Anastasija Ražnatović: Nemam na koga da budem slabić

Ćerka Cece i Željka Ražnatovića otkriva kako je izgledao njen život bez oca i u kojim situacijama joj je najviše nedostajao, kaže da uskoro planira da snimi novu pesmu i da krene majčinim stopama, a otkriva i kakve kvalitete mora da poseduje njen emotivni partner

Medijski tajfun kroz koji je Anastasija Ražnatović (19) prolazila proteklih godina teško bi, sa osmehom i bez ijednog lošeg komentara, izdržala i neka mnogo iskusnija žena. U želji da svoju intimu zaštiti od očiju javnosti, lepa ćerka Cece i Željka Ražnatovića Arkana odlučila je da se povuče iz medija i da istupa samo s dobrim razlogom. Baš takva prilika dogodila se nedavno kada je osvanula na stranicama britanskog izdanja magazina “Vogue”, koji je u rubrici “Dizajnerski profili” objavio priču o brendu “Inverno Caldo” čije je zaštitno lice. Sa osmehom na licu, Anastasija je odgovarala na sva novinarska pitanja na događaju koji je domaći brend organizovao povodom velikog uspeha, a dobro upućeni kažu da za njenu sreću nije zaslužan samo poslovni angažman već i Novosađanin Đorđe Kuljić s kojim se već mesecima zabavlja.

Da li ste mogli da pretpostavite da će doći do takvog uspeha kada ste snimali kampanju za brend “Inverno Caldo”?

– Znala sam da će brend kao što je “Inverno Caldo” postići svetsku slavu, ali nisam se nadala da ću ja biti deo te priče. Desilo se da su fotografije objavljene baš u časopisu “Vogue”, koji je nesumnjivo najprestižniji magazin i bolje od toga nije moglo da se desi.

Kako ste se osećali kada ste uzeli u ruke časopis i videli svoju fotografiju?

– Bila sam u neverici, ali istovremeno i oduševljena. Zahvalila sam Bogu što se to dogodilo jer je to ostvarenje velikog sna.

Šta vam je rekla majka?

– Mama je bila sa mnom u tretku kada mi je saopšteno da će moja fotografija biti u “Vogueu”. Bila je presrećna baš kao i ja i zajedno smo se radovale. Rekla mi je da je preponosna na mene.

Ljudi koji se bave modom smatraju da posedujete potencijal da napravite zavidnu svetsku karijeru, imate li takve ambicije?

– Ukoliko mi se pruži dobra prilika, ja ću je prihvatiti. Sigurno neću ništa propustiti iz straha jer sam po prirodi borac, uvek grabim napred i kada vidim da mi se nudi nešto veliko, nemam kočnice. Ipak, sebe vidim u muzici i time ću se baviti u budućnosti. Uostalom, meni se modeling desio slučajno i neplanirano.

Prija li vam što ste postali deo modnog sveta?

– Moda je oduvek bila moja strast. Volim da se oblačim lepo i sigurno je da će ona uvek biti sastavni deo mog života. Ne znam još koliko ću raditi kao model, ali i posle toga to će sigurno biti moj hobi. Međutim, kao što sam rekla, želja mi je da se bavim muzikom i planiram da sama realizujem svoje planove.

Smatrate li da je moguće da ćerka najpopularnije balkanske pevačice sama gradi muzičku karijeru?

– Svesna sam da će biti vrlo teško da se odvojim od svoje majke, u smislu da ne budem više Cecina ćerka, već samo Anastasija Ražnatović. Sigurno je da će me još dugo porediti s njom, ali spremna sam da svojim radom, trudom i predanošću dokažem da posedujem kvalitet.

Znači li to da uskoro možemo da očekujemo vaš prvi singl?

– Svakako, i to će biti samo uvod u dalju karijeru. Još sam u potrazi za pravom numerom i mama mi dosta pomaže u tome. Volela bih da se to dogodi što pre, ali nigde ne žurimo jer imam tek devetnaest godina.

Hoće li vaš izbor biti folk muzika ili ćete se odlučiti za neki drugi pravac?

– Poslednjih nekoliko godina dosta sam se našlušala kako narodnjaka, tako i drugih vrsta muzike. Mislim da je pop nešto što meni najviše leži i gde sebe vidim, ali verovatno će biti neki miks pop i folk muzike.

Iako ste odrasli pred očima javnosti, do pre nekoliko godina bili ste dosta stidljivi i povučeni, ali u poslednje vreme vaši snimci na “Instagramu” privlače veliku pažnju.

– Ta mreža pomogla mi je da probijem led i oslobodim se pa sada rado pevam pred ljudima. U poslednje vreme sve češće na privatnim proslavama umem da zapevam i opuštena sam dok to radim.

Verujem da će mi to biti od koristi kada sutradan, ako bog da, budem imala nastupe. Idem ka tome da se potpuno oslobodim treme i straha koji su apsolutno bespotrebni jer sam toliko sigurna u svoj talenat da sada znam da to treba da iskoristim.

Koliko vam to što ste odrasli u muzičkoj porodici pomaže da ne pravite početničke greške?

– Naravno da mi to mnogo pomaže, pogotovo što imam majku koja je uvek tu da me posavetuje. Ona je je dugo u tom poslu, odlična je u onome što radi, ima ogromno iskustvo i vrlo dobro zna šta je dobro, a šta nije.

Kakve vam savete mama najčešće daje?

– Uglavnom one praktične. Kada, recimo, pevušimo po kući, ona mi ukazuje na neke greške ili mi objašnjava kako nešto treba da otpevam jer je prvenstveno fenomenalan pevač.

Do pre godinu dana bili ste konstantno u medijima dok ste danas pojavljivanje sveli na znatno manju meru.

– Srećna sam zbog toga jer zaista ne mislim da bi trebalo stalno da budem u medijima, bez ikakvog pokrića. Sada radimo ovaj intervju jer postoji vrlo lep povod i smatram da tako treba da bude i ubuduće.

O vama se mnogo pisalo i pričalo, neke stvari bile su istina dok druge nisu. Kako reagujete kada pročitate laž o sebi?

– Dok sam bila mlađa, sve to me je mnogo pogađalo i nisam se baš dobro snalazila. Bilo mi je nejasno zašto neko objavljuje neistine i mislila sam da moram da objašnjavam ljudima kako to nije tačno. Danas sam naučila da nikome ne moram da se pravdam. Ljudi koji su mi bliski sve znaju i njima ništa ne moram da objašnjavam dok će drugi uvek pričati razne stvari, ma koliko se ja trudila da ih razuverim.

Da li vam se nekada desilo da izgubite dečka zbog novinskih naslova?

– Kada je nešto pravo i iskreno, ne može biti narušeno ni zbog novinskih napisa niti zbog bilo čega drugog. Čak i da mi se tako nešto desilo, ne bih pričala o tome, jer nije vredno pomena.

Iako retko dajete intervjue, u javnosti je poznato da ste zaljubljeni. Jeste li u novom dečku pronašli pravu ljubav?

– Odavno sam odlučila da svoj ljubavni život ne eksponiram u medijima i takva sam bila i tokom prošle veze. To je moja intima koju apsolutno želim da zadržim za sebe.

Šta očekujete od muškarca?

– Neću da lažem i otvoreno ću vam reći da me prvo privuče fizički izgled. Volim izuzetno lepe i visoke muškarce. Međutim, lepota nije dovoljna da me zadrži kraj nekog momka, već on mora da bude pre svega dobar čovek, a zatim i pažljiv, predan i lojalan meni. Takođe, moramo da delimo iste moralne vrednosti jer u suprotnom ne bismo mogli da funkcionišemo.

Daje li vam majka često ljubavne savete?

– Mama me je uvek učila da nikada ne dam na sebe, da uvek moram da imam svoj stav i da nikome, a naročito ne muškarcu s kojim sam u vezi, ne dozvoljavam da me gazi i omalovažava. Naučila me je da partner mora da bude osoba koja će me voleti, poštovati i držati kao malo vode na dlanu. Njene reči uvek su mi u glavi.

Možete li da razgovarate otvoreno s njom o svakoj temi?

– Naš odnos je takav da mogu bukvalno sve da joj kažem, kao i ona meni. Pričamo otvoreno kao prijateljice i veoma sam srećna zbog toga jer znam ljude koji imaju narušene odnose u porodici i ne bih volela da sam na njihovom mestu.

Koliko vam je bitno da vaša majka ima lepo mišljenje o vašem dečku?

– Kada sam s nekim u vezi, najbitnije mi je da nas dvoje lepo funkcionišemo i zato ne volim da mi se bilo ko meša. Mama mi daje potpunu slobodu da sebi izaberem partnera i nikada mi nije branila da budem s nekim u vezi ako ja to želim. Svakako, kada jednog dana budem u braku, volela bih da moj muž ima lep odnos s mojom familijom i ja s njegovom, ali verujem da svi ljudi teže ka tome.

Da li je Veljko kao stariji brat zaštitnički nastrojen prema vama?

– Jeste, nekada možda i previše, ali navikla sam da živim s tim. Dosta je osetljiv na mene, ali je i vrlo pažljiv i sve bi učinio za mene, kao i ja za njega. Mi smo veoma bliski i imamo otvoren odnos.

Jeste li vi blagi prema njegovim devojkama ili umete da mu kažete šta mislite?

– Uvek mu, bez zadrške, kažem kada mi se nešto ne dopada, ali ne smatram da mora da me posluša. Moje je da iznesem svoje mišljenje, a on odlučuje o svom životu.

Nedavno se navršilo 18 godina od ubistva vašeg oca, kako je izgledao taj dan u vašoj porodici?

– Kao i svake godine, 15. januar je tužan dan za sve nas, kada obavezno odlazimo na groblje, nakon toga ručamo zajedno i nastavljamo da živimo. Nažalost, ja sam bila mala kada je on ubijen i nemam nikakva sećanja na njega, ali to ne umanjuje moj bol. Ceo život nedostaje mi očinska figura i to je praznina koju ništa ne može da nadomesti, ali pomirila sam se s tim i naučila da živim s tim bolom.

U kojim trenucima vam je otac najviše nedostajao?

– Kada sam bila mala, svaki put kada bi neku moju školsku drugaricu posle časova sačekao njen tata bilo mi je teško što ja nemam oca, ili kada bih videla neku emotivnu situaciju između nekog oca i ćerke. Nije mi bilo lako, ali kao što sam rekla, već sam naučila da živim s tim.

Koliko se vaša majka trudila da vam kroz priče približi oca?

– Nastojala je da što više priča o tati i Veljku i meni, a mi smo oduvek obožavali da je slušamo. Mnogo puta sednemo sve troje i ona nam priča dogodovštine iz njihovog bračnog života, objašnjava nam kakav je on bio, šta je radio i sve nam je to mnogo zanimljivo. Volimo da gledamo i njegove slike ili video-snimke. Veljko ga pamti dok sam ja bila previše mala i ničega se ne sećam.

Smatrate li da je vašoj majci bilo teško da vas odgaja kao samostalni roditelj?

– Verujem da joj nije bilo lako, pogotovo što je paralelno prolazila i kroz mnoge druge nedaće. Bilo je mnogo teških trenutaka, ali imam majku koja je veliki borac i lavica koja se muški izborila sa svim vetrenjačama.

Jeste li i vi borac?

– Nemam na koga da budem slabić. Čak i ne volim i nikada neću podržavati slabiće. Koliko god se našli u teškoj životnoj situaciji, smatram da nam je Bog odredio da bude tako jer zna da možemo da je prevaziđemo. Zato sam uvek za to da moramo da se borimo do kraja i verujemo da će se sve dobro završiti.

Vaši roditelji su, s jedne strane, bili hvaljeni, a s druge, i te kako kuđeni. Kako se nosite s negativnim pričama o njima?

– Nisu mi prijatne, ali svesna sam da su one deo našeg života i da će uvek postojati ljudi koji će pričati i dobro i loše o njima. To ne mogu da kontrolišem, niti mogu da idem od osobe do osobe i da im objašnjavam ko su moji roditelji. Živim najbolje što mogu, a ljudi će uvek pričati.

Da li biste voleli da se uskoro udate i osnujete svoju porodicu, kao što je to i vaša majka uradila dok je bila mlada?

– Nikada nisam razmišljala da je to nešto što mora da se uradi, već više na način da ako treba da se desi, desiće se. Ukoliko se osetim spremnom i ako se desi da se sve kockice poklope, mislim da godine neće biti bitne. Moja trenutna situacija takva je da ne bih volela da sada uđem u bračnu zajednicu jer mislim da sam mlada i da bi trebalo da proživim mnogo toga. Još želim da učim, da stvorim svoj put i karijeru. Ne bih mogla sada da zamislim sebe kao majku jer se i dalje osećam kao dete.