Ana Bekuta: Ne želim brak s Milutinom

Zvezda folk muzike otkriva na koji način su se ona i njen partner Milutin Mrkonjić izborili za svoju ljubav koja traje više od pet godina, ističe da je ponosna na svog sina i unuke i tvrdi da nikada nije imala ambicije bez pokrića

Ljubitelji kvalitetnog folk zvuka već tradicionalno s nestrpljenjem očekuju oktobar kada pevačica Ana Bekuta (58) drži koncerte u “Sava centru”. Muzička zvezda sa bogatom višedecenijskom karijerom već je navikla stanovnike prestonice na spektakularne nastupe, a kako je bilo ove godine pogledajte OVDE. Susreti sa sugrađanima koji su je na početku karijere, kada je došla iz rodne Pribojske banje, oberučke prihvatili, uvek joj greju srce i pričinjavaju posebno zadovoljstvo. U publici će se u prvim redovima, pored njene familije i prijatelja, naći i emotivni partner Milutin Mrkonjić, bivši ministar s kojim je u skladnoj vezi već pet i po godina. Ljubavna priča poznatog para i danas intrigira mnoge dušebrižnike zbog činjenice da je Ana prihvatila da pred zakonom bude druga žena svom partneru jer je on u zvaničnom braku s Draganom Mrkonjić. Bez obzira na okolnosti, emotivni partneri uspeli su da se izbore za svoju ljubav i stvore harmoničan odnos pun podrške i međusobnog poverenja. U iskrenom intervjuu pevačica nam je otkrila zbog čega nema potrebu da njena veza dobije i formalni oblik, ali je otvoreno pričala i o članovima familije, ambicijama i zadovoljstvu zbog predstojećih koncerata.

I ovog oktobra, po tradiciji, družili ste se s beogradskom publikom, zauzimaju li ti nastupi posebno mesto u vašem srcu?

– Beograd i ja najenergičniji smo u oktobru, osnaženi miholjskim letom, orni za pesmu. Koncerti u mom voljenom gradu svakako su najintenzivniji u emotivnom smislu, kao kad se vraćate s dalekog putovanja i s Brankovog mosta pogledom grlite Kalemegdan i Sabornu crkvu. Da, srce brže kuca.

Kako se pripremate za koncerte i koliko te obaveze menjaju vaš ustaljeni ritam života?

– Pošto tokom cele godine mnogo radim, uvek sam “utrenirana” i nema potrebe za posebnim pripremama. Naravno, nije u pitanju rutina, već, sportskom terminologijom rečeno, tempiranje forme.

Jeste li nekada razmišljali o koncertu u “Beogradskoj areni”, koji publika na neki način možda i očekuje od vas?

– Mnogi mi to predlažu: publika, saradnici, prijatelji, kolege, ali ja se dosledno držim neuporedivo prijatnog, nadahnjujućeg ambijenta i udobnih fotelja “Sava centra” i ne razmišljam ni o arenama, ni o stadionima. Žao mi je ako time razočaravam neke poštovaoce moje muzike, ali najlepša i najcenjenija dvorana u zemlji sasvim mi je po meri.

Jesu li koncerti povod da se prisetite početka vaše karijere i kakve vas emocije obuzimaju u tim trenucima?

– Na koncertima se ne vraćam u prošlost. Naime, u potpunosti se usredsređujem na trenutnu magiju i, kao uvek, dajem sve od sebe onima koji to s pravom očekuju i apsolutno zaslužuju.

Kolike su bile vaše ambicije kada ste došli u Beograd s namerom da gradite estradnu karijeru?

– Beograd je tada pružao brojne mogućnosti u mnogim oblastima, pa i u muzičkoj sferi. Znala sam svoje potencijale i nisam imala previše razloga za strah. Budućnost me je čekala, a moje ambicije, kako se ispostavilo, nisu bile u neskladu s mojim mogućnostima. Verovala sam da sreća prati hrabre, odgovorne i nenametljive. To je i danas moja formula.

Više puta ste u intervjuima rekli da vas je Beograd oberučke prihvatio, jeste li i vi odmah počeli da osećate kako mu pripadate i da je tu vaš dom?

– Beograd ne odbacuje nikoga ko mu se iskreno prepusti. Problem sa ukorenjivanjem u njemu imaju samo oni koji ga bez pokrića ne vole, dakle, oni koji uporno gaje svoje komplekse. Pošto sam proputovala Zemljin šar, mogla sam da ga uporedim s drugim gradovima i uverila sam se da mi je uvek nedostajao. Vidim da je i mnogim strancima primamljiv za svijanje gnezda.

Karijeru ste gradili na dobrim pesmama, bez afera, pa ipak, poslednjih godina od vaše ljubavne priče mediji su često pravili skandal. Koliko vas je pogađalo ono što se pričalo o Milutinu i vama?

– Uvek postoje dežurni da sreću kvare. Dabome da nas je strašno pogađalo, nismo od kamena. No, tako je to raspoređeno: ostvareni ljudi pate zbog tuđe zloće i zavisti, a neostvarene izjedaju sopstveno zlo i zavist. Nije utešno, ali je pravedno.

Vaša ljubav i nakon pet i po godina intrigira ljude, da li je teško živeti s pogledima koji su konstantno upereni u vas i vašeg partnera?

– Više nije. Čaršija se donekle zasitila našeg “slučaja”, takoreći presedana, tabloidi nas, doduše, vade iz fioke kad se ulenje ili kad čeprkanjem po intimi javnih ličnosti pokušavaju da skrenu pažnju s nečeg zaista važnog.

Jednom prilikom izjavili ste da vas je Milutin prvenstveno osvojio svojom odlučnošću da se izbori za vašu ljubav, jeste li se i sami borili da taj odnos opstane?

– Naravno da sam se borila, i to pre svega strpljenjem i postojanošću. Kad vam je do nekoga toliko stalo, čula vam se izoštre i ništa ne uzimate zdravo za gotovo. Angažujete svaki damar svoga bića da biste odbranili to veliko blago.

Na koji način negujete vaš odnos?

– Hranimo ga odanošću, pažnjom, brižnošću, požrtvovanošću, pa čak i pesmom… Spontano ugađamo jedno drugom.

Ko je od vas dvoje originalniji u romantičnim iznenađenjima?

– Milutin, bez dvoumljenja. Veoma je inventivan u tome.

Da li ste nekada poželeli da vaša veza dobije i formalni oblik?

– Ne bih ja tu ništa menjala, kako se kaže za tim koji pobeđuje.

Da li danas, kao zrela i ostvarena žena, umete da volite više i bolje nego što ste to radili u mladosti?

– Da zato što je zrela ljubav kompleksnija, sadržajnija i moćnija od romantičnih fantazija i fiksacija. U mladosti sam volela ljubav samu, a sada realnog čoveka.

Čime je Milutin zaslužio titulu muškarca vašeg života?

– Privlačan je, iskusan, harizmatičan muškarac snažne ličnosti i divan čovek koji ima mnogo, mnogo vrlina, ali najviše čvrstinom karaktera.

Postoji li u vašem odnosu mesta za neslaganje i jeste li nekada poželeli da promenite nešto kod vašeg partnera?

– Normalni smo, slobodoumni ljudi, pa je logično da povremeno imamo različito mišljenje o nekim stvarima, ali ljubav sve to premosti. Milutina sam zavolela takvog kakav je, dakle za mene savršen, pa nema razloga da ga “redizajniram”.

Kako je vaša porodica prihvatila Milutina?

– Kao najrođenijeg. Svi ga iskreno vole i poštuju. Brzo su se zbližili, često se šale i ta me bliskost opušta i usrećuje.

Više puta izjavili ste da vam je glavna misija bila da sina izvedete na pravi put, jeste li zadovoljni time kakav je on čovek postao?

– Jesam, moj Igor je častan, kvalitetan, uspešan mlad čovek i izrazito dobar otac, što mi je najvažnije.

Kakve savete od vas traže vaši unuci i kako u današnje vreme izgleda biti baka tinejdžera?

– Unuka i unuk drže do mog i Milutinovog mišljenja o raznim pitanjima. Uvek ih pažljivo slušamo, nastojimo da ih razumemo i budemo im podrška. Ni na koji način nisu problematični, solidno se obrazuju, kreću se u kvalitetnom okruženju i ponosimo se njima.

Imate ostvarenu karijeru, lepu ljubavnu vezu, majka ste i baka, postoji li nešto što nedostaje vašem životu?

– Privatno i profesionalno gotovo ništa. Jedino mi je prekratak dan... Možda manje brige na licima ljudi koje srećem.

Ispred vašeg imena često se može pročitati epitet da ste kao dobro vino, odnosno da s godinama izgledate sve bolje, da li je vaša lepota odraz harmonije koju imate u duši?

– Da se malo našalim modifikovanjem one reklame: “Možda sam rođena s tim”. Istina je da je lepota u nama, a ne na nama. Hvala na komplimentu.

Koliko vodite računa o svom izgledu?

– Sigurno ne fanatično mnogo, već onoliko koliko to zahtevaju moj posao i moje samopoštovanje.

Na koji način se hranite?

– Uglavnom zdravo, pretežno povrćem, ribom i voćem, ali nažalost, nisam “uobročena” i često jedem kasnije nego što bih smela.

Vaša publika možda na najbolji način ima priliku da vas upozna u takmičenju "Zvezde Granda" gde uvek zračite optimizmom i pozitivnom energijom. Jeste li takav stav prema životu naučili u roditeljskom domu ili ste ga stekli vremenom?

– Takva je, naprosto, moja priroda. Nisam idealista za sve pare, ali trudim se da stvari sagledavam s vedrije strane. Ne mora čovek uvek da bude mrgud da bi se osetilo da nije površan.

Gde crpete optimizam kada dođu sivi dani?

– Ljubav bližnjih najdelotvorniji je melem, a posao koji volite začas vas podiže iz sumornog raspoloženja. Proveren recept: ljubav i rad.

Jeste li se uželeli takmičenja "Zvezde Granda" i šta za vas znače druženja sa pevačima na početku karijere?

– Naravno da se radujem svakoj novoj sezoni. Druženje s talentovanom decom višestruko je inspirativno i dragoceno. Volim njihov dinamizam i strast koja ih vodi. Dirljiva mi je njihova upornost i od sveg srca im želim uspeh i ispunjenje snova.