Pevač „OK benda“ otvara vrata svog porodičnog doma u Zemunu i otvoreno govori o vaspitanju svojih devojčica, planovima za njihovu budućnost i bračnom odnosu sa suprugom na kojem konstantno rade
Poznatom frontmenu jednog od najdugovečnijih sastava kod nas „OK benda“ Goranu Gluhakoviću (47) bilo je žao što nismo došli u letnjem periodu, kada je dvorište njegovog porodičnog gnezda u Zemunu glavno prebivalište ukućana. U njemu, između predivnih leja i pažljivo dekorisanih detalja, nalazi se i veliki bazen u kojem stalno uživaju, ali ovog puta koncentrisali smo se na unutrašnji deo kuće i shvatili da ipak nismo pogrešili što smo na vrata zakucali baš u decembru. Zimska toplina pevačevog doma podjednako je primamljiva kao i letnja spoljašnjost, a ušuškan i moderno opremljen prostor mami vas da unutra ostanete što duže. Takvoj atmosferi pomažu i sjajni domaćini, Goran sa suprugom Slavicom i dve lepo vaspitane devojčice, bliznakinjama Anđelom i Jelenom. Taman kada pomislimo da smo boraveći u dnevnoj sobi i slikajući njihove spavaće sobe sve videli, Goran nas vodi u njegov omiljeni kutak doma, koji nas potpuno iznenađuje. U suterenskom delu kuće sebi je napravio pravi mali muški raj. Tu se nalazi studio u kome nastaju pesme, uključujući i najnoviji album koji je poslednjih meseci vredno pripremao. Prvi singl s tog projekta nosi naziv „Nargila“ a potpisuje ga Marina Tucaković, pa se posle duže pauze Goranov bend vraća na veliku scenu. U istom prostoru, s druge strane studija, sebi je napravio i improvizovanu teretanu jer ne zapostavlja ni kulturu tela. Ipak, u svoj kutak pušta i decu koja tu ponekad naprave žurke, a pruža im potpuno poverenje ostavljajući unutra neke skupocene predmete. Goran ne krije koliko mu ova kuća znači.
– Emotivno sam vezan za čitav ovaj prostor od kapije naovamo. Tu mi je živela pokojna majka, ovde sam doneo klinke iz bolnice kada su se rodile, ovde su odrastale, prohodale. Kuća je jedna specifična sloboda. Ovde sam mogao uvek da ih pustim same u dvorište da se igraju, bez bojazni da li će ih udariti neki auto ili će se nešto drugo desiti. Takođe, one vole da im ovde dođu drugarice, skaču, puštaju muziku, a nikome ne smetaju – ističe Gluhaković koji je s te strane reke i rođen pa mu je Zemun oduvek odgovarao i prema njemu je sentimentalan. Mada je studio njegov kutak, dok je, kako kaže, ostatak kuće namenjen gazdaricama, trudi se da vreme provodi što više s njima, što nije uvek lako.
– Verujte da školske obaveze i druge aktivnosti naših ćerki toliko nameću brz ritam da ne uspevamo uvek da se uklopimo. Stalno se gleda na sat, uvek se spremamo za neki pismeni, budući da idu u zaista jaku školu u Zemunu – priča nam Goran i kaže da, kada je u pitanju školovanje bliznakinja, tu je više uključena njegova supruga.
– Ja i nisam bio neki đak za pohvalu. Sada su već u šestom razredu kada ja počinjem da se gubim i više ne mogu da im pomognem u matematici i nekim drugim predmetima. Supruga je bila veoma dobar đak pa ona tu gura, a ja sam više tu da mi se obrate za neke životne stvari. Međutim, one su dobre učenice, mada moram vam priznati da meni to uopšte nije važno. Mislim da je dobro da ponesu neko znanje u život, ali da li će završiti školu sa svim peticama ili ne, meni zaista nije najvažnije – kaže umetnik i otkriva čime bi devojčice želele da se bave.
– Izrazile su želju da to bude manekenstvo. Interesuje ih moda, dizajn, dobro crtaju. Da li će to biti vezano za garderobu i modu, to još ne znamo, ali podržaću ih šta god da odaberu. Već sam razgovarao s nekim ljudima iz tog sveta i savet je da sačekamo još koju godinu pa da vidimo da li i dalje to žele – kaže pevač i tvrdi da, iako su jednojajčane bliznakinje, uvek je uspevao da ih razlikuje, kao i da su Jelena i Anđela dva različita sveta.
– Anđela je malo dominantnija, hoće da živi i na staru slavu i gleda da se provuče, dok je Jelena u tom smislu disciplinovanija. Naravno, obe se trude i dobra su deca, ali kod Anđele primećujem malo više svojih gena. Vidim da se druže s takođe dobrom decom, što mi je bitno. Ćerke su moj najveći uspeh i najveći ponos u životu. Hvala Bogu na takvom daru i zaista ništa više ne tražim od života nego da one ostanu takve kakve jesu i da budu zdrave – emotivan je Goran.
Kada su bile male, nije im bilo jasno zašto ljudi zastaju da se slikaju s njihovim tatom, ali s vremenom su se navikle jer su kroz ovu kuću prošle najveće zvezde naše estrade. I dan-danas porodični su prijatelji s pevačem Sašom Matićem i nije retkost da njegova i Goranova deca idu jedna kod drugih da se druže i prespavaju. Mada imaju popularnog tatu, Goran se trudi da ne budu razmažene. Ipak, priznaje da je s godinama sve bolećiviji prema ćerkama.
– Odrastao sam u porodici gde nije bilo šale i znalo se kako se treba ponašati. Kada su se rodile, mislim da sam malo bio i prestrog, pošto su ipak one bile dobra deca. Pokojni otac mi je rekao: „Ti si bio dobro dete, ali samo su one bolje od tebe“. Ipak, bio sam strog i ono što me nervira kod tuđe dece, živciralo me je i kod moje. Već kasnije, toliko sam popustio da sada pričamo kao drugari i imamo takav odnos. Ne znam da li sam jednom viknuo u poslednjih deset godina – ističe Gluhaković, ali i dodaje da njih dve imaju najbliži odnos s majkom Slavicom, mada je ponekad iznenađen kada shvati koliko su i njemu privržene.
– Svako veče uđem kod njih u sobu, proveravam da li su se otkrile, poljubim ih, a nisam ni bio svestan koliko je to njima značilo – kaže pevač.
Devojčice su sada centar njegovog i Slavičinog sveta, ali pevač otvoreno govori i kako su njih dvoje taj svet izgradili.
– Kao i u svakoj porodici, imali smo teških trenutaka ali uglavnom su nam se dešavale lepe stvari. Slavica je velika lafčina, neko ko je zaslužan za mnogo toga što sam u životu uradio i njoj mogu da kažem hvala na mnogim stvarima. Maltene za sve što sam uradio u životu. Ona je rame na koje stavim glavu kada se ugase svetla. Da i dan-danas ne osećam istu vrstu privlačnosti prema njoj kao na početku, teško bi to funkcionisalo. Međutim, u naš odnos dosta smo ulagali, često razgovaramo, svaki problem mora da se reši. Ja sam malo preke naravi a ona vrlo dobro zna time da upravlja. Oseti kada treba da popusti, ali posle me „klepi“ kada se ne nadam. Svaka porodica mnogo zavisi od žene – ističe Goran i kaže da se prilagodila prirodi njegovog posla.
– Od početka, ona je bila svesna za koga se udala i znala je kakvim se poslom bavim. Nije to za nju uvek bilo jednostavno, razne su priče dolazile do nje, od kojih mnoge nisu bile tačne, ali ona najbolje zna ko sam ja. Poverenje je važno i bez njega nemate ništa. Nije lako da se sačuva, ali vremenom mislim da je sve lakše. Znamo šta su nam prioriteti, šta nam je svetinja. Znamo ka čemu idemo i šta želimo, da ove naše piliće izvedemo na put i da mi ostanemo ono što jesmo i danas – poručuje pevač i tvrdi da se trudi da bude dobar suprug, te da u svakoj situaciji bude uz Slavicu. Sve godine braka s njom pamti podjednako, ali priznaje da su ga deca krunisala.
– Kada se prisetim naših zajedničkih letovanja i putovanja, to su mi bile najlepše godine života. Dok devojčice nisu napunile sedam-osam godina, išli smo sami na more a danas se organizujemo po tri-četiri porodice grupno, jer deci znači da imaju svoju ekipu – kaže nam Goran.
