Dok je uživala u moćnoj stilskoj transformaciji, šarmantna glumica otkrila nam je kako je proslavila šestu godišnjicu braka i na koji način održava harmoničan odnos sa suprugom Darijom, a za sebe tvrdi da je vesela i energična, ali ne i mudra
Pripreme monodrame “Šta me snađe”, koju je Nebojša Romčević napisao za glumicu Anđelku Prpić (33), ulaze u sam finiš. Za razliku od mnogih koji smatraju da s novom predstavom treba krenuti od Beograda, Anđelka je odlučila da premijera bude 2. decembra u Kulturnom centru u Mladenovcu, sutradan će biti u KC u Paraćinu, potom u Smederevu, Pančevu, Novom Sadu, Kragujevcu…
U svom veselom stilu, kaže da čini sve što može da ne bude “prvi mačići se u vodu bacaju”, već da bude “prvo pa muško”. Kad sve to govori na ozbiljniji način, naglašava koliko joj je važno da ispuni visoka očekivanja ljudi, koji su je upoznali i zavoleli kao junakinju sitkoma “Andrija i Anđelka”.
U doba televizijske Anđelke, svi su vas pitali koliko vi ličite na nju. Pretpostavljam da će vam oni koji pogledaju “Šta me snađe”, postavljati slično pitanje?
– Ovde tumačim čak devet likova. Glavna je Jovanka, a igram i njenu majku i baku, tako da bi bar njih tri trebalo da imaju neke zajedničke karakteristike, a tu su i njen psiholog, najbolja prijateljica, kuma, muž, šefica, direktorka i policajka, kod koje na kraju dolazi, a videćete da li je ni kriva, ni dužna.
Kada ste pomenuli tri generacije žena, setila sam se da ste jednom prilikom rekli da vas je mama vaspitavala na bakinim mudrostima.
– Baka se stalno izražava kroz narodne poslovice. I danas, kao i tada, žalim što sve to nisam zapisivala, jer ništa novo nismo smislili. Mudrost je jednostavna i, mahom, izrečena davnih dana.
Koje su vaše “omiljene mudrosti”?
– Za mene se može reći da sam vesela, energična, ali u mudre – ne spadam. To dođe s godinama, što izgleda znači da sam još uvek mlada.
Pre par dana proslavili ste trideset treći rođendan. Da li vam se sviđa taj “broj”?
– Iz godine u godinu osećam se sve bolje. Sergej Trifunović je jednom, kada sam za našeg kolegu rekla da vremenom postaje sve bolji, odgovorio: “To je tako zato što se rodio kao čovek od četrdeset godina. Dugo nije bio u “svom” telu, a sada kada je došao u te godine, konačno je svoj na svome.” Meni se čini da i ja polako idem ka tim “svojim godinama”. Dopada mi se ta patina koju lagano dobijam.
Pomenuli ste da se predstava bavi opštim mestima i klišeima u raznim odnosima, počevši od bračnih. Koji je najčešći kliše tog tipa?
– Jovanka i njen muž “trule” sedeći na trosedu, on je ljubi neobrijan, dok joj se lice ne ospe, a uglavnom komuniciraju dok je on u WC-u. Nebojša je napisao nešto što je neverovatno istinito, a to je da muškarac nikada ne odgovori tačno na ženino nepostavljeno pitanje, mada od odgovora zavisi njegova sudbina. U zavisnosti od toga kako će se pokazati na tom testu, sve što je dotle uradio biće stavljeno u kolonu “đubre sebično” ili “ljubav moja”. Sve to proizilazi iz jednog nepostavljenog pitanja! On mora da prepozna trenutak ženine nesigurnosti, da oseti kad joj je potrebna njegova reč... Sigurna sam da svaka od nas to svakodnevno radi. Postoji još jedan kliše koji mi je vrlo zanimljiv, a to je da svi parovi povremeno igraju vekovima uvežbavan “ples” – jedno mislim, drugo govorim. Svi svesno predstavljamo neku situaciju na jedan način, očekujući nešto drugo.
Da li vaš muž ima urođeni talenat da odgovara na vaša nepostavljena pitanja?
– Tu je staž presudan faktor. U ključnim trenucima, gledajući Jovanku i osnovu problema, čini mi se da smo, ipak, svi sami. Podrška mnogo znači, ali bitne odluke moramo samostalno da donosimo. Opet ću pomenuti nešto iz predstave, ali moram, jer je super – kad na brzinu odlučiš, ostaje ti više vremena da se kaješ. To je sveto pravilo našeg naroda, ali ako pitaš druge za savet, onda možeš njih da okriviš, što je drugo sveto pravilo našeg naroda. Manje-više to su sva sveta pravila ovog naroda, uz čvrstu veru “daće Bog” i “neće valjda”. Izgleda da je Nebojša imao veoma mudru baku i, za razliku od mene, revnosno beležio njene reči.
Da li je vaše “sveto pravilo” pre udaje bilo – pri upoznavanju ne pominji da si glumica?
– Ćuti, ne govori, sve dok ne dođe momenat da moraš! U stvari, to je bio eksperiment. Želela sam da proverim da li bih u budućnosti mogla da verodostojno glumim bilo koju ulogu, pa sam rekla da radim u banci i on mi je poverovao. Trajalo je čak nekoliko dana. Posle niza godina, u svojoj monodrami, igraću upravo bankarsku službenicu. Kao da sam slutila…
Pre dve godine ispričali ste da ste suprugu Dariju dali savet: “Ako ne želiš da se pretvorim u džangrizavu zvocalicu – učestvuj”. Da li to važi i danas?
– Sada, sa vremenske distance, mogu da vam kažem da to pomaže. Možda potpuna iskrenost nije uvek najbolji put, ali je moj jedini. Bubnem sve na sto, pa neka je Bog u pomoći. Znam da je često bolje stati na loptu, ali šta ću kad ova moja stalno skače.
Da li vaš muž zna kada treba “stati na loptu”?
– Zajedno učimo i mogu vam reći da nam ide.
Budući da verujete da su deca ogledalo svojih roditelja, šta mislite kakav će Jakša biti?
– Nisam sigurna da želim da bude moj verni odraz, ali nadam se da ću videti poštenog i vrednog čoveka, što je i najvažnije. Sve ostalo se uči usput, dok te vetar šiba i nosi. Nekad mu okreneš drugi obraz, nekad se sakriješ u zavetrinu. Kad govorim o moralu, uvek mislim na onaj pravi, a ne lažni. Najvažnije je kad možeš mirno da zaspiš. Bez obzira na to koliko sam ponekad kivna ili razočarana – ovo su moji sistemi vrednosti i nikakva surova današnjica ne može da me pokoleba, niti će moći.
Kad spremamo nešto što nam je veoma važno, obično smo pod tenzijom. Da li je vaš Dario morao da, zbog monodrame, živi pod “posebnim režimom”?
– Evo, nedavno smo slavili šeset godina braka, sedam smo zajedno, tako da je to fini staž, a on je važan i u ovoj priči. Kad Dario otvara lokal ili radi nešto drugo što mu je bitno, ja “učestvujem”, baš kao i on u mojim pripremama, iako nismo iz istih branši. Dobro je nekad ostaviti sa strane ljude iz posla i čuti mišljenje prave publike, a on je upravo to, kao što sam ja u restoranu običan gost, koji ne mora da zna kako “iza kulisa” funkcionišu stvari. Međutim, i kad su pripreme u finišu, nastojim da budem logistika i da sve ispratim.
Koliko li je puta odslušao predstavu?
– Bez obzira na to što nisam Vaga u horoskopu, vrlo sam neodlučna, pa uvek hoću da čujem što više mišljenja. Možda sam takva zato što je trebalo da se rodim u znaku Vage, pa sam malo zakasnila. Mnogo toga ide preko njegove “grbače”, ali šta da mu radim, sam je birao.
Da li je odlazak na Palić bio proslava braka?
– U našoj porodici oktobar je veseo mesec, jer je u samo četiri dana koncentrisano nekoliko rođendana, a 29. je naša godišnjica braka. Dan ranije bili smo na svadbi prijatelja, koja je organizovana na Paliću. Kad pomislim šta se sve desilo tokom tih šest godina, zaključujem da smo imali veoma dinamičan period, ali nemam utisak da vreme leti. Učim da uživam u momentu, u danu... Ne mogu da kažem da nema trenutaka kada jedva čekam da se desi nešto novo ili postojeće prođe, ali plus i minus faze tako su normalne.
Godišnjice su idealne za rekapitulacije.
– Koliko god uživam i u majčinstvu, i u poslu, meni treba neki moj trenutak. Znate kad stjuardesa kaže da ako nešto krene naopako, prvo masku stavite sebi, pa onda detetu. Činjenica je da sebe morate da “resetujete” i “opremite” da biste mogli da budete dobri drugima. E, tako i par mora da sam sebe “servisira” da bi mogli da budu dobri roditelji. Budući da imamo bake i deke koje nam pomažu, možemo da se osamimo i posvetimo nama. Tako je bilo i za godišnjicu.
Najzad, na red dođe modno pitanje. Da li vam se dopala odeća u kojoj ste se upravo fotografisali?
– Drago mi je kad mogu da obučem nešto što nije u mom stilu, jer tako ili potvrdim da to nije nešto za mene ili pomislim kako bih mogla da počnem to da nosim”. Ove kombinacije, u kojima sam na fotografijama, imaju elemente koje ću sigurno kasnije iskoristiti u nekim drugim, a volim i da upoznajem mlade dizajnere. Nadam se da će se vašim čitaocima dopasti ova “dark” Anđelka.
