Novinarka televizije Prva Maja Nikolić (43), pre desetak dana, zajedno sa suprugom Aleksandrom (53) i sinom Darkom (10), boravila je u Singapuru. Majinog supruga tamo je vodio posao, a lepa voditeljka mogla je da uživa u danima bez obaveza, ispunjenim novim iskustvima. Aleksandar Nikolić je član Trilateralne komisije, pa jednom godišnje učestvuje u zasedanju evropske Trilaterale, a drugi put svetske. Budući da je praksa da članovi dolaze s partnerima, Maja u proleće i jesen ima „obavezu“ da ide na interesantno putovanje.
– Tu možete sresti veoma uspešne i zanimljive ljude, od profesora s Harvarda, preko bivših predsednika i premijera evropskih država, do direktora najcenjenijih svetskih firmi. Velika je privilegija razgovarati s njima, prisustvovati nekim predavanjima, a i njihovi supružnici su po pravilu zanimljivi. Budući da od 2013. idemo na ove konferencije, već smo jedni drugima poznati, pa se lepo družimo. Za partnere je osmišljen poseban program kako bi se upoznala zemlja domaćina, a najčešće se posećuju mesta koja ne možete da doživite ako dolazite kao običan turista. Tako smo, prošle jeseni, u Londonu obišli zgradu Britanskog parlamenta – kaže rođena Sarajka koja je s osamnaest godina, po dolasku u Beograd, započela novinarsku karijeru. Voditeljka emisije "150 minuta" s neskrivenim oduševljenjem govori o putovanju s kog se vratila obnovljene energije:
– Čim tamo dođete, reći će vam da je Singapur 3 u 1 – grad, država i ostrvo, a kako god ga posmatrali, ne možete da ne primetite da je prepun zelenila. Domaćini će vam sugerisati da obavezno posetite zoološki vrt, u kom životinje žive kao u prirodi, kao i park orhideja. S druge strane, Singapur je tehnološki na veoma visokom nivou, a BDP im je treći na svetu. Postoji deo, zove se “Gardens by the Bay”, s potpuno neverovatnim spojem veštačkog drveća koje je ozelenjeno pravim biljkama i obogaćeno svetlosnim atrakcijama, a tu je i interaktivni deo za decu. Sve je napravljeno tako da funkcioniše u skladu s prirodom. Grad je fascinantan upravo po tome što ćete s jedne strane videti azijsko nasleđe, a s druge najveće domete tehnologije. Prepun je oblakodera, a ne deluje hladno i zastrašujuće.
Kad se majka troje dece vrati s puta, a naročito tako dalekog, interesovali smo se da li ima smisla pitati je da li je – uprkos hiljadama kilometara udaljenosti – često slala poruke s pitanjem „šta se dešava u Beogradu“.
– Pred polazak uvek pažljivo organizujemo funkcionisanje dok smo odsutni, a naša velika sreća je što oni ostaju sa bakama, baš kao što su sada Tea i Tija bile u najsigurnijim rukama. Ne brinem, jer znam da ih bake čuvaju isto kao što bih ja to radila. Osim toga, vremenska razlika od sedam sati ograničavala je vreme za pozive, jer kad bismo poželeli da im se javimo, one su ili spavale ili bile u školi. Naravno, čuli smo se nekoliko puta, a trebalo je i naručiti poklone koje će mama i tata doneti. Ovog puta je i Darko bio sa nama, jer kad imaš dvanaest godina, dovoljno si velik za tako dalek put. Dok je moj suprug bio na sastancima, ja sam se povetila tome da sinu bude lepo. Najveći utisak na njega ostavilo je ostrvo Sentoza, do koga se stiže žičarom i poseta “Universal” studijima. Oduševljen je, što je i logično, jer su to neverovatna iskustva, kakva ja nisam imala sa 12 godina.
Maja nam je ispričala da su ona i Aleksandar podjednako neumorni, kad je reč o obilasku gradova, u koje dolaze bilo poslovno, bilo privatno. U obe varijante vremena nema napretek, pa zato oni ujutru krenu u obilazak, a u hotel se vrate tek kad dođe vreme za spavanje. Tokom dana umeju pešice da pređu i po dvadeset kilometara. Maja nam kaže da primećuje da, kako godine idu, sve manje vremena provodi kupujući, a sve više upijajući slike i utiske.
Na neki način, njima dvoma suđeno je da zajedno putuju i da se tome raduju, jer su se upoznali 1998. godine u avionu, na letu za Atinu. U avgustu će biti dvadeset godina od tog „sudbonosnog ulaska u avion“, a konstataciju da se putovanja smatraju jednim od najefikasnijih sredstava za očuvanje romantike u braku, Maja je ovako prokomentarisala:
– Upravo tako ih i doživljavam. U Beogradu živimo na uobičajen način, što podrazumeva i rešavanje mnogih stvari, ma koliko rutinske bile. Kad odete od kuće, nema odlazaka u nabavku, nema vođenja dece u školu i drugih svakodnevnih obaveza. Tada možete da se opustite, šetate, odete na čašu lepog vina... Nama to prija, pa zato kad god možemo, nastojimo da sebi priuštimo odlazak na put.
