte se samo dobre predstave, a tekstovi idu u arhive.

Ako se ne biste ostvarili kao otac da li bi i takav scenario za vas bio u redu?

- Ja na stolu imam samo scenarije za predstave i filmove. Život nema scenario i baš zato je i zanimljiv.

U koži voditelja šou-programa „Luda noć“ deluje da se osećate kao riba u vodi. U kojoj meri su kolege sa kojima radite ili neki drugi faktori presudni za to?

- Naravno da je sve to timski rad. Ako nema tima, nema ni pobede. Mnogo je ljudi iza kamera koji se trude, rade i prenose nam tu dobru energiju koja se na kraju vidi na ekranu. Hoću da zahvalim kolegama na sceni, gostima, uredništvu i celoj toj ekipi iza kamera. Mislim da svi zajedno radimo dobar i pošten posao i pravimo dobru zabavu za nedeljno veče.

Ovih dana radite punom parom i na drugim projektima, možete li navesti o čemu je reč i šta vas najviše okupira?

- Trenutno me najviše okupira da stignem da spavam. Noću se budim na dva sata, kao beba. I dok spavam, mozak nastavlja da radi sam. Imao sam i prošle, a kako vidim, imaću i ove godine, dosta obaveza. Ali, to je tako u našem poslu. Ili plima posla, ili oseka. Spremam novu predstavu u Beogradskom dramskom pozorištu, onda idem na koreografske probe, a uveče najčešće igram neku predstavu. U međuvremenu teku snimanja „Lude noći“. Ali, ne žalim se. Samo želim da u svemu u ovom trenutku dam maksimum i da mirno spavam.