Nekadašnja prva teniserka sveta ekskluzivno za magazin Story govori o trenutnim događanjima koja utiču na dalji razvoj njene karijere, osvrće se na govorkanja o pritiscima u njenoj najbližoj okolini i otkriva da je emotivno ispunjena
Nije svejedno kada se pripremate za razgovor s nekim ko je nekada u nečemu bio najbolji na svetu. Neki od nas budili su se u pola noći, pomerali sve obaveze i strpljivo čekali da ona zaigra na nekom od velikih svetskih turnira, skakali uz svaki njen viner i skrušeno padali u fotelju ako bi napravila neočekivani promašaj. Mnogi domaći navijači prepoznaju tu euforiju kada se prisete nekih važnih mečeva koje je teniserka Jelena Janković (32) u svojoj bogatoj karijeri odigrala. A onda se zatekne pred vama, ispružene ruke i širokog osmeha i momentalno vas opusti. Iza brendiranih naočara i nepogrešivo odabranih markiranih modnih detalja, shvatite da je ona i dalje sasvim obična devojka. I razgovor krene sam od sebe. Saznajemo da joj je, uprkos teškim i rigoroznim tretmanima kojima se podvrgava kako bi se vratila u formu, drago što je nekoliko dana ponovo u Beogradu. Rodni grad je relaksira i tu, makar na momente, zaboravi na zdravstvene brige i povredu leđa koja je mesecima muči, iako će nam nešto kasnije i o tome pričati. Za sada smo na vedrijim temama, pa nam na svom telefonu pokazuje fotografije i snimke sedmomesečne bratanice Lene, ćerke njenog brata Marka. Jelena je oduševljena koliko brzo Lena odrasta, kaže da obožava da provodi vreme sa njom kad god ima priliku, ali ne bi da precizira kada će na red doći i njeno sopstveno dete, mada se tom danu unapred raduje. Jankovićeva je porodičan tip, mada tu crtu još nije stigla da pokaže, jer je godinama letela s jednog na drugi kraj sveta. Sada govori o stvarima koje će odlučiti o daljem toku njene karijere, ali čini se da se još više raduje onome što će uslediti kada završi sa igranjem.
Bili ste prva teniserka sveta, ali ste doživeli i brojne povrede koje su vas usporavale na putu ka ciljevima. Kada sve saberete i oduzmete, da li ste zadovoljni ostvarenim?
– Profesionalno se bavim tenisom već sedamnaest godina i mogu da kažem kako imam veoma bogatu i uspešnu karijeru. Bavljenje ovim sportom iziskuje velike napore i odricanja, kao i silna putovanja. Usponi i padovi, pobede i porazi deo su karijere svakog sportiste. U poslednje vreme kuburim s povredama. Želim da igram, ali brojne tegobe onemogućavaju me da uživam u sportu kao što sam to ranije činila. Ostvarila sam san svakog tenisera, bila sam svetski šampion, prva teniserka sveta, godinama u vrhu. Obišla sam celu planetu, upoznala različite kulture, običaje. Prešla sam težak i naporan put da bih dostigla svetsku slavu, ali se isplatilo.
Mislite li da je došlo vreme za sumiranje rezultata ili još ne razmišljate o povlačenju iz tenisa?
– Godine igranja ostavile su posledice na mom telu, tako da sam suočena s nekim situacijama na koje ne mogu da utičem. Po prirodi sam veliki borac i pokušavala sam duže vremena da se izborim s tim zdravstvenim problemima. Trenutno sam na rehabilitaciji, posle intervencije koju sam imala. Videćemo, sve zavisi od mog oporavka.
Da li još uvek uživate kada ste na terenu?
– Tenis volim i igram od svoje devete godine ali, kao što sam već rekla, teško je uživati na terenu ako vas nešto boli i niste sposobni da igrate na nivou na kojem biste želeli.
Neki napisi govore o tome da biste najradije napustili profesionalni sport, ali da zbog mnogih spoljnih pritisaka još niste doneli tu odluku.
– Bila sam veoma iznenađena pojedinim navodima iz medija, pogotovo što se to dešavalo dva dana pre US Opena. Moraću da razočaram "pojedince" koji pišu da ja trpim nekakve "pritiske" i kažem da u mom slučaju takve stvari ne postoje. Dovoljno sam zrela da znam šta hoću i šta neću. Nikada ne bih dozvolila da neko ugrožava moj lični stav, naročito kad je reč o poslu kojim se bavim.
Razmišljate li nekada koliko bi mnoge stvari za vas drugačije izgledale da se niste toliko povređivali?
– Kad bih mogla da vratim vreme, sigurno bih mnoge stvari uradila drugačije. Poneta uspehom, nisam dovoljno poklanjala pažnje oporavku mog organizma i često sam se prerano vraćala na teren, a povreda do kraja nije bila sanirana. Nisam slušala signale svog tela i mislila sam da sve mogu. Bez obzira na sve, to je za mene bilo sticanje iskustva. Tenis mi je podario nešto što mnogi mladi ljudi sanjaju i srećna sam zbog toga.
Koliko je vaš privatni život trpeo zbog tenisa?
– Veoma je teško uskladiti teniski život s privatnim. Koliko puta sam bila tužna što zbog nekih turnira ne mogu da budem sa svojim najmilijima i da s njima podelim radost datog trenutka, rođendana, slava, Uskrsa, Božića. Uspela sam, ipak, da na izvestan način napravim sintezu svega. Vodili smo duge telefonske razgovore koji su malo ublažavali to što nismo zajedno.
Čemu se najviše radujete kada okončate karijeru?
– Imperativ jedne normalne mlade devojke jeste da zasnuje porodicu i ima decu.
Ko vam je najveća podrška u teškim profesionalnim ali i privatnim trenucima?
– Moja porodica uvek mi je pružala najveću podršku. Svi smo mi veoma vezani, ali kad sve saberem i oduzmem, čini mi se da je mama podnela najveći teret. To je žena koja nije nikada nama kao deci nametala svoje mišljenje, već smo imali pravo izbora. Uvek je bila borac za pravo i pravdu. Pred US Open, čitajući neke novine, bilo mi je izuzetno teško jer su napisali da mama vrši pritisak na mene. Bila sam zaprepašćena, jer znam koliko ljubavi i pažnje posvećuje nama, njenoj deci. To će vam najbolje reći ljudi iz našeg okruženja. Mi nikada nismo glumili naš život. Uvek smo bili vaspitavani da govorimo istinu, ma kakva ona bila. Bila bih veoma srećna kada bih čitala istinite navode o meni, a ne one iz "frizerskog salona", po principu rekla-kazala.
Pominjući vašu majku Snežanu, koja vas je stalno pratila na turnirima, možete li da opišete vaš odnos nakon svega što ste zajedno proživele?
– Mama me je pratila kroz maltene celu moju karijeru. Žrtvovala je mnogo toga da bi bila uz mene. Najviše smo patile kad je bio rat, a nas dve u Americi. Plakale smo razmišljajući kako je tati, braći, celoj našoj porodici, prijateljima. Sve smo stoički izdržale. Sada je mama moj najveći prijatelj, kome mogu da poverim najtananiji delić svog intimnog života, zatražim savet. Oduvek iskrena i puna ljubavi za svoju decu, mislim da je postigla ono što je njoj bio imperativ u našem vaspitanju. Puštala nas je da mislimo svojom glavom i da pravimo svoje životne izbore.
Niste skloni da govorite o detaljima iz privatnog života, ali možete li nam reći da li ste trenutno emotivno ispunjeni?
– Mišljenja sam da sportiste treba pamtiti po njihovim rezultatima, a ne po detaljima iz privatnih života. Emotivno sam ispunjena, vodim jedan miran privatni život. Voljena sam i volim.
Koje osobine treba da ima muškarac kako bi vas osvojio?
– Da poseduje vrline mladog čestitog čoveka, lepo vaspitanje, toleranciju, razumevanje.
Bili ste najsrećniji kada se vaš brat oženio, a izjavili ste da biste voleli da i sami stanete pred oltar. Koliko su trenutno takvi izgledi realni?
– Moj brat i ja veoma smo bliski i bila sam mnogo srećna kada se oženio. Naravno, i na mene dolazi red kada je porodični život u pitanju. Srećna sam sa svojim mladićem, lepo nam je, a brak će doći spontano.
Da li biste nakon tenisa sebe posvetili modi, za koju mnogi smatraju da imate dosta ukusa?
– Volim modu u svakom pogledu. U više navrata pokazala sam da bih možda u budućnosti mogla da se bavim i tim poslom. Ne mogu da pričam ovog trenutka o mojim planovima za naredni period, videćemo, ima još mnogo toga.
Gde se danas najbolje osećate?
– Konstantno putujem po celom svetu, ali uvek se osećam najbolje u našoj zemlji, u Beogradu, okružena našim ljudima. Dolazeći s putovanja u svoj rodni grad, tu sam punila baterije za predstojeće izazove.
