Story Café

Nebojša Grnčarski otvara vrata porodične kuće u Uljmi i otkriva: Dragana i ja smo želeli da usvojimo dete

Autor: | 08/11/2017

Nebojša Grnčarski otvara vrata porodične kuće u Uljmi i otkriva: Dragana i ja smo želeli da usvojimo dete

Dok je pripremao nedavno održani 31. Fashion Selection, Nebojša Grnčarski nam je otvorio vrata svoje kuće u Vojvodini koju je nasledio od predaka, a danas tamo rado ide sa svojim sinovima i ćerkom i priča im o porodičnim korenima, u čemu ga podržava i supruga Dragana, s kojom više od dve decenije neguje odnos pun ljubavi i razumevanja

Nakon smrti oca, idejni tvorac prestižne modne manifestacije “Fashion Selection” Nebojša Grnčarski (51) nastavio je da održava porodičnu kuću u Uljmi nadomak Vršca, koju je sredinom prošlog veka sagradio njegov deda. Prostrana građevina od dvesta kvadrata danas je idealno utočište kako za Nebojšu i njegovu suprugu Draganu, tako i za njihove mališane. Četrnaestogodišnji Viktor, desetogodišnja Olga i sedmogodišnji Ignjat danas stvaraju najlepše uspomene u istoj sredini u kojoj je odrastao njihov otac.

Nekretnina se nalazi u ulici koja nosi naziv njegovog dede dr Stanka Grnčarskog

– Reč je o kući koju su moji otac i stric nasledili od dede, a zanimljivo je da se nalazi u ulici koja nosi naziv rođenog brata mog dede Dr Stanka Grnčarskog. On je bio izuzetan predratni stručnjak, a u toj ulici uglavnom žive članovi moje familije. Iako je moj otac živeo u Beogradu, bilo mu je uvek važno da se ta kuća održava kako ne bismo izgubili vezu s porodičnim korenima. Kada sam bio mlad, nisam baš razumeo njegovu želju jer su me interesovali provod i devojke, ali kasnije sam shvatio. Zato sam nakon njegove smrti nastavio da ulažem u taj dom, uz pomoć moje sestre od strica koja živi u Beču – počinje priču Nebojša i nastavlja:

– Kuću sam sređivao sukcesivno, deo po deo, u skladu sa svojim i sestrinim finansijskim mogućnostima. Sve je rađeno s mnogo ljubavi i trudili smo se da zadrži autentični izgled. Iako je ona građena šezdesetih godina prošlog veka, pripada predratnom alt dojč stilu koji Banaćani jako vole. Osim što smo menjali enterijer, radili smo i mnoge strukturne izmene, kao što su uvođenje izolacije, betoniranje terase, menjanje oluka i slično, ali uvek smo se trudili da kuća zadrži prvobitni izgled, kakav je imala tokom mog odrastanja. Ostalo nam je da uvedemo grejanje jer nam deca često traže da idu tamo tokom zime.

Zahvaljujući predanom radu, nekadašnji maneken uspeo je da napravi pravu oazu za svoju porodicu u koju danas sve petoro vole da odu. Vlasniku modne agencije “Select” veoma je važno što njegovi naslednici znaju odakle potiču, što nije čest slučaj u savremenom društvu.

– Srećan sam što znam gde su moji koreni i to prenosim svojoj deci. Često mi se desi da u moju agenciju dođu mladi ljudi s neobičnim prezimenom, a kada ih pitam za njihovo poreklo, obično kažu da su iz Beograda i da ne znaju odakle su došli njihovi preci. Za mene je to tragedija koju nam je donelo globalističko društvo i pogrešno vaspitanje bez ikakvog utemeljenja. Tradicija je jedno od poslednjih “oružja” protiv gluposti savremenog života – iskren je Grnčarski koji nam je otkrio kako s porodicom najradije provodi vreme u Uljmi:

– Deca imaju svoje društvo dok Dragana i ja čitamo knjige, slušamo muziku i uživamo u mirnom ambijentu kakav samo selo može da pruži. Ona voli da uređuje vrt i da se bavi cvećarstvom dok je moj posao voćarstvo. Prilično sam uspešan u tome jer mi je od osamdeset voćki koje sam zasadio uspelo oko sedamdeset procenata, što je, kažu, dobra brojka i za iskusne. U tome imam pomoć moje braće, mada verujem da bih bio još uspešniji kad bih imao vremena da se tokom proleća više posvetim voćkama. Inače, predivno je gledati kako godinama drvo evoluira od sadnice do biljke koja daje plodove – otkriva poznati Beograđanin koji kaže da je posebno srećan što njegova deca zaborave na telefone i kompjutere kada su na selu:

Bivši maneken pažljivo je renovirao porodičnu kuću u Uljmi tako da ne izgubi šmek alt dojč stila

– U Beogradu sve troje vole da provode vreme uz gadžete dok u Uljmi nije tako. Tamo Viktor, koji trenira košarku u Partizanu, igra za uljmanski klub Mladost. Ignjat obožava ovce i ovčarske pse koje ima jedan naš komšija dok Olga često odlazi kod naše prijateljice koja pravi roštilj i tamo joj pomaže. Takođe, Dragana i ja smo kao roditelji izuzetno spokojni jer možemo da ih pustimo da se igraju, a da ne mislimo na njihovu bezbednost. Oni izlaze na ulicu i provode vreme sa svojim drugarima baš kao što smo mi nekada odrastali.

Kako je sa suprugom posvećen organizaciji “Fashion Selectiona”, koji je ovog puta održan u “Belexpo” centru od 24. do 26. oktobra, Grnčarski tvrdi da nije u mogućnosti da sebi priušti odmor u vikendici, ali da će se sve promeniti već u drugoj polovini novembra.

– Za Uljmu u ovom trenutku nemamo vremena, jer supruga i ja jedva izvojimo pola sata dnevno za našu decu. Naš posao je kampanjski, pa je mesec ili dva pre održavanja manifestacije sve podređeno tome, a i dve nedelje posle toga ima mnogo posla, u smislu davanja intervjua ili fotografisanja editorijala. Tako da ćemo odahnuti tek kroz nekoliko sedmica – otkriva nam Nebojša koji je ponosan na novine koje je uveo u “Fashion Selection”.

Zajedno sa suprugom, on je prošle jeseni lansirao koncept “Enter”, što je skraćeno od engleske reči “entertainment”, odnosno zabava. To podrazumeva da spajaju različite vrste umetnosti te će posetioci ove sezone osim u odličnim modnim revijama, imati priliku da uživaju i u filmskim premijerama.

– Publika je ovog oktobra imala priliku da vidi nove modele mnogih domaćih dizajnera, kao i modnih brendova, a tu je bio i program za najmlađe u okviru kog su dve prestižne dečje modne kuće prikazale nove kolekcije. Imali smo i filmske premijere ostvarenja “Roden” i “Manifest” u kome Kejt Blančet igra čak trinaest različitih uloga. Na samoj završnici, posetioci su uživali u pravom modnom spektaklu koji im je priredio kreator Bata Spasojević – kaže naš sagovornik koji nam tvrdi da sa suprugom Draganom podjednako dobro funkcioniše i na poslovnom i na privatnom planu:


– Da nije tako, ne bismo mogli da trajemo više od dvadeset godina. Kada se ljudi odluče za brak, važno je da imaju zajednička interesovanja i sistem vrednosti, jer ih to čini kompatibilnim osobama. A ako imaju sreće da dobiju i decu, nema lepše stvari koja im se u životu može dogoditi – objašnjava Nebojša i otkriva da su on i njegova supruga želeli da usvoje dete, ali je život za njih imao drugačiji plan:

– Kada smo pre nekoliko godina organizovali humanitarnu pomoć za ustanovu za decu bez roditeljskog staranja na Senjaku, Draganu i mene sve je to dirnulo i doneli smo odluku da usvojimo dete. Krenuli smo kod psihologa i socijalnog radnika kako bismo se pripremili za usvajanje, a onda se neplanirano dogodila Draganina trudnoća. U tom trenutku rešili smo da odustanemo od usvajanja jer je život i s troje dece veoma naporan, a sa četvoro bi već bio nemoguć.

Uspešni pedesetjednogodišnjak ne krije da u njegovom braku postoje krize, ali sve nesporazume koje ima sa suprugom rešava zahvaljujući iskrenoj ljubavi koja ih vezuje.

– U svakom braku postoje izazovi, ali bitna je realna emocija koja postoji između dvoje ljudi, kao i kontinuirano međusobno poštovanje. Za mene su krize velika prevara globalističkog sistema koji protežira maksimalno idiotsku teoriju “Kajem se zbog onoga što u životu nisam probao ili uradio, a nikada zbog onoga što sam učinio”. To je manipulativna i enetička floskula koja ljude navodi da misle da je nešto s druge strane lepše i bolje od onoga što oni imaju. Tako ljudi upadaju u zamke traganja za nečim što nisu i što nemaju i zato pucaju brakovi i veze. Kada neko od partnera ne ostvari svoje iracionalne snove, za to krivi ovog drugog – tvrdi Grnčarski i za kraj otkriva svoj životni moto:

– Rukovodim se time da je na kraju svakog životnog puta svetlost, a svetlost je ljubav. Ljubav nam kaže da uživamo u onome što jesmo i što imamo i da ne težimo onome što nismo i što nemamo. Zadovoljan sam svojim životom i volim da kažem kako sam dobio više nego što sam očekivao, a manje nego što sam zaslužio. U principu, ne mogu da se žalim na ono što sam postigao privatno i poslovno.