Blogerku Zoranu Jovanović, poznatiju po pseudonimu Zorannah, možete da volite ili ne, da joj nalazite mane ili tvrdite kako je fantastična, da "ni u snu ne biste želeli da budete na njenom mestu" ili da biste se s njom sutra menjali, samo kad biste mogli, ali – jedno je sigurno – ona je uspešna. Dovoljno je reći da samo na "Instagramu" ima blizu 800.000 pratilaca, pa da bude jasno kolikim marketinškim potencijalom raspolaže. Iako su mnogi mislili da će opsesivno hrliti ka milionu, nasuprot tome, Zorannah je usporila poslovni tempo. Kada smo je pitali da li je jedini razlog zaljubljenost u fudbalera Danijela Milićevića, s kojim je u stabilnoj vezi, odgovorila je:
– Živim drugačiji život nego kada sam bila redovna na Jutjubu, ne idem više s događaja na događaj, jer mislim da bi mi blogovi tako bili dosadni. S druge strane, ne želim da delim ovu vrstu intime. Što se regularnih videa tiče, ne dopada mi se pomisao da će svaka moja reč završiti u novinama, a počelo je upravo to da se dešava. Ti snimci bili su moja oaza zato što su ih pratili oni koje zanima moj rad. Kad ih prenese neki portal, gledaju ih drugačiji ljudi koji me zaspu tolikom količinom negativne energije da mi više nije zabavno.
- Veoma mi je lepo. Ne volim da se razmećem takvim stvarima, pa čak ni da pričam o tome, jer smatram da što manje ljudi zna da si srećan – duže ćeš to biti.
Očigledno je vaša ljubav, posle turbulentnog perioda, ušla u mirnu fazu.
- Uvek je takva bila. Nas dvoje nismo zajedno od juče, imamo nesuglasica kao i svaki drugi par, ali naučili smo da zajedno živimo i funkcionišemo.
Ranije ste govoril da ste potpuno različiti... Da li se u međuvremenu neko od vas dvoje promenio?
- Iskreno – nije. Odrastali smo u drugačijim okolnostima, pa neke veoma duboke stvari ne mogu i ne treba da se menjaju. Naučili smo kako da to prevaziđemo i usrećimo jedno drugo, a da u svemu tome ne izgubimo sebe. Veza je veliki `posao` – treba mnogo kompromisa, učenja i odricanja da bi se sve kockice složile.
Ne tako davno mnogi su pričali o vašem postu s pečenjem jaja, a sada spremate i sarmice sa zeljem. Da li ste kuvanje učili iz tutorijala?
- Nije isto kad živiš sam ili s nekim. Zašto gubiti vreme kuvajući samo za jednu osobu? Pogledam tutorijale, a ponešto odavno znam jer sam se odmalena motala po kuhinji.
Šta najbolje kuvate?
- Piletinu sam `doktorirala`, jer je Danijel zbog prirode svog posla najčešće jede. Tortilje na neki svoj način spremam bar dva-tri puta nedeljno.
Nedavno ste ispričali: ‚"Danijel je veoma kvalitetna osoba, dečko koji s obe noge čvrsto stoji na zemlji, a spušta i mene na tu istu zemlju kada malo izgubim kompas i kontakt s realnošću." Kako izgleda to vaše gubljenje kompasa?
- Pomenula sam da smo nas dvoje drugačije odrastali… Uvek sam bila okružena ljudima koji su imali novca, a i sama potičem iz porodice koja je mogla da mi pruži mnogo toga. Stvari koje su za mene bile normalne, za mnoge druge nisu. E, onda Danijel sedne i objasni mi da sve to baš i nije realno. Mnogo trošim, jer često kupujem, a on se trudi da to izbalansira. Drugačije rečeno, sprečava me da rasipam novac kao što znam.
Da li se družite s devojkama ostalih igrača Genta?
- Postale smo veoma bliske i biće mi baš žao kad neko od nas ode iz Genta, ali i to je život. Volela bih da svi oni ispune svoje snove. Ima mnogo naših ljudi u Belgiji. Svi se družimo, ali smo nas tri svakog dana zajedno – jedna je trudna, a najbliža sam s drugom, koja je prošle godine rodila devojčicu. Obožavam tu mrvicu kojoj stalno govorim da je moja najbolja drugarica. Kada si sa profesionalnim sportistom, prinuđen si da vodiš njegov život. Imala sam sreću što su te devojke super, pa smo postale prave drugarice, iako nam je prijateljstvo `nametnuo fudbal`.
Gent nije velik grad. Kako organizujete život?
- Ritam je bitno drugačiji nego u Beogradu, ali najveći problem je to što nemamo nijedan dobar salon za manikir, pedikir, nema ko da ti dobro počupa obrve, a meni je sve to zaista potrebno da bih se lepo osećala. No, bože moj, svaki grad ima svojih prednosti i mana.
Spremajući se za ovaj intervju, naišla sam na vaše rečenice u kojima se prisećate detinjstva: "Nisam bila mnogo društvena, tako da detinjstvo ne pamtim po ludom provodu. Bila sam stidljiva i nisam izlazila iz maminog krila." Kad ste prestali da budete stidljivi?
- Mislim da su mi dosta pomogli koledži na kojima sam tokom leta učila engleski, od svoje trinaeste godine. Nađeš se u novoj sredini, s ljudima koje ne poznaješ i moraš da se socijalizuješ. Međutim, ni sada nisam naročito društvena. Volim da se družim, ali ne po svaku cenu. Prija mi da sedim u naša četiri zida, bez bilo kakvog pritiska.
Da li Belgijanci imaju neku svoju Zorannah?
- Kod njih je blogovanje na mnogo drugačijem nivou, a blogeri nisu poznate ličnosti.
Kad vidite da su u Srbiji neke blogerke uradile nešto dobro, pomislite li "jednog dana biće mi konkurencija" ili "daleko ste od mene"?
- Ni jedno ni drugo. Nikada nisam `zavirivala u tuđe dvorište` i ne mislim da moj uspeh zavisi od toga da li će neko uraditi manje od mene. Za svakoga od nas ima mesta u ovom svetu.
Rekli ste: "Nikada u životu ne bih živela s dečkom u Beogradu. Ne zato što ga ne volim, već zato što tu sve veze pucaju. Sve veze i svi brakovi ljudi koji su živeli negde drugde, a vratili su se u Beograd – pukle su". Kako ste došli do tog zaključka?
- Na osnovu primera ljudi koje poznajem. Mnogi su ove rečenice pogrešno protumačili i, naravno, osuli paljubu u stilu – šta da rade oni koji sebi ne mogu da priušte život u inostranstvu? Lepo sam rekla: `Ljudi koji su se vratili u Beograd, a živeli su negde drugde. Jednostavno, život je `tamo negde` mnogo drugačiji nego u Beogradu. Prija mi što su parovi tamo `osuđeni` jedno na drugo.
Trenutno ste vi i Danijel na odmoru u Las Vegasu. Šta je presudilo da kažete – idemo baš u "kockarsku prestonicu sveta"?
- Las Vegas je samo jedno od mesta koje ćemo posetiti. Krenuli smo od njega jer tu živi Danijelov rođak, sledeći je Njujork, a zatim putujemo na more, na karipska ostrva Turks i Kaikos.
Komentari (0)