Sergej Ćetković: Supruga me uvek vraća na zemlju

Harizmatični pevač govori o odnosu sa životnom saputnicom Kristinom, koji je kombinacija vatre i vode, otkriva da stavovima koje usađuje ćerkama želi da one postanu dobri ljudi i objašnjava kakvi su njegovi pogledi o preljubi u braku

Pevač Sergej Ćetković (42) istovremeno je divan i težak sagovornik. Divan zato što se danas i u poslu i privatno retko sreće neko za koga se može reći da je gospodin u pravom smislu te reči, a težak zbog toga što s toliko finim ljudima nije nimalo lako napraviti zanimljivu priču. Njegov osećaj za meru, kad daje intervjue, nije izgubio bitku sa njegovim odlukama da do javnosti stigne bar deo duhovitosti i ležernosti koje pokazuje kada je s bliskim ljudima. Želeći da ova naša priča ne bude slična većini prethodnih, intervju počinjemo pitanjem o čemu bi voleo da priča, a nikako da mu se ukaže prilika…

– Poželeo sam se pitanja koja se ne dotiču onih koja svakodnevno možemo pročitati u novinama ili na koja već skoro dvadeset godina pokušavam da dam valjan odgovor. Kao pokvarena ploča “vrtim” odgovore na pitanja gde nalaziš inspiraciju, kako nastaju pesme, da li su sve autobiografske, a onda se priča neminovno začini receptom za uspešan brak i vaspitanjem dece. Hajde da pričamo o nečem drugom.

Dobro, o čemu razmišljate ovog sivog zimskog dana?

– O proleću! Ovo sivilo i hladnoća kreativno me sputavaju, pa jedva čekam da se s buđenjem prirode probudim i ja, pa da bude još jedan lep april u Beogradu.

Da li ste koncert za 8. mart u “Sava centru” organizovali da biste obradovali žene za njihov dan ili da biste na efekatan način proslavili svoj rođendan?

– Meni je svaki rođendan radan, ali ovo je bio prvi koji sam proslavio u “Sava centru”. Tu sam se, na neki način, i potvrdio kao umetnik, a za taj prostor vezuje me toliko lepih uspomena. Ako bog da, planiram da svoj pedeseti rođendan proslavim na istom mestu, s mnogo kolega i prijatelja na sceni.

Pravite li često osmogodišnje planove?

– U suštini ne planiram, pa je zato bolje reći da pravim osmogodišnja maštanja. Drago mi je što moja maštovitost, koja mi je bila svojstvena dok sam bio dete, nimalo nije izgubila na intenzitetu.

Da li supruzi Kristini pričate o tim svojim dugoročnim maštanjima?

– Kada letim na krilima svoje mašte, ona je tu da me kao hladna voda prene iz dubokog sna, pa shvatim da sam otišao predaleko. Veoma je iskrena, odmerena i uvek kaže ono što misli, bez “ukrasnog papira i mašni”. Tu njenu iskrenost i širinu najviše cenim kod nje. U većini situacija, kada mislim da ne postoji izlaz ili da ne može drugačije, Kristina me smiri jednom rečenicom i vrati u realnost. Nas dvoje se sjajno dopunjujemo, pa smo jedno drugom i vatra i voda.

Eto, nek posle neko kaže da Crnogorci nisu spremni da odaju priznanje ženskoj pameti.

– Svi Crnogorci to znaju, samo neće da priznaju. Siguran sam da ste u mnogim situacijama pametnije, racionalnije i na toliko toga gledate drugačije i logičnije od nas muškaraca.

Nedavno je mnoge zaintrigirala vaša izjava o bračnom neverstvu, koja je protumačena kao kritika upućena muškarcima: “Ljudi to ne kriju, već nekako ulazi u CV i daje mu se na značaju”.

– Ne dajem sebi za pravo da bilo koga kritikujem niti se trudim da svoje poglede i stavove namećem bilo kome, već svoj život živim onako kako mislim da je najčistije i najispravnije. Verujem da je važno pobediti sebe i svoje strasti, jer heroj je onaj koji pobedi drugoga, a junak onaj koji pobedi sebe.

Ako sam vas dobro shvatila, za vas je vernost stvar odluke.

– Za mene je vernost stvar stava i vaspitanja, a prevara odluke i slabosti, ali i za nju je uvek potrebno dvoje. Kada si spokojan, srećan, voljen i kada si s nekim našao svoj mir – zašto bi tako nešto učinio? Zbog čega tražiti nemir i bolje od najboljeg?

Bojite li se nekada da ćete svojim stavovima, tako dalekim od svakodnevice 21. veka, ćerkama Loli i Mili stvoriti idealizovanu sliku ovog sveta?

– Ne, takvim stavovima jedino mogu da im usadim postojanost, ljubav, posvećenost, zahvalnost i davanje. Želim da moja deca budu dobri ljudi i da kao takvi koračaju kroz život, jer ako se sličan sličnom raduje, takvi će im biti i prijatelji i njihove ljubavi.

Pominjanje ćerki dovodi nas do vašeg učešća u kampanji “Neželjena”, koja je organizovana kao reakcija na činjenicu da u Crnoj Gori nije zanemarljiv broj trudnoća koje se prekinu u trenutku kada se sazna da je beba devojčica.

– Generalno, ne volim da budem bilo čije “istureno odeljenje”, pa zato i o tome ne pričam mnogo, baš kao i kad se govorilo o usvajanju. Smatram da su naš primer i naša sreća dovoljni da onome ko uopšte razmišlja u tom pravcu, bude jasno šta je u životu važno. Bitno je znati da imaš kome i čemu da se vratiš, da nekog voliš, da za nekoga živiš, da se za nekoga boriš. Što se tiče kampanje “Neželjena”, sam podatak da se obavi mnogo selektivnih abortusa, ukazuje na to da problem postoji. Mislim da je prisutan u celom regionu, mada je kampanja pokrenuta u Crnoj Gori. Treba voditi računa o tome kako da vaspitavamo našu decu i u kakve će ljudi porasti, a ne kog će pola doći na ovaj svet.

Vi ste bili u prilici da birate pol deteta i – imate dve devojčice.

– Bog ima plan za sve nas, a one su bile deo njegovog plana za nas dvoje. Nikada nismo razmišljali o polu deteta niti bili time opterećeni, ali priželjkivali smo devojčice. Uvek volim da kažem da su one izabrale nas, a ne mi njih.

Nedavno ste vi i vaša supruga Kristina objavili slikovnicu za decu “Šta je slađe od kolača“. Nije uobičajeno da pevači potpisuju slikovnice.

– Ideja se rađala od prvih fotografija naše dece, od njihovog prvog koraka, rođendanske torte, prvog snega... Sve to je i nas vratilo u dane detinjstva, oživelo ona ista osećanja, ponekad čak i miris nekih trenutaka, koji su ostali duboko urezani u svakom od nas. Slikovnica “Šta je slađe od kolača”, čiji je autor Kristina, ugledala je svetlost dana posle nekoliko godina priprema. Drago mi je što nas je kreativno pokrenula i odvela u nekom drugom pravcu, pa će uskoro Lola i Mila kroz crtani film krenuti u svoje avanture i na malim ekranima.

Da li je tačno da se vi i Kristina poznajete od detinjstva?

– Istina je, kad god bih je sreo, iz nekog čudnog, meni tada neobjašnjivog razloga, bio bih neobično srećan. Sada znam da je to i onda, kao i sada, ljubav. Kao što rekoh, u životu ne postoje slučajnosti, samo moraš naučiti da gledaš srcem i pažljivo čitaš znakove pored puta.