Naša poznata glumica velikom televizijskom ulogom vratila se pred domaću publiku nakon dugačke pauze, pa otkriva koliko joj znači što je ponovo na ekranima ali i kako gleda na ljubav sa iskustvom koje ima i opisuje odnos koji neguje sa ćerkom Katarinom
Kada je 2012. godine naša proslavljena glumica i diva domaće umetničke scene Svetlana Ceca Bojković (69) napustila Srbiju kako bi sa svojim, tada novim, suprugom Slavkom Kruljevićem (67) započela "bolji život" u Helsinkiju, u Finskoj, gde je on bio naš ambasador, mnogi su ocenili da je domaća televizijska i pozorišna publika ostala na velikom gubitku. Ipak, u Svetlani su često kolali srpski geni i taj savršeni skandinavski život bio je na momente previše upeglan za njenu nemirnu balkansku krv. Na svaka tri meseca dolazila bi u Beograd, da poseti najmilije ali i uživa u čarima domaće hrane i svega onoga što je na toj perfektnoj finskoj slici nedostajalo. Na kraju, iako joj izvesna pauza jeste prijala, Ceca se uželela i te iste domaće publike, koja je strpljivo čekala njen povratak i ništa manje bila željna nje. Mada smo u međuvremenu prekrajali vreme gledajući nebrojene reprize njenih najgledanijih serija, Ceca je sada tu da nas obraduje sa novim ulogama i oraspoloži svojom neponovljivom harizmom. Na velika televizijska vrata vraća se kao Rosa u novoj igranoj seriji "Mamini sinovi", za koju ističe da je potpuno pomerena, otkačena i posve drugačija od likova koje je do sada imala priliku da igra pa je veoma uzbuđena što će se na ovaj način ponovo useliti u naše domove, mesto gde je ona uvek bila veoma poželjan gost.
Obeležili ste gotovo sve najgledanije serije kod nas, po mišljenju mnogih u "zlatno doba" kinematografije na ovim prostorima. Smatra se da zlatno doba televizije na zapadu vlada upravo danas, a u kakvom je razdoblju televizija kod nas? Kako ocenjujete nove serije koje danas gledamo?
- Nesporna je činjenica da se kod nas u poslednje vreme dosta snima, serija je sve više i to je ono što raduje. Međutim, moj utisak je da je redak kvalitet s obzirom na tu količinu produkcije. Ne gledam redovno nijednu seriju, ali tu i tamo pogledam pomalo od svega što se nudi. Imam dovoljno zanata da na osovu kratkog uvida mogu da zaključim da li tu ima kvaliteta ili ne, naravno po mom ukusu.
Šta publika može da očekuje od vaše nove serije "Mamini sinovi"?
- „Mamini sinovi“ je jedan vrlo zabavan, duhovito napisan sitkom, koji će, iskreno verujem, publika voleti pre svega zbog inteligentnog humora, ali i malo drugačijeg gledanja na tu večnu temu majke i dece, odnosno sinova. U centru radnje je Rozalija Rosa Popović, koju igram ja, i koja je potpuno podetinjila u starosti, večna buntovnica, sa ogromnom ljubavlju prema životu. Tu su i njena dva, po karakterima potpuno različita sina, koje sjajno tumače Andrija Milošević i Nenad Jezdić. Beba, njen mlađi sin živi s majkom i njoj je potpuno podredio svoj život, dok je stariji sin Miša, plastični hirurg, mamin ljubimac, okrenut potpuno sebi i svom uživanju. U toj igri, kroz gomilu smešnih situacija i zapleta pratimo kako je to kad pod stare dane živiš s majkom, ali i kako nije nimalo lako „biti star a biti mlad“.
Možete li na bilo koji način da se poistovetite sa likom koji igrate u ovoj seriji?
- Mogu i to na mnogo načina. Pre svega u činjenici da je Rosa često infatilna i da voli da se igra, ali i u činjenici da se, baš kao i ja, raduje životu na najlepši mogući način, verujući u to da su godine prvenstveno stvar duha, a ne kalendara.
U premisi vaše nove serije, dva sina pokušavaju da smeste majku u starački dom. Šta mislite o deci koja se odlučuju na taj korak u stvarnom životu?
- Pre svega, vezano za seriju „Mamini sinovi“, to “smeštanje mame u dom“ zapravo je samo jedna okolnost, da je tako nazovem, koja se provlači povremeno, suštinski serija ne govori o tome, što ćete naravno videti već nakon par epizoda. Ali, eto, baš za taj detalj se dosta ljudi zakačilo i različito reagovalo, što je još jedan od pokazatelja da se o temi staračkog doma kod nas ne razgovara tako lako i prirodno. Ja mislim da je to pitanje kulture jednog naroda. U razvijenim zapadnim zemljama, evo da uzmem primer Švajcarske, ljudi ceo život štede da bi imali para za starački dom. Kod nas se ta praksa još nije odomaćila i to je na izvestan način još uvek tabu tema. Da se razumemo, stvarno je teško za stare ljude da u jednom trenutku odluče da odu iz svog doma na neko drugo mesto, odakle se više neće vratiti. Ali, drugačije je ako se o tome razmišlja dok je čovek u punoj snazi, sa nekih četrdesetak godina. Onda se prema tome odnosi racionalnije i normalnije, to se onda ne doživljava kao presuda i kazna, već kao prirodan sled događaja, odluka koji će i vama i vašoj deci učiniti stvari lakšim.
Uočavate li bilo kakvu sličnost u odnosu sa vašom ćerkom Katarinom?
- Tu i tamo da. Postoji zajednički imenitelj za sve majke koji ispliva u nekim situacijama.
U kojim situacijama rizikujete da budete "davež" svojoj ćerki ali ne možete da odolite?
- Bogami, ja se jako suzdražavam da ne budem davež i verujem da me racio tu još uvek dobro služi.
Koje glumačke kvalitete uočavate kod Katarine na koje ste posebno ponosni?
- Uočavam pre svega njenu duhovitost i maštu, a posebno sam ponosna na to što nije sledila moj model, nego je gradila sebe i svoj put, što nije nimalo lako pored dva poznata roditelja u istoj branši.
A koje ljudske?
- Ponosna sam na to što je poštena i nenamitljiva u građenju svoje karijere, a istovremeno mi je žao što je takva, jer danas skromnost nije vrlina i takve osobine se malo cene.
Postoji li išta što joj zamerate?
- Apsolutno ništa!
I sami ste srećno udati, a ta sreća nezadrživo izbija na vašem licu. Kako sa iskustvom koje imate danas gledate na ljubav?
- Nepromenjeno u odnosu na ta neka prva promišljanja ljubavi u mladosti. I tad sam mislila, kao i sad, da čovek mora da ima ljubavi u sebi dok je živ. Ljubav je najjača pokretačka energija koja bi trebalo da traje do poslednjeg čovekovog daha.
Kako izgleda kada se žena zaljubi u zrelim godinama?
- Divno!
Gledajući na Svetlanu od pre dvadeset godina, šta biste joj danas poručili?
- Pa Svetlani od pre 20 godina i ne bih nešto posebno, jer to nije velika promena u odnosu na sadašnje stanje, ali u odnosu na Svetlanu od pre 35 i 40 godina ima promena. Toj Svetlani bih poručila da se manje nervira i da ne uzima k srcu mnogo toga.
