Popularni glumac Slobodan Ćustić i njegova supruga Jelena dobili su četvrto zajedničko, a Slobodanovo šesto dete i ne kriju da je ovih dana u njihovom domu atmosfera još veselija, delom i zbog porođaja u kući
Mada je bogatstvo luksuz koji uglavnom vezujemo za glumce na Zapadu, ima njihovih kolega sa ovih prostora kojima bi čak i oni mogli da pozavide. Poznati domaći glumac Slobodan Ćustić (59) veoma je bogat čovek. On sada može da se pohvali da je roditelj čitavog jednog košarkaškog tima plus jedne princeze, koja ima tu sreću da je štiti čak petorica braće. Naime, njegovoj velikoj porodici protekle nedelje, o čemu je "Story" ekskluzivno prvi pisao, pridružio se peti sin koga su nazvali Ozren, od ukupno šestoro dece koliko ponosni tata sada ima. Nakon dva odrasla sina iz prvog braka, Nikole (37) i Ljubomira (33), Slobodan ima još četvoro dece sa sadašnjom suprugom Jelenom (36), sinove Vasilija Vida (8), Tanasija (6), ćerkicu Zariju (5) i bebu Ozrena. Spisak je podugačak, ali lepše ga je listati nego bilo koji izvod sa bankovnog računa. O dolasku najnovijeg člana ove prebogate porodice, Slobodan i Jelena samo za "Story“ prepričavaju najdirljivije momente koje će sigurno pamtiti do kraja života. Odlučili su da sina dočekaju između zidova svog doma, što je korak na koji se ljudi danas ređe odlučuju nego ranije.
– Za porođaj kod kuće pripremali smo se i ka tome išli još od prve trudnoće, ali spletovi okolnosti dozvolili su da se tek treće, Zarija, rodi u svom domu. Sasvim je logično da smo i sada doneli istu odluku, imajući u vidu, naravno, činjenicu da je trudnoća u redu, i da smo beba i ja zdrave i spremne na to – kaže nam Jelena i dodaje da je porođaj kod kuće za nju divno i nežno iskustvo.
– To je teško opisati. Takvo iskustvo pokazuje da su bebi i mami potrebni samo strpljenje, mir i poštovanje prirodnog procesa porođaja kako bi sve teklo lepo i bez problema. I, naravno, s naglaskom na stručnu podršku iskusne babice, koja je nezamenljiva. Veoma je važno imati u vidu da su babice ženama najpotrebnije i da je njihova uloga tokom porođaja najveća, jer su one i medicinska i emocionalna i psihološka podrška.
Kako srećna mama kaže, porođaj je bio lep i nežan iako je trajao duže nego što bi se možda očekivalo za rađanje četvrtog deteta.
– Ali u tome i jeste sva čar i divota kućnog porođaja – sloboda, strpljenje, praćenje sopstvenog tela i potreba, bez žurbe i galame, bez nepotrebnog uplitanja, nepoznatih lica i ruku. Ozren je imao svoj ritam, putovao je lagano, babica je to poštovala i pratila svaki detalj, bila je tu da usmeri, kaže toplu reč, izmasira, prigrli, zagrli. Babice su posebne i trebalo bi da im se vrati pozicija koju zaslužuju u porođaju, a koju odavno nemaju u porodilištima – smatra Jelena i govori o uticaju koji je ovaj trenutak imao na ponosnog tatu.
– Slobodan je posvećen otac i neverovatno usmeren na decu. Sad je naročito emotivan, jer je doživeo još jedno iskustvo prisustva porođaju u svom domu. To zaista mnogo menja percepciju kod muškaraca. On je dodatno angažovan oko troje starijih, tu je nezamenljiv – kaže Jelena, a Slobodan nam otkriva iz kakvih motiva su odabrali ime za novog naslednika.
– Imena za svu decu birali smo tako da budu srpska ili staroslovenska i da imaju lepo značenje. Ozren je ime koje potiče od reči "zreti“, što znači videti, i u vezi je sa staroslovenskim bogom Vidom. Zato mnoge planine na našem podneblju nose ovo ime, a zato se daje i dečacima, da budu jaki i veliki kao planina. Mi nismo znali da nam stiže dečak, a još manje da će imati 4.250 grama, ali eto dokaza da nema slučajnosti – kaže glumac i govori kako su starija braća i sestre dočekali Ozrena.
– Starija deca zaljubljena su u brata. Stalno ga ljube i sakupljaju se oko njega. Oduševljeni su podjednako i neverovatno nežni, puni ljubavi. Takođe, doživeli su da vide brata nedugo nakon rođenja, u svojoj kući. Nekako je sve to prirodno i logično, i samim tim mnogo toplije i emotivnije.
Ozren je na ovoj planeti tek nekoliko dana i miran je, jer dobija sve što mu je potrebno – mamu, mamino mleko i ogromnu ljubav svoje porodice, priča nam mama Jelena i dodaje:
– Zasad samo spava i sisa, a sve bebe rođene kod kuće po pravilu su mirnije, jer nisu prošle traumatično iskustvo koje bebe rođene u porodilištu dožive, ma koliko lak i lep porođaj bio. U bolnici beba biva odvojena od mame u ključnom trenutku, kad to ne bi nikako trebalo raditi, u prvom tzv. zlatnom satu, a često i posle. Obično se dojenje ne uspostavi upravo zbog te odvojenosti. Mnogo je toga pozitivnog što porođaj kod kuće donosi mami i bebi, a što će žene i majke, nadam se, imati priliku sve više da spoznaju.
