Nikola Rađen: Razdvojenost supružnika mač je sa dve oštrice

Vaterpolista govori o svom životu u prestonici Rusije i otkriva kako želi da zaboravi sve loše  što mu se desilo i na koji način je proslavio rođendan  sa svojom porodicom u Moskvi 

Vaterpolista Nikola Rađen (33) proteklih nedelja imao je dva velika razloga za slavlje. Prvo je njegov klub, moskovski Dinamo, osvojio Kup Rusije, a onda je 29. januara proslavio svoj trideset treći rođendan. Budući da za rođendane obično pravimo male rekapitulacije, razgovor sa slavlnim sportistom počeli smo osvrtom na prošlu godinu, koja je u profesionalnom smislu bila velika prekretnica za njega.

– Bio je to i privatno i poslovno uspešan period. Želim da sve što je loše zaboravim i da se sećam dobrih dana i momenata koji su me ispunjavali srećom i ljubavlju. Zahvalan sam na prilici koja mi je pružena u Moskvi, kao i na sjajnoj prvoj sezoni kampa vodenih sportova “Number ONE”, koji smo pokrenuli u Vrnjačkoj banji.

Kako ste proslavili rođendan?

– U Rusiji, sa Anom i ćerkicama, koje su trenutno kod mene. Posle treninga vratio sam se u stan, gde smo nas četvoro uživali čitavog dana.

Postoji li neki rođendan koji pamtite više od svih drugih?

– Najlepši je svaki koji slavim sa Ninom i Teom. Otkako sam svoj život preselio u Moskvu, uspešan je svaki dan koji provedem s moje tri devojke. Zbog treninga ne uspevam da često dolazim u Beograd, ali kad god ćerke nemaju školske obaveze i Ana nastupe, volim da dođu ovde, kod mene.

Šta vam se najviše sviđa u Moskvi, a na šta se najteže privikavate?

– Grad je očaravajući, pa mi nije bilo teško da se naviknem. Ljudi su divni, kao i saigrači, a privikavanje je bilo još lakše zbog toga što su tu i moje kolege Duško Pjetlović i Gajo Subotić. Najteže mi je da se naviknem na rusku zimu i temperature od minus petnaest. Klimu ne mogu da uporedim ni s jednim mestom u kom sam do sada živeo. Kada smo se doselili, prvo smo kupili najtopliju garderobu, ali nismo očekivali da će biti ni približno toliko hladno kao što je sada.

Kako napreduje učenje ruskog jezika?

– Zadovoljan sam, ali još uvek ga učim. Budući da sam jedan od glavnih igrača u timu, da bih tu ulogu maksimalno opravdao i u bazenu i van njega, neophodno je da znam ruski.

S obzirom na to da ste u Moskvi sami, sigurno imate mnogo više vremena nego dok ste bili u Beogradu. Kako ga provodite?

– U septembru, čim sam došao, obišao sam neke od najlepših delova ove metropole i zaljubio se u Rusiju i njen narod. U toku su pripreme za Svetsko prvenstvo u fudbalu, pa je cela Rusija okrenuta tom sportu. Bio sam na stadionima na kojima će se tokom leta igrati utakmice i stvarno su impozantni.

Nekoliko nedelja posle vašeg odlaska u Rusiju, počelo je da se piše da će se uskoro preseliti i Ana i ćerkice. Da li je aktuelna ta opcija?

– Kao i o bilo kojoj drugoj važnoj temi, Ana i ja dugo smo razgovarali o njihovom potencijalnom preseljenju, ali na kraju smo zaključili da to trenutno nije izvodljivo.

Kada smo prošli put pričali za naš magazin, rekli ste da vreme sa Anom i decom nećete da trošite na rasprave oko nebitnih stvari, jer ste često razdvojeni. Pretpostavljam da je to i sada “recept”.

– Kao i svaki brak, i naš ima uspona i padova. Mislim da je razdvojenost mač sa dve oštrice. Ana i ja biramo da zajedničko vreme, bilo da smo u Moskvi ili Beogradu, provedemo na najkvalitetniji način. Želimo da nadoknadimo propušteno, a kad nisam kod kuće, posvetim se poslu u mojoj agenciji "Wind Sport".

Pomislite li nekad da brak kakav je vaš, upravo zbog česte razdvojenosti, ima posebnu draž?

– Naravno, a poslovi su nam takvi da nema govora o ulasku u bilo kakvu kolotečinu. Volimo se, imamo dve divne ćerkice i želimo da im damo pravi primer ljubavi i braka.

Iako je u realnom životu 33 malo godina, u vaterpolu znači još dve-tri sezone vrhunske karijere. Da li biste voleli da sve to vreme provedete u Dinamu?

– Naravno, Dinamo je vrhunski klub, a momci u timu su sjajni vaterpolisti. Sve sam tako sredio da mi je život ovde veoma lep. Ostvarujemo odlične rezultate, siguran sam da smo Duško, Gajo i ja opravdali očekivanja koja su postojala kada smo ovde došli.

U kojoj meri je život u drugim zemljama uticao na vas kao ličnost?

–Svaki odlazak u novu zemlju ili drugi grad doneo mi je mnogo kako privatno, tako i poslovno. Svuda sam ostvario divne kontakte i stekao brojne prijatelje, pa tako ne prođe nijedno leto da sam ili s porodicom ne odem u Grčku, da posetim moje nekadašnje saigrače, koji su mi ostali prijatelji za ceo život.