Jedna od naših najlepših sportistkinja otkriva da je promenila način nege otkako se zbog supruga preselila u Kazanj, zašto je prestala da eksperimentiše s kosom i zbog čega svakodnevno u teretani provodi dva sata
Streljaštvo nije sport koji asocira na ženstvenost, a Beograđanka Ivana Maksimović (27) upravo tako izgleda. Ne samo da je jedna od naših najlepših sportistkinja i da svakodnevno dobija komplimente za figuru već je nikada nećete videti nenašminkanu i bez sređene frizure. Uverena je da će se jednog dana, kad ne bude više mlada, na njenom licu videti svi sati koje sada provodi u svojim beauty ritualima. Oni su postali još brojniji kada se, zbog sportskog angažmana svog supruga, košarkaša Danila Anđušića (26), preselila u Kazanj, gde su temperature znatno niže od onih na koje je navikla.
– Mojoj koži, koja je i inače veoma suva, sada je potrebna dodatna nega, jer hladnoća i vetar prosto “seku” lice. Zbog toga provodim dosta vremena u mackanju. Uostalom, zato i Ruskinje nezi posvećuju veliku pažnju. Od njih sam prihvatila naviku da češće idem u kozmetičke salone, na tretmane lica i tela, koji kožu “pune” vitaminima i mineralima. Svake dve nedelje odem na veći, jednom nedeljno na manji tretman, a svakodnevni kućni rituali se podrazumevaju.
Šta sve radite svakog dana?
– Pre stavljanja bilo koje kreme dobro očistim lice i penama i losionima, jer mnogo volim šminku. Biram kreme koje će joj biti odlična podloga.
Kako negujete ruke, koje sigurno trpe pri tako niskim temperaturama?
– Prilikom prvog dolaska u Rusiju, dobila sam alergiju na hladnoću. Veoma mi prijaju “Eucerinove” kreme za ruke i telo.
Koliko šminke je vaša “dnevna norma”?
– Tokom dana korektor, maskara i sjaj za usne. Uveče, ako izlazimo ili Danilo ima utakmicu pa idem da navijam, stavim i tečni puder, rozikasto rumenilo, nekad se poigram sa senkama. Volim da probam novitete, pa zato nikako ne uspevam da smanjim moje zalihe šminke, koje nisu baš male. Kad mi neko nešto preporuči, odmah to isprobam.
Rekli ste da imate svoje rituale i kad je reč o nezi kose. Šta joj sve radite?
– Ranije sam često menjala boju, a išla sam od crne do crvene. Zbog toga mi se kosa s vremenom oštetila, ali uspela sam da je oporavim. Sada imam prirodnu boju. Jednom u tri nedelje odem na tretman kojim se pročisti koren, pa samim tim i cela vlas, a kod kuće uvek imam masku, koju držim i po sat – sat i po kad imam vremena. Kosa za to vreme upije sve što joj treba i stvarno bude svilenkasta. Uvek kupim dobar šampon i balzam, a s vremena na vreme stavim i kokosovo ulje. Njega povremeno nanesem i na lice. Kad nemam obaveza, kokosovo ulje držim na kosi i po dva sata. Iako je posle treba mnogo duže prati, uverila sam se da joj prija.
Da li ste u Kazanju našli svog frizera?
– U Beogradu imam svoje ljude od poverenja, ali budući da nekad ne dođem i po dva-tri meseca, odlazim u dva-tri salona u Kazanju. Nijedan nije kao oni u Beogradu, pa zato ne idem stalno u isti.
Vaše slike s plaže uvek izazovu mnoštvo pozitivnih komentara. Da li je vaš izgled isključivo posledica vežbanja koje iziskuje sport ili još nešto radite da biste imali savršenu figuru?
– O ishrani ne vodim onoliko računa koliko bi trebalo, jer uživam u hrani, pogotovo u slatkišima, ali smatram da to mogu sebi da dozvolim budući da kalorije potrošim u teretani. Vežbam prvenstveno zbog sporta, ali uvek ubacim poneku vežbicu koja će doprineti izgledu kakav želim. Poslednjih meseci idem i na jogu, koja mi prija. Mislim da svaka žena, čak i kad je vrlo zauzeta, može da tokom dana odvoji jedan sat za sebe. To je dovoljno da se urade vežbe kojima će se potrošiti svaka suvišna kalorija.
Da li svakog dana vežbate sat vremena?
– I više, jer na tih sat vežbanja treba dodati kardioprogram, a najčešće je to 45 minuta trčanja na traci ili vožnja bicikla. U Kazanju imam mnogo više vremena nego u Beogradu, pa samim tim I drugačiji ritam.
Kada ste počeli da se bavite jogom?
– Ranije sam smatrala da sam suviše temperamentna za jogu, te da mi više leži trčanje, skakanje ili teretana, ali naterala sam sebe da probam i – već tri meseca je upražnjavam. Tih sat – sat i po se zaista umirite i, na kraju krajeva, meditirate. Zahvaljujući jogi, mišići postaju vretenasti, a ne napumpani, što se meni mnogo dopada. To što mi joga pruža, vredi mi i za moj sport, jer kad brzo živite – prija vam da se smirite. Nađite 10-15 minuta za meditaciju, makar pred spavanje. Ako ste impulsivni, a ja sam upravo takva, postaćete smireniji. Kada sam bila mala, sa mnom nije bilo lako izaći na kraj, a sada umem da „spustim“ loptu. Naravno, na tu promenu je u najvećoj meri uticalo streljaštvo, ali i joga i meditacija mogu da budu vrlo efikasne.
