Jelena Svetličić: Iskra u očima čini ženu lepom

Novinarka Radio-televizije Srbije, koja zna da je lepa svakog jutra kada sebe vidi u očima svojih najmilijih, otkriva da deset godina koristi isti parfem i kako je mezoterapija dobra za revitalizaciju kože, ali da su joj na prvom mestu biološki tretmani

Autorka emisije “Lice i potpetice” Jelena Svetličić (44) smatra da je lepota relativna stvar koju mnogo toga definiše, a ne samo lepe crte lica, vitka linija i manjak bora. Kaže da ona nije puki odraz u ogledalu, već i naš odraz u očima ljudi koje volimo. Novinarka Radio-televizije Srbije oseća se dobro i zna da je lepa svakog jutra kada se vidi u očima svog sina, svog muškarca, sestre, majke, prijatelja i, što joj je najbitnije, kada samu sebe pogleda u oči. Jednom prilikom ispričala je da dva ključna saveta o izgledu koje je dobila glase – nikada nemoj izgubiti iskru u očima, jer te upravo ona čini lepom i najlepša si kad se smeješ. Upravo zato, razgovor počinjemo pitanjem kako uspeva da u ludom 21. veku sačuva tu iskru.

– Sigurno nije lako, ali najvažnije je da čovek shvati kako mnogo toga zavisi od nas samih. Izazove, ciljeve, ljubav, sreću, brigu sami definišemo. Ne zavise od drugih ljudi i okolnosti, već ih mi određujemo. Imala sam sreću da su me roditelji naučili da ne lutam besciljno kroz život i da budem srećna sa onim što imam i sa onim što jesam. Može li bolje i drugačije? Sigurno! Ali, ja živim u skladu sa sobom i ne težim da budem neko drugi. Odatle potiče osmeh.

Šta uradite kad ste neispavani ili ste prethodnog dana veoma mnogo radili, pa ste umorni?

– Trudim se da nahranim lice svim onim što može da mu istinski pomogne, a to nije šminka. Često je to led, kojim istrljam lice. Hladnoća razbudi i mene i moju kožu, a onda ide krema i vitaminski serum. Kad je reč o šminki, crveni karmin uvek me oraspoloži.

Šta aktivni kiseonik pruža vašem licu?

– Mislim da je to više psihološka stvar, koja deluje. Sam njegov naziv navodi me na pomisao da sam svom licu, posle celog dana provedenog u kancelariji ili montaži, u zatvorenom prostoru, pružila malo “svežeg zraka”.

Postoje li preparati koji već godinama imaju mesto u vašem neseseru jer ste veoma zadovoljni njima?

– U poslednje vreme to su ruske i japanske kreme. Ruske kreme vrlo su pristupačne, dok su japanske veoma skupe. Kombinujem ih, ali i jedne i druge izuzetne su za kožu.

Da li je tačno da već deset godina koristite isti parfem?

– Teško uspevam da nađem miris koji mi prija. Dopadnu mi se parfemi koje osetim na svojim prijateljicama, ali ispostavi se da to bude promašena investicija, pa obično završe kod moje mame ili sestre. Tokom proteklih dvadeset godina koristila sam dva parfema – “Must de Cartier” i sada “Flower Bomb” – Viktor Rolf. Neki bi rekli da sam teška žena, a ja mislim da je suprotno.

Nastojite li da koristite što prirodniju kozmetiku ili imate poverenja u pronalaske kozmetičkih kuća?

– Volim prirodne preparate. Dok sam bila mlađa, dešavalo mi se da upadnem u zamku zvučnih imena i lepih kutijica. Danas me, kao i u drugim sferama života, više zanima sadržaj.

Kada kažete da ste najčešće menjali boju kose, a da neke druge promene ne dolaze u obzir, znači li to da niste probali botoks ili filere?

– Mislila sam na kosu, jer sam kao Samson. Kad god bih imala kraću frizuru, to nisam bila ja, što ne znači da neće doći vreme i za to. Što se botoksa tiče, iako mi nekada užasno smetaju moje dve mimične bore na čelu, znam da one, ipak, ocrtavaju i moj karakter. Mezoterapiju sam radila, mislim da je sjajna stvar za revitalizaciju kože, ali od bioloških tretmana ne odustajem. Nemam predrasude kada su estetski zahvati u pitanju, bilo da je reč o hirurgiji ili dermatologiji, čak ih podržavam. Jedino mi se ne dopada kad neko rano kreme s tim i kada izgubi identitet.

Ne delujete kao žena koja je već proslavila četrdeseti rođendan. Čemu, iz domena nege, pripada najviše zasluga za to?

– Imam 44 godine. Iako sam oduvek negovala svoju kožu, mislim da je najzaslužnija čistota misli, života i delovanja. To je kao kada se pogledate u razmaku od samo dva dana, a na licu vidite razliku od deset godina. Šta se jedino promenilo? Raspoloženje. Opet se vraćam na osmeh i iskru u očima. To je ono što pravi razliku. Sve drugo je prazna ljuštura, koja može da zaseni na pet minuta, ali ne duže od tog.

Da li su za tako vitku liniju zaslužni geni ili odricanje?

– Geni svakako imaju značajan udeo, ali mislim da velika zasluga pripada tome što sam na vreme poradila na svom metabolizmu. Dok sam bila klinka, imala sam izlete s dijetama tokom kojih sam shvatila koliko je to kontraproduktivno. Od tada se držim redovnih obroka – doručak-ručak-večera, pa moj organizam ne mora da pravi zalihe. Treće, ali ne i najmanje važno, jeste kretanje, a to ne znači samo trening.

Kako ste i kada zavoleli jahanje?

– Još dok sam bila dete, a tada sam živela u Italiji. Često sam sa očevim prijateljem, koji je imao svoju ergelu i čija se ćerka profesionalno bavila jahanjem, išla na njegov ranč i na razna takmičenja širom Evrope. Tada sam naučila da jašem, a neko vreme sam i redovno trenirala. Kada smo se vratili u Beograd, nisam nastavila, jer su naišla druga interesovanja, a jedno od njih bila je odbojka. Otprilike trideset pet godina kasnije, odlučila sam da se vratim jahanju. To je jedna od onih dragocenih stvari koje sam uradila za sebe. Kad razmišljam o dodatnoj aktivnosti, možda će to biti kardiobalet Katarine Gromilić. Ta mešavina baleta, joge i pilatesa deluje mi vrlo inspirativno.