Pevačica Slađana Dragaš, poznatija kao Slađa Alegro, demantovala je informacije da je ostala u drugom stanju vantelesnom oplodnjom i otkrila da njoj i suprugu začeće nikada nije bio problem, već održavanje i razvoj trudnoće
Iako su iza nje dve neuspele trudnoće, pevačica Slađana Dragaš (38) nikada nije gubila nadu da će jednoga dana postati majka. Pozitivnim stavom krčila je taj trnoviti put i nadala se da joj velika sreća tek predstoji. Pre sedam meseci ponovo je ostala u drugom stanju, ali umesto velike radosti koju je priželjkivala, pod uticajem prethodna dva pobačaja, u nju se uselio strah. Ipak, uz podršku odličnog tima lekara, porodice i svog supruga, biznismena Zorana (38), veoma brzo uspela je da se otrgne od tog ružnog osećanja i konačno počne da uživa u trudnoći. Pored redovnih lekarskih pregleda na koje ide, svakodnevno šeta, odmara se, druži se, čita i osluškuje svoje i želje svoje bebe.
– Nakon što sam prošla osmu i devetu nedelju trudnoće, tokom kojih mi se ranije dešavao prekid, malo sam se opustila. Ipak, organizam je nastavio da radi u grču. Bez obzira na to što sam postala svesna da smo i beba i ja u redu i da idemo napred, panika me nije napuštala. Uz podršku dragih ljudi uspela sam da se izborim sa svojim strahovima i konačno se naglas obradujem dolasku deteta.
Story: Spekulisalo se da ste ovoga puta začeli vantelesnom oplodnjom.
– To nije istina. Kao i prethodna dva puta, zatrudnela sam prirodnim putem. Zoranu i meni nikada nije bio problem začeće, već održavanje trudnoće koja se uvek zbog nerazjašnjenih okolnosti prekidala. Zato sam u januaru prošle godine, po preporuci svoje prijateljice Seke Aleksić, posetila privatnu kliniku specijalizovanu za vantelesnu oplodnju i održavanje trudnoće. Tamo sam imala priliku da se detaljno pregledam i s lekarima posavetujem zašto mi se to dešava. Glavni uzrok svega videla sam u urođenoj trombofiliji, zgrušavanju krvi, međutim dobila sam objašnjenje da ukoliko se urednom terapijom tretira, ona ne može da utiče na opstanak ploda. Ipak, po preporuci doktorke Goce Ivanović pregledala sam sve organe i dobila nekoliko korisnih saveta. Istog momenta promenila sam ishranu, počela da vežbam i radila na jačanju svog organizma. Kada sam saznala da sam trudna, preuzeo me je doktor Milan Brakus, kod koga i danas idem na preglede. Redovno se pridržavam svih njegovih i doktorkinih saveta i očigledno je to sve zajedno urodilo plodom.
Story: Kada ste shvatili da ste ponovo u blagoslovenom stanju, koja osećanja su se, pored strepnje, u vama preplitala?
– Zoran i ja bili smo presrećni, ali iz straha da će se istorija ponoviti, u meni se javila konfuzija osećanja. Prvih par meseci nikome nismo javili, čak ni svojim majkama, jer mi je bilo žao da ih ponovo razočaravam. Nakon što smo prešli sigurnu granicu, obavestili smo prvo najbliže ljude, a zatim prijatelje, kumove i saradnike i svi su se mnogo obradovali. Prve čestitke stigle su od mojih prijateljica sa estrade Cece, Andreane Čekić kao i od Seke, koja je moj pokretač i glavni savetodavac.
Story: U kolikoj meri vam znače njeni saveti?
– Izuzetno su mi važni. Kad god završim s mesečnim medicinskim pregledom, pozovem je da je o svemu obavestim.Volim da je u toku, jer je ona osoba koja za mene uvek ima samo reči podrške.
Story: Kako izgledaju vaši trudnički dani?
– Ovo je totalno drugačiji period u mom životu, nakon 20 godina neprekidnog rada konačno sam se posvetila sebi. Svaki dan mi je uživanje, od jutra do večeri. Iako mi se trudnoća vodi kao visokorizična, nemam mučnine niti bilo kakve smetnje. Sve ide glatko i ponašam se potpuno normalno. Jedina stvar koju sam nesvesno promenila jeste rano odlaženje u krevet, koje mi do sada nije bilo prioritet.
Story: Imate li neke posebne prohteve?
– Nisam zahtevna trudnica, mada je moj suprug uvek tu da priskoči i pomogne i pre nego što ja bilo šta izustim. Pazi da ne dižem ništa teško i da se ne savijam. Pre neki dan vratila sam se kući očekujući da će me zateći haos i sudovi, ali on to nije dozvolio, sve je blagovremeno raspremio. Stvarno je divan, lepo je vaspitan i ima savršene manire. Kada sam prvi put ušla u njegov dom u Foči i videla njegov odnos sa mamom i bratom, znala sam s kakvom osobom imam posla. Tačno zna kada treba da bude tu, a kada je potrebno da me pusti. Jednostavno, oseća me. To je tako bilo oduvek, s tim što je sada dobilo neki novi smisao.
Story: Da li se i dalje pridržavate strogog režima ishrane koji ste praktikovali pre trudnoće?
– Ne toliko, jedem umereno. Malo sam više pred Novu godinu dala sebi oduška, ali znam da je tu Zoran da me kontroliše i opomene kada preteram.
Story: Nema još mnogo do porođaja, a odlučili ste da se naslednica zove Mila?
– Pre nego što smo obavili prenatalni test koji nam je pored informacija da li je beba dobro pokazao i njen pol, dogovorili smo se da Zoran predloži tri muška imena, a ja tri ženska. Međutim, kada smo čuli da ćemo dobiti devojčicu, zajedničkim snagama odabrali smo ime Mila.
Story: Kako teku pripreme za njen dolazak?
– Nisam previše razmišljala o kupovini garderobe i pripremi sobe, jednostavno sam pustila da sve ide svojim tokom i mislim da još ima vremena za to. Stalno nešto razgledam, beležim gde sam šta videla, tako da će nam ostati samo da se sa spiskom zaputimo u prodavnice i pokupujemo sve što nam treba. Nisam za to da devojčica obavezno mora da ima sve roze ili crveno, tako da će najverovatnije njena soba i stvari biti nekih neutralnih boja.
Story: Kada vam je predviđen termin za porođaj?
– Od 20. do 23. juna, pa ćemo videti, možda nas devojčica iznenadi i ranije.
Story: Da li ćete se poroditi na klinici na kojoj održavate trudnoću?
– Volela bih da mogu kod njih sve da obavim, ali nažalost, to nije izvodljivo jer se oni ne bave porođajima. Ipak, doktor Brakus, koji vodi moju trudnoću, radi takođe i u "Narodnom frontu“ pa ću se najverovatnije tamo poroditi.
Story: Razmišljate li možda o carskom rezu kao bezbolnijoj varijanti?
– Za razliku od mog supruga koji je potpuno prestrašen, uopšte ne razmišljam o tome. Još nisam odlučila da li ću se poroditi carskim rezom ili prirodnim putem niti da li ću koristiti epidural. Kada dođe vreme za to, dogovoriću se sa svojim lekarom kome bezrezervno verujem. S druge strane, moja mama živi u istoj zgradi gde i mi, a i Zoran ima takav posao da je dobrim delom kod kuće, tako da verujem da ću, kakav god porođaj bude, imati nekoga da mi pritekne u pomoć.
Story: Hoće li suprug prisustvovati porođaju?
– Ne znam, videćemo, on bi voleo.
Story: Je l' istina da ste mu zabranili da napravi tradicionalnu žurku nakon što se vi porodite?
– Uvek sam tužna što se muž raspojasan, pocepan i pijan veseli sa društvom, dok žena i dalje leži u porodilištu. Hvala bogu što se moj Zoran i ja po mnogim pitanjima slažemo te smo odlučili da s tom proslavom malo sačekamo. Kada sve bude u redu i kada malo poraste beba, slavićemo ako treba i petnaest dana.
