U trenutku kada je shvatio da mu je potrebna pauza u poslu, hrvatski pop pevač odlučio je da posluša svoju intuiciju i godinama je obilazio gastronomske festivale i družio se s najboljim svetskim kuvarima, a nakon povratka muzici niže mnogobrojne uspehe kojima se raduje zajedno sa svojom emotivnom partnerkom
Jedan od najpopularnijih hrvatskih pevača Petar Grašo (41) nedavno je nakon devetogodišnje pauze ponovo zapevao pred beogradskom publikom u “Sava centru”. Povratku pred srpsku publiku prethodili su veliki uspesi u hrvatskoj, jer je Grašo prošle godine proslavio dve decenije karijere, održao je spektakularne koncerte u arenama u Puli, Splitu i Zagrebu dok je njegov singl “Ako me pitaju” proglašen najboljim u 2017. godini.
– Prošla godina bila je za mene predivna i veoma sam ponosan na sve što se dogodilo, a najviše na koncert u Areni u Zagrebu. Budući da sam napravio višegodišnju diskografsku i medijsku pauzu, kada sam ponovo počeo da objavljujem pesme, stvorila se jedna vrsta čarolije između mene i publike, što je teško opisati rečima. Mislim da su ljudi podsvesno počeli na mene da gledaju kao na muzičara uz kog rastu, sazrevaju, stare i to stvara predivnu vezu – počinje priču poznati Dalmatinac.
Dok danas puni velike koncertne dvorane kako širom regiona, tako i Evrope, Grašo je doskoro bio u svojevrsnoj ilegali. Muzičar je na vrhuncu svoje karijere odlučio da se na neko vreme povuče i da ne snima nove pesme niti daje intervjue. Pauza je potrajala nešto duže nego što je planirao, a tokom tog perioda posvetio se svojoj drugoj velikoj ljubavi – gastronomiji.
– U jednom trenutku svog života, kada mi je bilo trideset i tri godine, shvatio sam da osećam veliki umor. U to vreme već deceniju i po držao sam po stopedeset, pa i više koncerata godišnje, konstantno sam bio na putu, a nikada nisam uspevao da vidim mesta u koja idem. Odlučio sam da poslušam intuiciju i da se na neko vreme povučem. Nije mi bilo teško da donesem takvu odluku jer sam mislio da pauza neće potrajati duže od godinu ili dve dana – iskren je Petar koji nastavlja:
– Budući da moja porodica decenijama drži restoran u Splitu u kome sam odrastao i koji je naša druga dnevna soba, kulinarstvo je oduvek bilo moja druga ljubav. Tokom pauze u svom poslu odlučio sam da putujem i posećujem gastronomske festivale. Išao sam tri puta u Napulj, gde sam imao priliku da naučim kako se priprema prava italijanska pica te sam recept doneo u svoj restoran. Zahvaljujući tome, pica koju služimo našim gostima proglašena je među deset najboljih u Hrvatskoj. Često sam išao i na festivale u Rimu, Milanu, Sloveniji i diljem Evrope gde sam se družio s najboljim svetskim kuvarima koji imaju po dve ili tri “Mišlenove” zvezdice i mnogo sam naučio od tih ljudi. To su sve strastveni profesionalci koji su svesni svoje slave, ali je nose skromno i među njima nema taštine – priča Grašo koji tvrdi da je na svoju posvećenost kulinarstvu uvek gledao kao na hobi dok mu je muzika bila na prvom mestu:
– Iako su moja gastronomska istraživanja potrajala mnogo duže nego što sam planirao, uvek sam znao da ću se vratiti muzici. Kada mi je moj dobar prijatelj Tonči Huljić ponudio da snimim pesmu “Uvik isti”, odlučio sam da ga poslušam jer mi se mnogo svidela. Publika je to doživela kao moj veliki povratak dok ja nisam imao osećaj ni da sam uopšte odlazio. Potom sam snimio još nekoliko singlova koji su, takođe, vrlo dobro prihvaćeni i dogodio mi se mnogo veći uspeh nego ikada. Sada držim velike koncerte, nastupam samo kada to želim, odnosno kada ima kvalitetnih uslova i uživam u svemu što radim.
Regionalna pop zvezda kaže da je odluka da posluša svoju intuiciju bila presudna da se stvore uslovi da se muzikom bavi na način koji želi te da je u tome imao podršku svih bliskih ljudi. Među njima je bila i njegova emotivna partnerka, pet godina starija koleginica Danijela Martinović, s kojom je u vezi pune dve decenije. Iako su jedan od najpopularnijih parova u Hrvatskoj, njih dvoje uspeli su da sačuvaju svoju privatnost.
– Danijela i ja nikada nismo želeli da zarad popularnosti pričamo o našoj vezi, već je naša ljubav uvek bila samo nama znana, a naši problemi ostajali su među naša četiri zida. Da li bismo toliko dugo trajali da smo bili drugačiji, ne bih znao da odgovorim. Po meni, ljubav i tolerancija najvažniji su za dugovečnost emotivnog odnosa. Kada zavolite nečije mane isto kao i vrline, onda vas malo šta može rastaviti – tvrdi Petar koga smo za kraj pitali hoće li se on i Danijela napokon venčati:
– To je poslednja stvar o kojoj razmišljamo. Ljudi koji su nam bliski potpuno nas razumeju, tako da nas naši roditelji nikada nisu pitali o tome. Ne znamo ni kada ćemo, ni da li ćemo se uopšte venčati.
