Marija Veljković: Odmah sam znala da je Milan onaj pravi

Poznata glumica i voditeljka nedavno je obeležila deset godina ljubavi sa suprugom Milanom Milovanovićem, s kojim ima troje dece, a velika porodica samo joj je dala “vetar u leđa” da se još jače bori za svoje ciljeve i ostvari poslovne ambicije

U vremenu kada natalitet opada jer sve veći broj mladih ljudi odlaže svoje planove za potomstvo ili se odlučuju samo za jedno dete, glumica i voditeljka Marija Veljković (37) jedna je od retkih koja sa suprugom, arhitektom Milanom Milovanovićem, gradi veliku i harmoničnu porodicu. Centar sveta bračnog para, koji je ovog meseca obeležio deceniju iskrene ljubavi, jesu njihovo troje mališana – petogodišnji Đurađ, trogodišnja Rosa i devetomesečna Neva. Mada je posvećena supruga i majka, poznata plavuša nije zbog porodice zapostavila karijeru već je, suprotno očekivanjima, postala još uspešnija i ambicioznija. Osim televizijskog kviza “Slagalica” koji već godinama vodi i angžmanima u pozorištu, ona je s koleginicom i prijateljicom Kristinom Radenković pokrenula vlog “Trudnoća je dar”, a nedavno je postala i deo najambicioznijeg projekta RTS-a u ovoj sezoni. S kolegama Draganom Kosjerinom, Gordanom Kičićem i Markom Živićem domaćin je šou-programa “Luda noć” koji je za kratko vreme postao omiljen među publikom.

Koliko vam prija to što se dobili priliku da radite u nešto drugačijem televizijskom žanru?

– Veoma sam srećna zbog toga. U sličnom žanru već sam se oprobala u pozorištu radeći mjuzikle mada u mnogo manjoj meri nego što sam želela. Čak su i dvomesečne pripreme, koje smo imali pre početka snimanja “Lude noći”, ponajviše ličile na probe za mjuzikl jer smo vežbali pevanje i koreografije. Prija mi što na televiziji radim nešto potpuno novo, iako ova emisija mnogo više odgovara mom senzibilitetu od onoga kako me gledaoci poznaju poslednjih deset godina.

Da li je vaše glumačko iskustvo bilo presudno da se dobro snađete ispred kamera?

– Ne bih mogla da kažem kako je bilo presudno. Ovde je bilo najvažnije steći dobru kondiciju i opustiti se pred kamerama. Kao ekipa, od samog početka lepo funkcionišemo, pa smo se dobro zabavljali još na probama. Postoji pozitivna energija koja vlada među nama jer smo svi puni entuzijazma i spremni smo da učimo nove stvari i dobro odgovorimo na svaki zadatak. Mislim da je ta naša želja za radom čak i važnija od glumačkog talenta.

Koliko vam je bilo teško da se vratite u formu, s obzirom na to da ste se porodili svega nekoliko meseci pre početka proba za emisiju?

– Nisam imala nameru da se što pre vratim u formu nakon porođaja, u smislu da nisam poput većine žena pokušavala da smršam uz pomoć saveta nutricionista i redovnih treninga. Kod mene je sve došlo nekako spontano. Pre svega, ubrzo nakon što sam rodila treće dete, usledila je porodična selidba u novi stan, što je iziskivalo mnogo posla, a tokom čitavog leta šetala sam s mališanima te sam spontano počela da mršavim. U trenutku kada su krenule koreografske probe za emisiju, kilogrami su se topili sami od sebe jer smo tokom čitavog dana imali jednu pauzu, što će reći samo jednu priliku da nešto i pojedem. Ako na sve to dodate da sam majka troje dece i da zbog male bebe malo spavam noću, jasno vam je kako sam tako brzo smršala.

Spadate li u žene kojima je važno da lepo izgledaju bez obzira na okolnosti u kojima se nalaze?

– Svakoj ženi važno je da lepo izgleda. Svejedno je da li je ona poslovna žena, glumica ili majka troje dece. Ne mogu za sebe da kažem kako u svakom trenutku u danu mislim na to kako izgledam jer sam zatrpana obavezama, ali kada nađem vreme za sebe i kada razmišljam o tome, bitno mi je da mi se sviđa moj odraz u ogledalu.

Kada u danu, kao majka troje dece i veoma ambiciozna i poslovno angažovana žena, nađete vreme samo za sebe?

– Ne znam kako mi to polazi za rukom, ali uvek nađem trenutke koji su samo moji. Nekada je to i kada šetam bebu koja zaspi u kolicima pa mogu da uživam u svojim mislima i da razgledam izloge radnji i razmišljam o tome šta bih mogla da kupim od garderobe. Moj stil je trenutno prilagođen okolnostima u kojima živim, pa tako, recimo, ne mogu da nosim visoke štikle jer često trčim za decom. Međutim, mislim kako uvek može da se pronađe kompromis i da žena može da izgleda lepo, a bude praktično obučena.

Koliko na posao koji radite utiče to da li se osećate lepo i da li je garderoba koju nosite pred kamerama u skladu s vašom ličnošću?

– Kao i svakoj ženi koja radi na televiziji, bitno mi je da izgledam lepo pred kamerama, ali kada se bavite ovim poslom dovoljno dugo, razmišljate o svemu drugome mnogo više nego o tome kako izgledate. Iako znam šta mi dobro stoji, i kada je reč o garderobi, i kada je reč o “make-upu”, uvek sam spremna na eksperimente i volim da uvažim mišljenje kostimografa i šminkera. Čak mi devojke koje se bave mojim izgledom kažu da sam poput kameleona jer šta god da promene, ja to nekako dobro iznesem. Zaključak bi bio da nisam opterećena pitanjem kako ću izgledati pred kamerama, osim što, kao i većina ljudi koji rade na televiziji, postoje stvari koje ne volim da nosim, pa mi je važno da one ne budu deo mog stajlinga.

U čemu se ne osećate lepo?

– Recimo, mnogo više volim da nosim haljine i suknje nego pantalone. Nije da ću odbiti da ih obučem ako mi ih kostimograf donese, ali ih rado izbegavam uvek kada mogu. Takođe, ne volim suknje koje su duge do polovine kolena.

Šta najčešće nosite ove jeseni?

– Kao i svake godine, i ovog puta imam utisak da je lepo vreme brzo prošlo i da je jesen suviše naglo stigla. U skladu s tim, kupila sam nekoliko džemper-haljina i vunenih čarapa iznad kolena. Tu kombinaciju mnogo volim da nosim jer mi se dopada taj stil, a i praktičan je pa mogu da se spremim za izlazak za nekoliko minuta, a da izgledam lepo.

Da li je vaša koleginica i drugarica Kristina Radenković i dalje vaš najžešći modni kritičar?

– Kristina nije samo moj modni već i najveći životni kritičar. Šalu na stranu, nas dve smo dobre drugarice, koleginice u emisiji “Slagalica” i, uslovno rečeno, poslovne partnerke na vlogu “Trudnoća je dar”. Ona je jedna od onih ljudi u mom životu koja će mi uvek reći kada smatra da nešto radim loše, a ja to cenim, jer onda znam da kada mi kaže da nešto radim dobro, to zaista i jeste tako. Inače, moram da se pohvalim da sam, donekle, i ja postala njen modni guru jer je nedavno obukla roze haljinu, što ranije nikada nije činila, samo zato što sam joj ja rekla da joj dobro stoji.

Imate li nekada dileme u smislu da se pitate da li ćete više raditi ili ćete više biti posvećeni porodici? Jeste li se, recimo, premišljali da li da prihvatite ponudu za emisiju “Luda noć” koja je iziskivala da promenite životne navike?

– Bila sam presrećna kada sam dobila tu ponudu i prihvatila sam je bez razmišljanja. Međutim, stvar je u tome da ja imam različite dvojbe svakog dana jer mi se čini da bi trebalo da postoje dve Marije kako bih mogla da završim sve obaveze koje imam. Recimo, nedavno sam priuštila sebi malo vremena da popijem kafu sa suprugom jer nas dvoje zaista imamo retke zajedničke trenutke u kojima smo sami, bez dece. Ali nakon toga sam morala da trčim kod frizera jer zbog posla koji radim ne smem sebi da dozvolim da budem neofarbana, a potom i da jurim u vrtić po najmlađu Nevu koja je zbog toga provela nešto duže vremena u vrtiću nego inače. Tako se svaki moj dan svodi na jurnjavu ne bih li završila sve poslove koje imam, a uveče mi se čini da nisam bila dovoljno efikasna i da nisam završila sve što je trebalo. Dakle, dileme su konstantno u mojoj glavi, ali ne u smislu treba li da smanjim obim posla da bih više bila s porodicom, već kako da što brže obavljam sve svoje zadatke ne bih li postigla sve što želim.

Šta vam najteže pada kada radite po čitav dan i morate da budete odvojeni od dece?

– Pre svega, moram da kažem kako imam veliku podršku porodice, bez koje ništa ne bi bilo moguće. Kada znate kome ostavljate decu dok vi radite, sve je lakše. Trenutno mi najteže pada to što i dalje dojim Nevu, pa recimo, kada imamo probe za emisiju, a sada je to slučaj, moram da nađem način da je nahranim jer sam i po dvanaest sati na poslu. Onda dođe trenutak da kada se vratim kući, ona želi da bude sa mnom, pa ne spavamo do pola noći jer me je željna, ali dobila sam priliku da radim nešto što sam oduvek želela pa mi ništa ne pada teško.

Ko vam je, uz supruga Milana, najveća podrška u poslovima oko dece?

– Milanovi roditelji. Imamo sreću da su oni iz Beograda, tako da nam priskaču u pomoć svaki put kada je to potrebno i veoma se dobro snalaze s decom. Moji mama i tata ne žive ovde, iako bi podjednako bili spremni da podmetnu leđa zarad nas. Međutim, oni preuzimaju sve poslove na sebe kada dođu kod nas u goste ili kada odvedemo decu kod njih.

Da li se za sve odluke koje donosite konsultujete sa suprugom?

– Svakako, njegova podrška mi je najznačajnija, naročito u ovom životnom periodu.

Smatrate li da se skladan odnos među partnerima gradi ili je prvenstveno važno da se dvoje ljudi nađu po karakteru i pogledima na svet?

– Najvažnije je da se na početku javi prepoznavanje, ali kada ta prva zaljubljenost prođe, bitno je da se suočite s manama svog partnera i da vidite možete li da ih prihvatite i da se saživite s njima. Svi mi imamo mane, samo je stvar u tome da li dvoje ljudi mogu da izgrade zajednički život bez obzira na njih i mogu li u celosti da prihvate jedno drugo.

U kom momentu ste postali sigurni da je Milan pravi čovek za vas?

– Odmah sam to znala. Nemojte me pitati kako, jer neću znati da dam odgovor. Bio je to moj unutrašnji osećaj. Jednostavno, kada i pored zaljubljenosti vidite da je neko dobar čovek i da je ispravna osoba, onda želite da ostanete kraj njega.

Sa suprugom ste počeli da se zabavljate pre deset godina, koji su ključni momenti po kojima pamtite deceniju vaše ljubavi?

– Tačno tako, ovog meseca navršila se decenija otkako smo zajedno, a u braku smo od 2011. godine. Najvažniji trenuci su svakako oni kada su nam se rađala deca. Koliko god da imamo prelepe uspomene koje se tiču naše ljubavi, ipak, sve to pada u vodu pred srećom koju svi roditelji iskuse kada podare novi život.

Smatrate li da je hrabrost imati veliku porodicu u današnje vreme?

– Ne razmišljam na taj način, jer kada bih počela da vrtim filmove na tu temu, verovatno se ne bih odlučila za veliku porodicu. Istine radi, nama se treće dete dogodilo neplanirano. Ta trudnoća zatekla me je potpuno nespremnu i kukala sam tokom čitavog blagoslovenog stanja, jer smatram da čovek ipak treba da se pripremi za dolazak deteta na svet. Međutim, ni u jednom trenutku nisam razmišljala o abortusu. Znam koliko parova ne može da dobije prinovu i smatram da je trudnoća dar. Znala sam da je jedina ispravna odluka da rodim dete. Milan i ja svoje mališane volimo najviše na svetu i prvenstveno nam je bitno da oni izrastu u ispravne ljude, a za sve ostalo materijalno ćemo se snaći kao i svi ljudi u ovoj državi.

Da li svakom od svoje troje dece prisupate na poseban način i u skladu s njegovim karakterom?

– Negujem princip da koliko god da se svi mi volimo i najlepše nam je kada smo svi zajedno, svakog dana odvojim bar malo svog vremena koje ću sa svakim detetom provesti ponaosob. Smatram da je to veoma važno jer ne samo da se razlikuju po uzrastu i po polovima već su u pitanju i tri potpuno različita karaktera. Đurađ je dobrica i romantik, Rosa je vrcava devojčica koja uvek dobije ono što želi dok za Nevu mislim da će biti najsnalažljivija. Zato je poseban pristup svakome od njih neophodan.