Poznati supružnici otkrivaju da bi najviše na svetu voleli da se ostvare u ulozi roditelja, ali da nisu spremni za proces vantelesne oplodnje jer smatraju da bi to bilo izuzetno stresno za njih
Rok muzičar Milić Vukašinović (68) i njegova supruga Suzana (44) već osam godina žive svoju emotivnu priču koju su započeli preko društvene mreže Fejsbuk. Pored strasti koju su osetili po prvom susretu, vezuje ih neizmerna ljubav, razumevanje i intelektualno poklapanje kakvo s ranijim svojim partnerima nisu osetili. Sreli su se u pravom trenutku kako bi jedno drugom učinili život lepšim i radosnijim. Jedina stvar koja bi ih učinila srećnijim nego što su sada jeste dobijanje naslednika. Iako na tom planu za sobom beleže dva neupeha i mada je Milić nedavno napunio 68, a ona 44 godine, supružnici od te svoje zamisli ne odustaju i strpljivo rade na tome.
– Imamo decu iz prethodnih brakova, ali oduvek smo želeli naše zajedničko. Do sada nismo imali sreće. Prvu trudnoću Suzana je pobacila na najgori način, ali drugi pobačaj oboje nas je dotukao. Nakon što smo kućnim testom saznali da ćemo postati roditelji, otišli smo kod mog prijatelja u lekarsku ordinaciju da obavimo i medicinski pregled. Konstatovao nam je da ćemo uskoro postati roditelji i dao nam da oslušnemo bebino srce. Neizmerno smo bili srećni, a pristigle su i čestitke naših prijatelja. Ipak, po sledećoj kontroli obavešteni smo da plod nije nastavio da živi. Oboje smo doživeli veliki šok i jedva se od toga oporavili – objašnjava Milić.
– Nakon toga odlučili smo se za razna ispitivanja, ali lekari nisu imali objašnjenje. Ipak, kada sam im rekla da nakon poslednjeg porođaja kao porodilja s nultom negativnom krvnom grupom nisam primila lek "rogam", koji je u tim situacijma obavezan, svi su se složili da bi to mogao da bude ključni razlog – nadovezuje se Suzana.
Kao osnovni problem svog neuspeha kada je reč o potomstvu, roker traži i u raskalašnom životu koji je ranije vodio, kao i mukotrpnoj borbi s periodičnim alkoholizmom, koja je trajala do pre nekoliko godina.
– Istina je da je meni zbog takvog načina života osamdesetih godina konstatovano 45 odsto pokretljivih spermatozoida, a prognozirali su mi i da će moja tadašnja supruga teško začeti. Ipak, dobio sam ćerku Maju, kojoj sam se obradovao kao nikome do tada. Na poslednjim pregledima uočeno je da se ta pokretljivost smanjila za čak 20 odsto, ali ja ne mislim da je to bitna stavka. Dovoljan je jedan "brzi Gonzales" – šali se muzičar.
Iako oboje priželjkuju zajedničko dete, proces vantelesne oplodnje im je na poslednjem mestu.
– O tome uopšte ne razmišljamo, jer smatramo da ako je nešto sudbinski predodređeno, desiće se šta god čovek radio i koliko god se trudio. Ne želim na silu do prolazim kroz sve to. Zamislite da pokušamo i dogodi se "kiks", to za moju psihu ne bi bilo dobro. Oboje smo teško podneli gubitak deteta. Trebalo mi je par godina da se oporavim. Više ništa ne planiramo, opustili smo se i nadamo se najboljem – govori harizmatična plavuša i ističe da joj je trenutno najbitnije da se ona i Milić vole, da uživaju u svom braku, kao i ljubavi i slozi svojih najbližih.
Suzanini sinovi iz prvog braka, Nikola (19) i Stefan (23), kao i Milićeva ćerka Maja (35) u dobrim su odnosima i svi se ispomažu kao jedna velika srećna porodica.
– Moram da priznam da na samom početku nisam imao dobar odnos sa ćerkom. Međutim, Suzana je uspela da nas pomiri. Nedavno smo bili u Sarajevu, gde sam posetio svoje unuke Irmana (7) i Irfana (10) – otkriva Vukašinović, a njegova supruga dodaje:
– Na početku zajedničkog života, Milić se borio sa najstrašnijim oblikom alkoholizma. Toliko je to bilo strašno da je u jednom momentu završio na VMA na reanimaciji. Videla sam da to nije osoba u koju sam se zaljubila i postavila sam mu ultimatum – ili ja ili piće. I mislim da je dobro odabrao. Nakon toga potrudila sam se da se pomiri s ljudima u svom okruženju, pogotovo sa svojom prvom suprugom i ćerkom. Njegova ćerka i ja slažemo se dobro pa ona zna nekada da se našali i da mi kaže: "Šteta što ti nisi moja mama". S druge strane, moji sinovi obožavaju Milića, a on je uvek tu za njih – završava Suzana.
