Harizmatična književnica i slikarka otkriva da čitav svoj život čezne za zadovoljnim i nasmejanim muškarcem, koji uspeva da odoli čarima savremene civilizacije
Na jednom gradskom događaju upriličenom za prijatelje i saradnike pozorišta i filma sreli smo spisateljicu i slikarku Mirjanu Bobić Mojsilović (58). Nasmejana i spremna da se uz dobro društvo, muziku i čašu kvalitetnog vina dobro provede, pristala je da odvoji malo vremena za razgovor sa nama. Zaljubljena u život, ljude i ono duhovno u njima, za sam početak podelila nam je nekoliko životnih saveta a veoma brzo i informaciju da je svoj novi roman "Muška azbuka" privela kraju. Novi roman je namenila svim ostavljenim damama i muškarcima koji su ostavljali. Na naše pitanje da li misli da je uspela u nameri da tematiku muško - ženskih odnosa dokuči isključivo iz ugla snažnijeg pola, Mira kaže da veruje da jeste.
- Roman "Muška azbuka" odgovor je na knjigu "Azbuka mog života", koji sam objavila pre više od devet godina. Mislim da sam prevazišla samu sebe, jer napisati nastavak nečega što je bilo veoma uspešno a ne ponoviti se, jako je teško - otkriva poznata Beograđanka.
Iako je preokupirana novim romanom, ne zapostavlja ni, sada već stari roman "Traži me", koji je objavila pre samo nekoliko meseci. Na svom Instagram profilu uz njegovu naslovnicu dodala je komentar: "Za pravu ljubav nema pogrešne adrese". To bio dovoljan šlagvort da je zapitamo kome je posvetila ovu rečenicu i koga ona ovih dana traži.
- Pisanje je uvek introspekcija, neka vrsta psihoterapije i rada sa samim sobom. Na taj način ja sam došla do zaključka da, ne samo ovih dana, nego čitavog života tražim čoveka koji će biti moj brat blizanac, najbolji drug i moja ljubav. Mislim da prave žene upravo to traže. Ne verujem onima koji kažu da za ljubav nije pravo vreme ni mesto. Smatram da ona nikada ne greši adresu čak i kada se na prvi mah učini da je zalutala i da je umesto na vašu stigla na moju kapiju - objašnjava književnica i priznaje da upravo iz tog razloga nikada neće prestati da mašta i da se nada da će ta emocija zakucati i na njena vrata, oblikovana u čoveku po njenoj meri:
- Potreban mi je zadovoljan muškarac, neko ko je ukapirao razliku između bitnog i nebitnog i ko nije vremenom postao frustriran savremenom civilizacijom. Reč je o kvalitetnom, duhovnom i zadovoljnom biću, jednom rečju - nasmejanoj osobi.
Mada deluje da su njeni zahtevi veoma obični i da bi te osobine trebalo da pripadaju svakom zdravorazumskom biću, Mira ističe da je u današnje vreme, na žalost, ovakvih muškaraca jako malo, te ih je iz tog razloga veoma teško pronaći.
- Teško je, ali život nije cilj nego putovanje. Nemojmo zadavati sebi lake i kratkoročne ciljeve. Što je duže putovanje, to je bolji život. Nikada neću odustati od potrage - tvrdi harizmatična Mirjana, koja problem savremenih emotivnih odnosa najpre vidi u medijima i njihovom prenaglašavanju idealnog.
- Na žalost, svi smo mi žrtve televizije, novina, društvenih mreža, koje nam stalno poručuju da je potrebno da tražimo ideal potrošačke civilizacije, a ne naš lični. Međutim, u tom rascepu između sopstvene čežnje i onoga što nam je uspostavljeno kao model pucaju i najveće ljubavi. Poenta je ugastiti odnos sa medijima i uspostaviti vezu sa božanskim i najdivnijim u sebi, jer ljubav postoji samo onda kada smo se mi "naštelovali" na njenu frekvenciju. Zaljubljivanje je uvek stvar odluke, ne neba. Iz nekog razloga, potpuno nepoznatog, mi odlučujemo da li će nam se neko dopasti ili ne.
Zato se i dešava da tek nakon višegodišnjeg druženja primetimo nekog svog prijatelja i njegove osobine koje od prosečnih polako postaju najdivnije - kroz smeh govori spisateljica i dodaje da je najbitnije da su ljudi u tim svojim odnosima zadovoljni ali da sreća i zadovoljenje želja nije nešto što pada s neba već se postiže sa mnogo truda.
- Neosporno je da je žena najsrećnija kada voli, ali da bi mogla da voli nekog drugog mora prvo da zavoli sebe i svoj život, odnosno mora da postane duhovno biće svesno svog postojanja, a na tome se radi- zaključuje ona.
