Tamara Paunović: Patila sam zbog pogrešnih izbora

Bivša manekenka, koja se poslednjih godina uspešno bavi dizajnerskim radom, otkrila nam je da je kroz život vodi srce i da je uvek naoružana strpljenjem, ali i da je emotivno ispunjena i sigurna da će biti dobra majka

Nekada manekenka, a danas uspešna dizajnerka Tamara Paunović (40) u svet mode zakoračila je već u tinejdžerskim danima, ali je karijeru gradila u skladu sa svojim karakterom – strpljivo i sigurno. Za ovom formulom uspeha posegla je i kada je pre nekoliko godina odlučila da lansira sopstveni brend “TP” koji je danas postao prepoznatljiv po pamučnim majicama, duksevima i haljinama koje krasi kvalitet starih dobrih vremena kada garderoba nije trajala samo jednu sezonu. Poznata brineta i sama često nosi sopstvene komade jer je tokom godina shvatila da je jednostavan način odevanja nešto što najviše odgovara njenom senzibilitetu i životnom tempu. Način na koji se oblači suštinski odražava i njen karakter i izbore koje pravi, a o kojima nam je otvoreno pričala u iskrenom intervjuu.

Da li vam se dopadaju aktuelni modni trendovi?

– Sviđa mi se to što se danas sve nosi, ali sam pristalica toga da mi nosimo stvari a ne one nas. U skladu s tim, smatram da bi svi trebalo da nose ono u čemu se najbolje osećaju. Što se tiče ove sezone, svakako ću nositi svoje majice i dukseve, dobre kapute, torbe i obuću... Posebno mi se dopada što su ponovo aktuelne perjane jakne u svim bojama, a ja bih predložila crvenu.

Šta je bilo presudno u izgradnji vašeg stila?

– Mislim da se osoba sa stilom rađa. Osim kako nosite i kombinujete stvari, stil čine i vaspitanje, pokreti, govor tela... Volim jednostavnost pa nikada nisam imala previše garderobe ili nakita na sebi. Ne znači da mi se tako nešto ne dopada, naprotiv, ima mnogo osoba koje to lepo nose, ali sam tokom manekenske karijere toliko različitih stilova ponela da se privatno najbolje osećam u basic stvarima.

Da li je to što ste u karijeri nosili garderobu toliko različitih stilova najviše uticalo na to da se opredelite za jednostavnost?

– Verovatno ima istine u tome da sam postala umorna od svega. Danas mi je najvažnije da su mi stvari koje nosim udobne, pogotovo što sam od ujtru do uveče u pokretu pa mi je bitno da me ni garderoba ni obuća ne sputavaju.

Jedna ste od retkih osoba koja čak i večernje događaje posećuje u ravnoj obući, da li je postojao trenutak u vašem životu kada ste odlučili da vam je “dosta više” visokih potpetica?

– Kao i svaka žena, volim štikle i nisam ih se u potpunosti odrekla, ali sam s godinama shvatila da se uvek najbolje provedem kada sam na ravnom te kada idem na događaje na kojima očekujem dobar provod, ne nosim visoke potpetice. Imam sreću s genetikom, jer su mi noge dugačke pa dobro izgledaju i na ravnom.

Pre četiri godine počeli ste da se bavite dizajnerskim radom. Jeste li zadovoljni rezultatima koje postižete sa svojim brendom TP?

- Prezadovoljna sam. Počela sam da se bavim dizajnerskim radom iz čiste ljubavi prema belim majicama koje su za mene vanvremenski komad, poput male crne haljine. Ranije, mogu slobodno da kažem u moje vreme, devojke su uglavnom izlazile u farmerkama i belim majicama, a po meni, tako i najbolje izgledaju. Nama je najvažnije bilo da nam garderoba bude udobna. Međutim, od tog vremena, nisam uspevala da nađem kvalitetnu belu majicu pa sam došla na ideju da ih sama dizajniram. Želela sam da to budu komadi prilagođeni dnevnoj i večernjoj varijanti, ali pre svega dobrog kvaliteta i od pamuka. Danas mi je najveći kompliment kada mi žene koje čak i ne poznajem priđu na ulici i kažu mi da dve ili tri godine nose moje majice i da su prezadovoljne njima. Svakako, brend se u međuvremenu širio pa sada imamo i komade u crnoj boji, osim majica, radim i dukseve i letnje haljine, a uskoro planiram da lansiram i čitav asortiman u sivoj boji.

Da li je bilo teško “uskočiti” iz manekenskih u preduzetničke vode?

– Moram da kažem kako je u početku bilo veoma naporno, ali ja sam tip osobe koja nikad nigde ne žuri. Tako sam gradila svoju manekensku karijeru, pa sam i sada želela da svoj brend razvijam polako ali sigurno. Nisam imala u planu da moj posao brzo doživi procvat, a da onda traje neko vreme i nestane. Naprotiv, moj cilj je da se razvijamo tako da “TP” postane prva asocijacija ljudima kada pomisle na, pre svega, bele majice. Nije lako graditi takav put, iako sam ja imala određene privilegije jer sam se dugo bavila manekenstvom pa me ljudi poznaju. Međutim, kolika god olakšanja da su postojala, morala sam da donosim mnoge važne odluke i rešavam dileme koje i danas postoje. Sebe smatram hrabrom što sam u sve ovo ušla sama i kada pogledam prethodne četiri godine, moram da kažem, bez lažne skromnosti, da se divim sebi. Najveći “vetar u leđa” daju mi zadovoljni kupci, a kao radoholičar znala sam da, ukoliko se budem trudila, uspeh mora da dođe.

Kako provodite vreme kada ne radite?

– U poslednje vreme sve češće sebe zatičem kako posle napornog radnog dana dođem kući, zurim u jednu tačku i preslišavam se o tome šta sam uradila tog dana. Ono što je važno jeste to da sam naučila da sebe ne krivim ako ne postignem sve što sam zamislila, već sam postala svesna da je sutra novi dan i da će svi poslovi biti urađeni. Prestala sam i da pred sebe stavljam ambiciozne planove, trudim se da što manje planiram.

Da li vam je život lakši od kada ste prestali da planirate svaki svoj korak?

– Mnogo. Ranije sam konstantno bila pod pritiskom i stresom, dok sam danas svesna da, ako nešto ne uspem da uradim iz prve, uvek postoje druga i treća šansa. Čak i kada nešto planiram, to napravim tako da mogu ležerno da obavim sve zacrtano.

Imate li običaj da sebe pohvalite na kraju dana za ono što ste uradili?

– Jedna od važnijih lekcija koju sam naučila jeste to da ne treba da budem skromna, pa pohvalim sebe za sve dobro što uradim. Ranije su mi bili čudni ljudi koji konstantno ističu sebe i smatrala sam da bi drugi trebalo da uvide nešto dobro što se tiče nas, a onda sam shvatila da skromnost nije vrlina u dvadeset i prvom veku. Zato odajem sebi priznanje za sve dobro što uradim, mada se još nisam oslobodila samokritike i umem i dalje da budem stroga prema sebi. Ipak, ne u tolikoj meri kao ranije jer sam shvatila kako treba da se opustim jer tako sve u životu ide mnogo lakše.

Jeste li u potpunosti zadovoljni načinom života koji vodite?

– Suštinski jesam, ali svi mi učimo tokom celog života, koji ima svoje uspone i padove. Ja sam osoba koja je kasno sazrela pa sam tek danas uspela da oko sebe stvorim krug ljudi koji, kako ja volim da kažem, širi ljubav. U njihovom društvu osećam se dobro jer sam vaspitavana tako da se radujem malim stvarima, mada sam sigurna da ću još mnogo puta udarati glavom o zid jer sam u mnogim stvarima nepopravljiva. To se, pre svega, odnosi na moje poverenje koje ukazujem svima jer sam surovo iskrena pa smatram da su i drugi ljudi takvi iako iz teorije znam da je najgore kada druge procenjujete na osnovu sebe. Međutim, ja sam osoba koja nikada ne gleda u tuđe dvorište, već živi svoj život, a najvažnije mi je da mirno spavam kada uveče legnem. Sve ostalo u životu dođe i prođe.

Kažete da ste oko sebe stvorili krug prijatelja uz koje ste srećni, znači li to da su mnogi ljudi izašli iz vašeg života?

– Naravno, to je sve deo života. Koliko god to boli u datom trenutku, toliko i posle nekog vremena shvatite da je tako moralo da bude, a u vaš život uđu neki drugi ljudi i sve se završi dobro.

Jeste li u životu više patili zbog propalih ljubavi ili propalih prijateljstava?

– Možda više zbog propalih ljubavi. Mene kroz život vodi srce i to se nikada neće promeniti jer se tako najbolje osećam, a ljubav smatram najvećom pokretačkom energijom u svetu. Kada tako idete kroz život, onda su tuga i patnja vaš sastavni deo. Ali, kada god se dese neke nepredviđene stvari, uvek gledam da se iz toga što pre izvučem i na kraju shvatim da je tako i trebalo da bude. Osoba sam koja zna da pre svega mora da voli sebe da bi me i drugi voleli i poštovali i time se rukovodim još od vremena kada sam bila klinka.

Da li je romantičnoj duši poput vas teško da nađe odgovrajućeg partnera u dvadeset i prvom veku u kome većina juri za svojim interesima?

– Smatram da nije, jer verujem da svi mi na kraju nađemo našu srodnu dušu. Doduše, ja nikada nisam bila devojka koja traži svoju drugu polovinu, već ona koju ta srodna duša nađe. I u ovom segmentu života mislim da ništa ne treba raditi na silu, samo da bi se zadovoljila neka forma, već da treba biti strpljiv. Sigurna sam da svako ima svog idealnog partnera s kojim prvenstveno treba da ga spoji ljubav jer je jedino tako moguće da veza opstane kada strast i zaljubljenost prođu.

Spadate u javne ličnosti koje ne vole mnogo da pričaju o svom privatnom životu, ali jeste li zaljubljeni i planirate li da se ostvarite u ulozi majke?

– Emotivno sam ispunjena, a što se tiče roditeljstva, smatram da je vrlo bitno da se žena ostvari kao majka, ali ne pošto-poto. Volela bih da imam dete jer bi ono bilo razlog zbog kog živim. Iz takve sam porodice da je meni majka i danas najveći oslonac pa ja ne bih sigurno bila lošiji roditelj, već bih se trudila da budem još bolja.