Zajednički rad na televiziji spojio je voditeljku Mariju Kilibardu i glumicu Anđelku Prpić, pa su za kratko vreme postale nerazdvojne drugarice koje jedna drugoj poveravaju sve tajne i iskreno pomažu u rešavanju svih životnih dilema
Bilo je dovoljno “150 minuta“ da zanimljive “žene” urade ove fotografije i intervju, a uspeli smo zato što nam ova “lica odavno zvuče poznato” i što nije bilo „sto ljudi, sto ćudi“. Najvažnije je da na kraju ni voditeljka Marija Kilibarda (37), ni glumica Anđelka Prpić (33) nisu rekle: „Šta me snađe!“ Naravno, ovo je mala igra reči u kojoj smo spojili emisije u kojima smo gledali Mariju, Anđelkinu monodramu i kviz koji ona vodi, a prikazuje se svakog ponedeljka na Prvoj televiziji. Iako je bilo ideja da se njih dve u isto vreme nađu pred kamerama, one to do sada nisu realizovane, ali da je reč o pravom tandemu, osim nas, shvatili su ljudi iz sveta marketinga, pa smo ih zato tokom aprila gledali u kampanjama za telefon “Huawei P20” i za “Garnier” boje za kosu. Marija i Anđelka nisu „slučajni partneri“ već dve uspešne i inteligentne žene, čije je prijateljstvo, kao u kompjuterskim igricama, veoma brzo prelazilo s jednog nivoa na drugi.
Koliko se dugo traje vaše druženje?
Marija: Povezivao nas je rad na Prvoj televiziji i zajednički prijatelji, ali nikako ne uspevam da se setim kada smo drugarski “kliknule”… Izgleda da jutros nisam uzela B vitamin. Znam samo da sam u jednom trenutku neku veoma intimnu priču podelila sa njom, a usledilo je i obraćanje za savet. Odjednom sam shvatila da je naše prijateljstvo došlo do nivoa kog pre toga nisam ni bila svesna.
Anđelka: Preskočile smo ono “provodimo mnogo vremena zajedno, pa postanemo bliske”, već – ako i drugarstvo može da bude na prvi pogled kao ljubav, nama se desilo upravo to. To nije bilo čak ni davno, tako da smo još u “fazi leptirića”.
Ko je češće u ulozi savetnika?
Marija: Različite smo u mnogim stvarima, pa i u toj. Anđelka nešto ispriča, a onda na osnovu rečenog pita ono što je zanima. Ja sama postavim pitanje, sama na njega odgovorim i donesem zaključak, a ona za to vreme menja izraze lica i poglede. Praktično, na taj način mi odgovara, pa se zato tako lepo ispričam sama sa sobom.
Anđelka: To sam naučila od moje koleginice Maje Novelić. Ona nikad ne kaže “uradi to i to” već “a, šta ti misliš?”. Maja je sjajan psiholog amater, a što se Marije tiče, ja sam dugo verovala da najviše pričam. Međutim, kad sam nju srela, pomislila sam – evo nekoga ko priča više od mene, ali ga je lepo slušati i ima šta da ti kaže. S njom je zaista dovoljno da menjaš izraze lica, pa da shvatiš da razgovarate. Zanimljivo je da ne volim kad neko skakuće s teme na temu. To mi prija samo kod nje i mojih najboljih drugarica iz Požarevca.
Marija: Mene je kolega Ivan Ivanović prvi nazvao “kraljica digresija”, a onda je celo naše društvo to prihvatilo. Anđa je prilično koncizna, a ja sam veoma opširna, ali i to je super. Ne bi valjalo da smo obe iste.
Marija je svojevremeno govorila o svojoj izuzetnoj posvećenosti prijateljima, tako svojstvenoj horoskopskim Devicama. Da li ste i vi takvi?
Anđelka: Ona je kraljica i u tom segmentu. Moram da otkrijem da mi našu “vezu” gajimo kod nje u stanu, a ne kod mene.
Marija: Sve moje prijateljice i prijatelji koji su u braku, kad požele pola sata lufta od dece ili stresa na poslu, dođu kod mene.
Anđelka: To je divan prostor s fenomenalnom energijom. Tu je i muzika, Marija spema hranu, posluži sokove, ponudi sve vrste kafe...
Marija: U toj atmosferi obradimo i privatne i poslovne teme, koje umeju da budu i turbulentne. Dolazak u kuću, po mom mišljenju, jeste prelazak odnosa na viši nivo.
Anđelka: Neverovatna mi je današnja lakoća s kojom ljudi za nekoga kažu “to mi je prijatelj”, a zapravo je poznanik. Eto, nas dve smo zbrzale i taj korak, pa sam se ja brzo našla u njenom domu.
Malo je ljudi koji umeju da čoveka tako razmaze kao ona.
Zbog vaših šala, verovatno vas često pitaju koliko ste visoke?
Marija: Ja sam 182 cm.
Anđelka: A ja 159.
Marija: Anđelka i ja smo pre oko godinu dana, šaleći se oko visinske razlike, osmislile zajednički projekat, o kome je rano govoriti. Ako ona ikada bude imala slobodan dan da me odvede na ručak, moći ćemo o njemu ozbiljno da pričamo.
Anđelka: To kaže žena koja stalno putuje negde. Moguće je da je fotografija koja je potencirala tu razliku u visini, objavljena na našim “Instagram” profilima, bila povod za nekoliko zanimljivih, zajedničkih poslovnih angažmana.
Marija: Kada je reč o poslu, ovo je bukvalno Anđino vreme. Ne poznajem nikoga ko je toliko tražen, toliko aktivan i sa takvom lakoćom sve to uspeva da iznese, a pritom je i supruga i majka. Često joj govorim da se nadam da na svim tim putovanjima i snimanjima jede zdravo, spava bar dok se vozi i pije vitamine. Eto, opet govorim kao mama…
Anđelka: Više ni muž ni moja mama ne moraju da postavljaju ta pitanja jer je tu Mara. U našem odnosu ona je ta koja brine, a ja sam “smaračica” koja ponavlja: “Ajde, zakasnićemo.”
Koliko vremena dnevno provedete pričajući?
Anđelka: Najviše volim naše glasovne poruke na “Whats Appu”. Desi mi se da shvatim da četiri sata intenzivno komuniciramo na taj način.
Marija: A mogle smo se lepo čuti i ispričati...
Anđelka: Ovako mi je slatko jer moram da sačekam neko vreme pre nego što saznam šta će da mi kaže. Genijalan je taj momenat, kad možeš da smisliš šta ćeš da odgovoriš.
Da li vam muž kaže: “Pobogu, Anđelka, šta imate toliko da pričate”?
Marija: Kad je sa sinom i mužem, Anđelka je potpuno usredsređena na njih. Bezbroj puta mi je odgovorila: “Sad se igram sa Jakšom.” S druge strane, znam kad bih joj napisala da je nešto hitno, da bi mi se javila na minut.
Anđelka: Moj muž ima faze kada je, kako se ja šalim, “u vezi” sa najboljim drugarom. Verujte, oni su još gori od nas dve. Satima telefonom pričaju, pa nema pravo da reaguje, a i navikao je, pre svega zbog mojih drugarica iz Požarevca, a tu je i moja Maja Noveljić. Dariju je jasno da je sada i Mara ušla u taj krug.
Marija: Nekoliko puta smo nas troje bili na nekim dešavanjima. Bila sam kao njihovo usvojeno dete. (smeh) Kada sam singl, super mi je u društvu parova koji nisu opterećujući, pri čemu mislim na one koji ti daju do znanja da si višak tako što se ili stalno ljube ili non-top sede okrenuti jedno ka drugom.
Zašto je dobro biti Marija/Anđelka?
Anđelka: Kad se raduješ životu, valjda se i život raduje tebi. Ne znam pozitivnije biće od Marije, čak i u momentima kad joj nisu “sve ovčice na broju”.
Marija: A Anđa je bila tu i u vreme kad nije bilo ovčica.
Anđelka: Uspešno sam “blejala” i sve je bilo kako treba. Najkraće rečeno, neverovatno je koliko je života u njoj, a da ne govorim o maksimalnoj posvećenosti svemu i svakome – prijatelju, familiji, osobi koju upravo upoznaje, taksisti, čoveku u prodavnici…
Marija, “čaršija” vam još nije pronašla dečka?
Marija: Pa, valjda prvo ja moram da ga nađem.
Anđelka: Ne damo je mi bilo kome. Sada “čaršija” zna da sam tu ja, pa neće sa mnom da se kači.
Prelazak na viši nivo u prijateljstvu jeste i kada bez ustezanja kažemo da nam se kod onog drugog nešto ne dopada.
Marija: To se kod nas podrazumeva bez obzira na to da li je u pitanju komentar “ta majica ti baš i nije nešto” ili neuporedivo značajnija tema o kojoj imamo potpuno različite stavove.
Anđalka: Uprkos tome, i dalje mi prija da s njom baš o tome razgovaram.
Marija: Kada znaš da ti neko želi dobro i da će ti iskreno reći šta misli, otvara ti nove dimenzije neke situacije. Upravo iz različitosti mogu da se rode novi zaključci.
Već smo zaključili da obe imate veoma mnogo energije. Da li je tačno da će i Marija početi da troši svoju i van TV studija?
Marija: Televizija je bila i ostala moja najveća ljubav. Verujem da će tako biti i u budućnosti, ali mislim da je došao trenutak da proširim opseg delovanja. Iako nisam od onih koji prvo kažu “hop” pa onda skaču, još neću otkrivati detalje, ali jedva čekam da dođe trenutak da o tome pričam. Eto, opet dođosmo do toga da bih da pričam...
Anđelka, ponovo ste postali voditeljka. Nekad je bio “Bulevar”, a danas je kviz “Sto ljudi, sto ćudi”. Kako vam se dopada ta nova uloga?
Anđelka: Uživam sa svojih sto ljudi i njihovih sto ćudi. Ponovo sam se uverila da zadovoljstvo u nekom poslu pre svega zavisi od saradnika. Beskrajno se zabavljamo tokom snimanja zajedno sa takmičarima. Nadam se da sam na visini zadatak, koji nije lak. Divim se Mari, koja toliko dugo traje u voditeljskom poslu.
