Jelena Tomašević: Porodica mi daje vetar u leđa

Jedna od najboljih pevačica sa ovih prostora uspela je ono što mnogi dugo pokušavaju – pronašla je savršenu meru između porodičnog i poslovnog života, a o tim izazovima govori u iskrenom intervjuu i otkriva šta joj se najviše dopada dok posmatra svoju ćerku Ninu kako odrasta

Jednu stvar u potpunosti dele šira domaća publika i suprug naše popularne pevačice Jelene Tomašević (34), glumac Ivan Bosiljčić. I mi smo se, kao i on, zaljubili u Jelenu još od trenutka kada smo je videli na velikoj sceni "Beovizije" 2005. godine kad je izvela numeru "Jutro". On je bio nešto hrabriji od ostatka auditorijuma pa je strpljivo gradio put ka srcu ove umetnice dok ga konačno nije osvojio. I vredelo je. Kako je i sama jednom prilikom izjavila, Jelena u svoj najuži krug pušta tek one ljude koji su svojski zaslužili da u njega uđu, ne otvara se previše lako. Pustila je svog današnjeg muža unutra i nikada nije zažalila. Zajedno su stvorili nov svet i u centar stavili ćerku Ninu (5). Vreme ne broje po kalendaru, već po svakom koraku njenog odrastanja. Stoga i ne čudi što sat za njih otkucava velikom brzinom, pa dok se okrenu oko sebe, već gledaju u pravu devojčicu koja je na pragu školske klupe. Razgovaramo s Jelenom o ćudljivoj prirodi vremena i ulozi koju igra u našim životima, neposredno nakon proslave još jednog njenog rođendana.

Na samom početku prošlog meseca napunili ste 34 godine. Uobičajeno pitanje glasilo bi šta se s godinama kod vas menjalo, ali možete li da kažete šta je zapravo ostalo isto?

– U suštini, moja načela ostala su ista. Još kao dete bila sam jednostavna, prirodna i marljiva, bila sam veoma vezana za porodicu, a i danas je tako. S druge strane, godine su mi donele zrelost, možda i neke nagoveštaje mudrosti. Prioriteti su se prirodno postavili pred mene i nema dileme čemu se najviše dajem ili oko čega ću se najviše truditi. Iskustvo, ljubav, samopouzdanje, majčinstvo samo su neke od predivnih stvari koje godine nose, u kojima uživam u svom domu, ali uspevam da ih ugradim i u svoju muziku.

Da li ste samopouzdanje imali na početku karijere ili ste ga gradili?

– U biti, jesam, znala sam da imam dara, umela sam dobro da se izrazim kroz muziku i to me je činilo zadovoljnom. To se održalo i dan-danas, bez obzira na prepreke i neke ne baš sjajne momente koje sam iskusila u ovom poslu. Svaki novi izazov učvršćivao je moje samopoštovanje.

Šta je prednost kada ste u tridesetim?

– Stabilnost. Doduše, i kada sam bila u dvadesetim znala sam šta želim i to se nikada nije promenilo, to je pitanje stava. Ali u tridesetim je drugačije to što više uživam. U porodici, prijateljima, u sebi, poslu, slobodnom vremenu. Nekako bolje prepoznajem šta je suština života, šta je ono što on sobom nosi i šta nam nudi.

Kada rešite da ostanete jednostavni kao što ste bili na početku karijere, da li je to tako lako? Da li vas je priroda vašeg posla povukla na suprotnu stranu?

– Kada ste takvi po prirodi, nije teško da ostanete jednostavni. Da je to sve neki "fol", bilo bi komplikovano održavati lažnu sliku o sebi. Ovaj posao me jeste promenio u zanatskom smislu, na primer, u ponašanju pred kamerama stekla sam neophodnu opuštenost. To poslovno oslobađanje razvijalo se paralelno sa činjenicom da sam se udala i dobila dete, pa su privatne stvari učinile da drugačije poimam karijeru. Porodica mi je dala vetar u leđa.

Čini se da se na vašem primeru dokazuje kako porodica i karijera mogu da se usklade?

– Volela bih da utičem makar na jednu devojku koja će ovo čitati da shvati da je to moguće i odvaži se da se ostvari i na jednom i na drugom planu. Devojke se uglavnom plaše da uđu u brak, ali nema razloga za strah, sve se može uskladiti. Takođe, volela bih da poklonicima moje muzike budem primer da se sve može uraditi na jedan kulturan, normalan, dostojanstven način.

Vaša ćerka Nina krenula je u predškolsko.

– Da, ona je lepo uskladila sve nove obaveze, iako promena nije prevelika, već predstavlja jednu vrstu ozbiljnosti zbog koje verujem da joj polazak u školu neće biti problem. Vreme zaista prebrzo leti i taj osećaj je posledica života koji živimo. Često odlučim da usporim i uspevam u tome. Jedino tako mogu da posmatram kako moje predivno dete raste.

Kako ste Ivan i vi podeljeni oko nje, ko ima više vremena da bude sa ćerkom?

– Nekako se dobro organizujemo i smenjujemo. Kada ja imam dosta obaveza, kao ovih dana, on je uglavnom s njom, onda se namesti obrnuta situacija pa sam ja s Ninom. Često namenski uskladimo planove kako bismo bili zajedno sve troje, da negde otputujemo. Uspevamo da se lepo rasporedimo. Kada se dogodi da smo oboje zauzeti, tu su bake i deke iz Kragujevca i Užica, a i naša drugarica Tanja, koja s vremena na vreme pomaže.

Nina je već stasala devojčica, primećujete li u njoj neke svoje osobine?

– Nina je potpuno svoja. Kada biste je videli, shvatili biste da je veoma napredno dete i da sa svojih pet godina izgleda kao da ima sedam. Vesela je, razdragana i druželjubiva, što mi se mnogo dopada. Dok je ovako mala, jedino mi je bitno da je zdrava i tako radosna. Nismo je prerano pritiskali hobijima, celog života će je pratiti obaveze oko škole i drugih aktivnosti, pa je ovo najbezbrižniji period života u kojem može da uživa. Primećujemo da ima dara za pevanje i čak za slikanje, ali rano je da procenjujemo čime će se baviti. Šta god da bude, to će biti njena odluka, a ja na to neću uticati ni na koji način osim što ću biti tu da podržim njen izbor.

Ko je stroži roditelj od vas dvoje?

– Uh, ne znam. Stalno se pitamo da li smo dovoljno strogi. Mada, Ivan je za Ninu veći autoritet. Ja sam joj nešto poput najbolje drugarice.

Pre dve godine pitali smo vas o proširenju vaše porodice, ali niste znali kada je pravi trenutak za to. Kako bi odgovor glasio danas?

– Deca su anđeli, uvek su dobrodošla.

Već ste izjavljivali da vam ne smetaju obaveze vašeg supruga Ivana koji često snima u Rusiji, te da to nije tako kao što deluje. Ipak, nekad se zaista stiče utisak da je često odsutan zbog tih obaveza, da li vam to smeta?

– To je samo utisak sa strane. Nijednog momenta nismo bili dugo razdvojeni. Ivan nije primoran da dugo odsustvuje iz Srbije. Snimanja u Rusiji traju dugo, po godinu dana, ali upravo zbog toga, njegov plan snimanja je razuđen, ode na tri dana pa se vrati. Takođe, let od Moskve do Beograda traje dva i po sata, pa ne vidim da mu bilo šta od toga pada teško. Imali smo interni dogovor da, ako dođe do situacije da tamo mora da snima duže od deset dana, svi porodično odemo u Moskvu na taj period. To sam već jednom izjavila pa su bili naslovi da se selimo za Rusiju. Ne selimo se nigde. Mnogo nas stvari još uvek veže za ovu zemlju.

Govoreći o tome kako nas vreme menja na mnoge načine, u kojoj meri je uticalo na vaš brak? Po čemu se on danas razlikuje u odnosu na period kada je tek počeo, osim što je u međuvremenu krunisan detetom?

– Možda bi na to pitanje trebalo odgovarati za nekih dvadeset godina, mislim da se tek tada može govoriti o nekakvim promenama u braku. Osim što smo iz dana u dan sve jača podrška jedno drugom, ništa bitnije nije se promenilo.

Ivan odaje utisak veoma romantične osobe. Možete li to sada i da potvrdite, uspeva li da vas razneži svojim postupcima i dan-danas?

– Javnost poznaje Ivana iz romantičnih predstava i TV serija, a to je samo mali deo njegove prirode. On je, zapravo, praktičan i odlučan muškarac koji kroz život ide sportski i to je ono što mi se kod njega dopada. Imamo mi momente koji su samo naši, kada sve zaustavimo i opustimo se. To su neprocenjivi trenuci.

Gde je za vas granica između zaljubljenosti i ljubavi, da li je moguće biti zaljubljen u ovoj fazi vašeg braka?

– Ta granica mi nije bila uvek jasna, pogotovo kada sam bila mlađa. Ali sada jasno razlikujem zaljubljenost kao stanje trenutka i ljubav kao stanje večnosti. Na nama je da li ćemo uspeti da trenutak po trenutak trajemo zauvek.

Mnogo radite, uporedo snimate „Ludu noć“ i „Pinkove zvezdice“, držite koncerte, a uz sve to ste i mama. Gde pronalazite vreme za sve to?

– Nije sve to tako strašno kao što zvuči ili izgleda. Raspored snimanja „Zvezdica“ takav je da u roku od dva ili tri dana nasnimamo emisije za čitav mesec, pa bude lakše i nama i deci koja se takmiče. „Ludu noć“ takođe snimamo jednom u mesec dana. Takva organizacija mi odgovara i pomaže da bolje uskladim obaveze i oko porodice i oko karijere. Preda mnom su novogodišnja snimanja i druge televizijske obaveze. Od Nove godine biće prilike i za odmor.

Već četiri godine član ste žirija „Pinkovih zvezdica“. Otkud toliko pevačkih talenata na ovom podneblju?

– Ni mi ne možemo da verujemo koliko talentovane dece ima da iz sezone u sezonu njihov broj ne opada. Naprotiv, pojavljuju se sve raskošniji i zanimljiviji mali pevači. Drago mi je što sam i dalje deo tog programa, saživeli smo se jedni s drugima pa svako snimanje radimo s lakoćom. Posle svake snimljene emisije osećam da su mi baterije napunjene.

Dobro je poznato kako se snalazite u „Zvezdicama“, ali kako biste opisali učešće u programu kao što je „Luda noć“? Čini se da dugo nismo imali jednu ovakvu emisiju.

– Bilo mi je interesantno kada su me pozvali da u tome učestvujem. Tu su neki veoma dobri pevači i generalno je čitav koncept emisije veoma dobro zamišljen. Suština emisije je dobra zabava, u njoj promovišemo kvalitetnu muziku i drago mi je što sam deo tog projekta.