Glumica poznata po blistavom osmehu otkriva kako izgledaju dani kada joj nije ni do čega, zbog čega joj prijaju komplimenti koje dobija od suprotnog pola i priznaje da s godinama sve manje savetuje svoju decu, a sve više se rukovodi njihovim sugestijama
Renomirana glumica Vesna Čipčić (63) nedavno se vratila s putovanja dugog mesec i po dana za koje je, kako kaže, čak osamnaest puta pakovala i raspakivala kofere. Jednakim intenzitetom ona se prepušta kako otkrivanju novih destinacija, tako i vraćanju onim starim proverenim, poput Divčibara i Rovinja, koji godinama predstavljaju njenu oazu mira. Nakon što se dobro odmorila, sačekale su je brojne poslovne obaveze. Uskoro će na RTS-u početi da se prikazuje serija “Ožalošćena porodica”, u kojoj tumači značajnu ulogu, a priprema pozorišnu duodramu, kao i ulogu u filmu pod nazivom “Ajvar”. Glumica koja se svakom projektu prepušta sa istim entuzijazmom kao na početku karijere, priznaje da ponekad u tome preteruje te joj je s vremena na vreme potrebno da “prikoči”. Slobodne dane najradije provodi sa svojom porodicom, ćerkom Aleksandrom Anjom Alač (29), takođe glumicom i sinom Ivanom (23), budućim rediteljem. Oni su joj uvek na prvom mestu, pa bez obzira na razna poslovna angažovanja, kao i svaka druga majka trudi se da im bude potpuno posvećena, predana i uvek na usluzi. Ipak, kako godine prolaze, Vesna ne krije da su se u tom smislu uloge malo promenile i neretko je ona ta koja traži savete od svoje dece, bilo da su oni profesionalnog ili emotivnog karaktera.
Umeju li ti saveti da budu kvalitetni?
– I te kako. Sugestije moje dece veoma su mi važne. Okupani ljubavlju, u trenutku me potpuno razoružaju i pogode pravo u centar. Priznajem, ima dana kada vodimo duge razgovore, sukobljavamo mišljenja i na taj način stičemo nova iskustva. U tom smislu, nove ideje veoma su produktivne i za mene i za njih.
Kakav savet oni najčešće traže od vas, ima li tu i onih ljubavnih ili su isuviše ponosni da bi s mamom pričali o tome?
– Moja deca znaju da sa mnom mogu da razgovaraju o svemu, kako o profesionalnom tako i o ljubavnom segmentu života. Od najranijeg detinjstva učena su tome te je to uvek prirodan, iskren i neposredan odnos u svakom pogledu.
Ćerka Anja krenula je vašim stopama, koliko vam je bilo teško da prihvatite činjenicu da će se i ona baviti profesijom za koju država nema mnogo sluha?
– Nažalost, živimo u vremenu u kom kultura nema mesto koje joj pripada i dolikuje. To su okolnosti na koje umetnici nemaju baš mnogo uticaja. No, najvažnije mi je da je Anja izabrala profesiju koja je do kraja ispunjava i s kojom može da ispuni svoja nadanja i snove.
Šta ste joj savetovali kada vam je rekla da će upisati glumu, jeste li pokušali da je odvratite od te ideje?
– Podržala sam je, jer sam bila sigurna da je njena želja iskrena i utemeljena na poznavanju svega dobrog i lošeg što gluma sa sobom nosi. Ali pre svega na talentu koji neosporno poseduje.
Sin Ivan takođe se opredelio za umetnost i studira režiju. Kako mu idu studije?
– Mogu da kažem da se potpuno pronašao u režiji i tim povodom znatno promenio. Vredan je i posvećen. Lepo promišlja.
Čini se da za razliku od svojih roditelja i sestre ne voli mnogo da se eksponira?
– Sigurna sam da će se eksponirati kada za to dođe vreme i isključivo svojim delima. Za tako nešto, po njegovom mišljenju, mora da postoji bitan razlog, ali to samo pokazuje da je izrastao u ozbiljnog mladog čoveka.
Imate dvoje dece koja ostvaruju svoje snove, uspešna ste, zdrava i inteligentna žena, da li vam za potpunu sreću nedostaje prava ljubav?
– Postavlja se pitanje da li pojam potpune sreće uopšte postoji? U svakom slučaju, nije dobro biti neskroman.
Oduvek ste važili za jednu od najharizmatičnijih glumica, kako muškarci reaguju na vaš temperament? Da li vam se često udvaraju?
– Za prvi deo pitanja, ako ste baš sigurni, hvala na komplimentu. Što se drugog dela pitanja tiče, mogu da kažem da mi prilaze i to uglavnom s komplimentima na račun viđenog na sceni ili na platnu.
Prijaju li vam pažnja i udvaranje ili ipak za tako nešto niste više raspoloženi?
– Svakoj ženi, pa i meni, to prija.
Izjavili ste da, za razliku od nekih koleginica koje su se pokazale kao veoma talentovane za brak, vi nemate tu nadarenost. Da li se tu nešta promenilo, možemo li vas ponovo videti pred matičarem?
– Još nisam promenila svoje mišljenje. Mada nikad ne reci nikad.
Živite u skladu sa izrekom “Kakve su ti misli, takav ti je život”, da li uspevate to i u najbolnijim životnim situacijama?
– Istina je, to je životna smernica koju sledim, ali moram da kažem da jednostavno nemam vremena za drugačije.
Kakva je Vesna Čipčić kada joj se s lica izgubi prepoznatljiv osmeh?
– Ni nalik na tu nasmejanu.
Ko je u tim momentima vaše rame za plakanje?
– Smatram da je nepristojno tražiti i birati rame za plakanje. Ako nekoga ko vam je drag ne možete da razveselite i usrećite, nije fer ni fajtati ga suzama. Suze su u mom posedu, moja intimna stvar i sama ih arčim.
Da li vam pas Bu-bu pruža utehu?
– U šali sam sklona da izjavim da je Bu-Bu daleko veseliji od mene i tako malecki ima i bolji apetit od svoje gazdarice. Novi je član moje porodice. Neodoljivo je sladak, pametan i veseo. Naučio je čak i da peva. Obožava da putuje, tako da se retko razdvajamo.
Jeste li nekada usamljeni?
– Nemam vremena za usamljenost. Kratka samovanja, kada negde otputujem bez društva, krepe moju dušu i veoma mi prijaju.
Ove godine uživali ste na nekoliko putovanja. Gde ste sve bili?
– Jul i deo avgusta provela sam radno. Na 46. “Sofestu” bila sam član žirija koji je dobio čast da odlučuje o nagradi za najbolji domaći film. Potom sam snimala seriju, a nakon toga odlučila da otputujem i odmorim se malo. Tom prilikom, Divčibare su uspele da me postepeno rashlade od beogradskih četrdeset stepeni da bih se nakon toga uputila ponovo u toplije krajeve. Rovinj, moje malo parče mora, mesto je kome se uvek rado vraćam. Na povratku sam provela neko vreme u svom omiljenom spa centru Sveti Martin na Muri, a na kraju, sve to zamenila pravom bajkom. Naime, imala sam čast da prisustvujem venčanju iz snova dvoje mladih umetnika Andreja i Beate u Egeru u Mađarskoj. Usput sam obišla jezero Balaton, kao i nezaobilaznu Budimpeštu. Preaktivno i predinamično za odmor, ali divno.
Nakon odmora vratili ste se svojim standardnim aktivnostima u pozorištu, u kakvim ulogama vas domaća publika može videti?
– U svom matičnom Beogradskom dramskom pozorištu, u novu sezonu krenula sam s pet naslova, dok po motivima autora Antonija Amurija pripremam i duodramu.
Uskoro počinjete da snimate novi film, o čemu je reč?
Da li je istina da ste i dalje tremaroš?
– Stvaralačka, takozvana pozitivna, trema nikada me ne napušta. Odgovornost za ono što radite na sceni raste s godinama, a samim tim, i trema uvek postoji.
