Slavko Beleslin: Odmah sam znao da je Iva prava žena

Jedan od najpoznatijih televizijskih novinara nedavno je obeležio pet godina braka, što je bio odličan povod da se osvrne na svoj odnos sa suprugom o kojoj govori s mnogo ljubavi, ali i otkriva da je bio spreman da čeka svoju srodnu dušu jer nije želeo da pravi kompromise u izboru osobe s kojom će provesti život

Intervju koji je Slavko Beleslin (43) u maju dao za naš magazin završen je njegovom konstatacijom da sebe i dalje vidi u informativnom programu. Posle samo četiri meseca, postao je voditelj emisije "150 minuta", čija je tematika drugačija. Kada ga pitate da li je bio zatečen tolikom promenom, reći će vam da nije bio mnogo iznenađen, jer se u međuvremenu mnogo toga desilo i u "Antena" grupi i na medijskom tržištu Srbije, ali i da je emisija koja ima vesti – informativna, a da se oni svih 150 minuta bave životom. Otkriće i da ga je oduvek najviše interesovalo ono što smo ranije zvali "drugi deo dnevnika", a to su upravo informacije ovog tipa.

Marija Kilibarda, s kojom vodite “150 minuta”, kaže da je pravi greh što vas ljudi, upravo zbog godina provedenih u informativnom programu, doživljavaju kao vrlo ozbiljnog čoveka, a u suštini ste duhoviti i veseli.

– Ne može se čovek šaliti dok čita vesti, ali to ne znači da sam se ozbiljan rodio. Podsetiću da tako nije bilo ni na početku moje karijere, jer sam tada vodio `Budilnik`, jutarnji program na BK televiziji. Ko se toga seća, zna da je taj žanr odgovarao svima nama koji smo ga radili, a posle smo se razdelili po informativama, drugim jutarnjim programima, zabavnim redakcijama, ali i dalje smo ti isti ljudi.

Na Fejsbuk stranici Prve televizije, ispod najave da ste postali voditelj „150 minuta“, jedna gledateljka je prokomentarisala da će se ubuduće sređivati dok gleda tu emisiju. Eto kako delujete na žene...

– To je bilo neizmerno slatko. Dama se možda šalila, ali hvala joj što je baš tim rečima propratila moj prvi dan u novoj emisiji.

Pa ipak, vi ste u petogodišnjem braku sa suprugom Ivom, iako ne volite da se ponavljate u intervjuima, čini se da vas često pitaju o njoj.

– Postao sam bračni filozof mada nemam neko veliko iskustvo. U divnom sam braku i to je sve. Često od mene traže da dam recept, ali njega nema. Samo sam imao mnogo sreće. Čekao sam trenutak da mi moja intuicija kaže da je to to, a da je trebalo, čekao bih zauvek. Drugačije ne bih mogao, jer je reč o nečemu što je deo mog života, svakog njegovog trenutka. Ne mogu da prihvatam polovična rešenja i da pravim kompromise sa ovom premijerom na planeti.

Budući da za sebe kažete da ste tradicionalista, sigurno vam nije bilo baš lako da nađete "drugu polovinu".

– U toj reči tradicija, u ovom kontekstu, nema ničeg okoštalog. Moji pogledi su u skladu sa hiljadugodišnjim načinom na koji žive ljudi. Ne radi se o zadrtom patrijarhatu, već o tome da se podrazumeva da mlađi treba da ustaju starijima, da se zna ko kome otvara vrata, ko prve večeri plaća piće…

Šta bi bilo da je te prve večeri Iva rekla – ja ću da platim?

– Ne mogu ni da zamislim. Muškarac mora da vodi, bar u početku, a posle smo zajedno. Tradicionalizam o kom ja govorim ne podrazumeva udaranje pesnicom o sto i veliki broj decibela, već prihvatanje činjenice da postoje bate i seke i da svako od njih ima svoj prostor, a da oni zajedno čine sto posto života.

Često pominjete da žene treba da budu princeze, što zvuči vrlo poetično.

– Te princeze su druga strana medalje o kojoj smo govorili. Žene hoće da budu samodovoljne i žive u stilu serije `Seks i grad`, ali sve to pada u vodu kad u kuću uleti smrdibuba. Tada neko malo ozbiljniji treba da se time pozabavi.

Da li je vaša Iva gledala “Seks i grad”?

– Sigurno ne onako posvećeno kao mnoge žene. Nije problem ako nešto gledate, već kada to činite držeći rokovnik, u koji beležite `takva i ja treba da budem`. Svaki pokušaj kopiranja bilo koga i bilo čega loše se završi.

Kada pričate o princezama, jeste li imali preciznu sliku šta sve treba da ima “ona prava”, pa ste čekali dok se nije pojavila Iva?

– Da su mi pitanja za intervju stigla mejlom i da nisam pročitao ime osobe koja ih je poslala, znao bih da je žena, jer muškarac zna da muškarci to nikada ne rade. Žene već od pete-šeste godine zamišljaju kako će `on` izgledati, kakva će biti svadba, kakvu će venčanicu nositi… Do sedme-osme već su kompletirale sve detalje, a muškarci ni s mnogo više godina nemaju pojma. Nisam imao nikakvu ideju, a opet – nekim čudom sam znao.

Koliko ste danas, kada su bračne teme u pitanju, pametniji nego pre pet godina kada ste se venčali sa Ivom?

– Niti se ovih pet razlikovalo od dve-tri-četiri koje su im prethodile, niti sam otkrio nešto epohalno. Ljudi kažu da je važno `slomiti naviku` na samom početku zajedničkog života s nekim, ali kad si zaljubljen, ti i ne osećaš da to činiš. Brak je divna stvar. Pričam potpuno s muške strane, što je i logično, a iz tog ugla zaključak je da jedinu pretnju može da predstavlja posesivnost s bilo čije strane. Ako neko počne da gubi sebe, eto problema. Sve ovo govorim na osnovu iskustava ljudi koje poznajem. Stupajući u brak sigurno dobijaš osećaj da ni u jednoj nedaći nećeš biti sam.

Verujete li da će brak opstati i dočekati 22. vek?

– Siguran sam da hoće! Mnogo je razloga, a glavna je hemija koja se dešava u mozgu. Zahvaljujući njoj i na celom stadionu i u najvećoj gužvi vidite samo jednu osobu i ona vas. Ukoliko taj pogled odvede u brak, ništa nije lepše od toga.

Da li ćete i posle petnaest godina “na stadionu videti samo Ivu”?

– Za odgovor su potrebne sposobnosti proroka, ali imam osećaj da će biti upravo tako.

Priču smo počeli podsećanjem na intervju koji ste nam dali pre skoro pet meseci. Šta biste voleli da se desi tokom sledećih pet?

– Voleo bih da dam veliki doprinos postavljanju prepodnevnih programa na Prvoj televiziji, a tu je i moja nova emisija, o kojoj i dalje ne mogu da pričam. Ali, nebo strpljive voli, pa ćemo videti šta će se s time desiti. Privatno, u januaru očekujem neko lepo letovanje, jer smo ove godine zaključili da je divno leti ići na planinu, a zimi na more. Do tada ću nadahnuto raditi kako bih bio siguran da sam zaslužio odmor.

Da li se vi i Iva lako dogovorite kuda ćete na odmor?

– Znam da sad ovo zvuči kao `Ivica i Marica`, ali zaista se lako dogovorimo. Znam da ću otići u patetiku, ali činjenica je da je i Ivi i meni svejedno gde smo kad smo zajedno.