Legendarni pevač, koji je sa suprugom i decom uživao u zimskoj idili Bjelašnice, otkriva malo poznate činjenice o grupi „Bijelo dugme“, u kojoj je proveo deceniju, kao i o porodici koja ga neizmerno usrećuje
Željko Bebek, supruga Ružica i njihovo dvoje dece, sin Zvonimir i kćerka Katarina zime tradicionalno provode u svojoj kući za odmor na Kupresu. No, idilu porodičnog zimskog doma nakratko su zamenili Bjelašnicom. Cela porodica skija, deca najviše, zato što znaju, da kada jednom odmoru dođe kraj, da ih čeka povratak u Zagreb, a tamo i nove školske obaveze.
- Mi smo skijaška porodica. Na snegu provodim što je moguće više vremena. U sneg i sport sam se zaljubio čim sam kao dete došao na Bjelašnicu i osetio njene staze. I od tada celog života skijam. Meni mnogo koristi za zdravlje, fizičku kondiciju, neophodnu za putovanja i posao kojim se bavim – kaže virtuoz za mikrofonom, koji se sreća vremena koje je proveo kao pevač Bijelog Dugmeta. Pitali smo ga kaje li se što u „Dugmetu“ nije ostao duže od deset godina i razmišlja li ikada o tome da li bi istim kursom bend plovio i dalje da je on ostao njegov pevač.
- Meni bi, zapravo, bilo dovoljno da sam ostao samo prve tri godine. Do trećeg albuma „Eto baš hoću“, mi smo rekli sve što smo zamišljali da bi trebalo da uradimo, a da nam to garantuje uspeh. Neću reći da je nevažan i album „Bitange i princeze“, „Doživeti stotu“, naprotiv, to su jako dobri i važni albumi u karijeri. To što sam dočekao deset godina pokazuje samo da smo mnogo toga zajednički proživljavali i uživali u tome. Međutim, pet mojih poslednjih godina u „Dugmetu“ je na neki način bilo problematično. Došlo je do raslojavanja u bendu, razjedinjenja... U početku smo bili sve mi, onda smo se socijalno razišli. Možda je meni to bilo najteže, potičem iz siromašne porodice, dakle, morao sam mnogo bolje da zaradim da budem zadovoljan što sam u takvom bendu, u kojem si realno bio u poziciji da posle tri godine kupiš stan od 200 kvadrata u Parizu. Previše toga je otišlo na: „Ja, ja, ja...“- kaže pevač koji se seća 1984, prelomnog trena kad je reč o ostanku u bendu.
- Nakon Olimpijade sedeli smo kod Brege na Jahorini, gde mi je rekao da menja filozofiju benda. Nije mi bila ok, ali nema veze. Kao malo ćemo promeniti, malo političariti. A nakon „Kosovske“ sam mu rekao da nikada više neću u politiku da ulazim s njegovom pesmom. Kome ja da šaljem poruke? Ma da u Holivudu živim, šta me briga. Kada sam rekao da ja ne bih tu ideju, to da malo političarimo, rekao je: „Ima ko hoće“. Ok, okrenem se i odem. Znao sam da će biti teško, jer sam došao u situaciju da moram da se borim s mnogo toga. Oni koji su mi delovali kao prijatelji su okrenuli leđa. Sretnu me i pitaju: „Hej, Bebek, gde si, šta ima?“. Kad hoćeš da nešto i kažeš i odgovoriš, oni su već prošli pored tebe. Morali su da biraju hoće li s Bebekom ili Bregovićem, ali Brega je Brega. Potom, mediji su mi okrenuli leđa, ali svi. Razna ponižavanja sam doživeo. Nisam bio, kažem, zavidan na Gorana, nego sam osetio strašnu nepravdu. Uglavnom, morao sam da tražim novu garnituru ljudi koji će mene podržati. Kada sam napokon uspeo da stanem na svoje noge i opet dobijem priliku da kroz svoju muziku govorim lepe reči, lepe tekstove i tako dalje, shvatio sam da sam spasen - govori Bebek.
Godine 2005. „Bijelo dugme“ je ponovo stalo na scenu i održalo tri velika koncerta u Sarajevu, Beogradu i Zagrebu.
- Goran je uvek govorio da „Bijelo dugme“ nikad više neće postojati, da bi to izgledalo kao da se vraćamo opet u pelene, i onda 2005. godine neko vrlo jak je pogurao verovatno neku političku ideju, ali nije bila vidljiva nego je išla kroz simboliku tri grada - Sarajevo, Zagreb, Beograd, i tu je Goran zaradio dobre pare, a i ja sam. Ali, profitirao sam na način da sam ostao svoj, da sam ostao za našu zajedničku publiku neko ko ih nije izdao, izneverio.
Nakon dekade s „Bijelim dugmetom“ usledila je solistička muzička karijera, koja traje i danas. Od svih svojih pesama kaže nam da najviše voli balade, a da romantika ne živi samo u njegovim pesmama, već i u domu koji je 2002. godine osnovao sa suprugom Ružicom, odavno je jasno. Ružica je njegova desna ruka i neko ko brine o njegovim poslovima. Priča o tome kako su se upoznali živopisna je, nalik na scenario filma.
Ružica je bila Bebekov veliki fan. Njegove koncerte je pratila u prvim redovima, na jednom ju je ugledao Željko dok je pevao i iskra je bljesnula. Željko priznaje kako mu je dugo trebalo da je osvoji. Dve godine su krili vezu, nisu mogli često da se viđaju, ona je studirala a on pevao na turnejama. No, Bebek je bio uporan da Ružici dokaže da su njegove namere ozbiljne, vezu su obelodanili, pa se verili u Veneciji, tokom jedne vožnje gondolom. Bebek iza sebe ima još dva braka i dve odrasle ćerke, najstarija mu je podarila troje unučadi. Sin i ćerka koju je dobio u braku s Ružicom dali su mu novu energiju i mladost.
- Kao da su mi rekli: „Hej, nema opuštanja. Ružica mi je donela slast življenja u seniorsko vreme. Imam posebnu sreću, vrlo smo kao porodica okrenuti jedni prema drugima. Samo da potraje ovako i da nas služi zdravlje – završava muzičar.
