Prvakinju u streljaštvu Ivanu Maksimović osnovnim modnim pravilima naučila je mama još tokom rane mladosti, a svoj stil bitno je nadogradila tokom života u Rusiji, gde živi svoj san sa suprugom Danilom Anđušićem, jedva čekajući da postanu roditelji
Lepu sportistkinju Ivanu Maksimović (27) šira javnost upoznala je 2012, kada je na Olimpijskim igrama u Londonu osvojila srebrnu medalju u streljaštvu, čime se upisala među četiri domaća šampiona koji su te godine na najvećem svetskom takmičenju donela odličje Srbiji. Ta činjenica, uz podatak da su se i njeni roditelji bavili istim sportom, učinila ju je jednom od medijski najatraktivnijih ličnosti koja je sazrevala pred očima javnosti. Pet godina posle toga, ova šarmantna Beograđanka srećno je udata žena koja sa suprugom, košarkašem Danilom Anđušićem, vodi miran život u ruskom Kazanju. Mada i dalje sanja o velikim sportskim uspesima, svoju karijeru rado je podredila porodičnom životu te žarko želi da se ostvari u ulozi majke i uživa u društvu drugih žena košarkaša, s kojima često vodi razgovore o modi i lepoti.
Tokom kratke posete Beogradu, Ivana nam je otkrila koliko se promenila poslednjih godina, priznajući da sve više izrasta u ženu kojoj je izgled veoma bitan. Iako je za to zaslužan njen sadašnji način života, osnovne navike usadila joj je majka još u detinjstvu.
Vaša majka je, uz oca, bitno uticala na vaš izbor zanimanja, a koliko je oblikovala vaš modni stil?
– Odmalena me je učila da uvek moram da izgledam lepo i uredno, imam sređenu frizuru i usklađen stajling. To joj je nekada zadavalo i glavobolju jer sam tokom tinejdžerskih dana uvek želela da imam cipele, torbu i kaiš u istim nijansama, što nije bilo uvek lako finansirati. Međutim, zahvalna sam mami što mi je usadila naviku da vodim računa o sebi i što danas mogu da gradim svoj stil na dobrim osnovama.
Imate li vas dve isti modni ukus?
– Donedavno smo imale sličan stil, ali nam se ukusi u poslednje vreme razlikuju. Ne znam da li sam ja sazrela ili je ona malo ostarila, međutim, počele smo dosta modno da se razilazimo. Često se desi da mi donese nešto s putovanja, na šta moj komentar zna da bude: “Mama, zar stvarno misliš da ću ja to nositi?” Ipak, i dalje volim da čujem njeno mišljenje i uvažim savete koje mi daje.
Dajete li i vi njoj nekada modne sugestije?
– Više ne provodimo toliko vremena zajedno kao kada sam živela u Beogradu, pa nema mnogo prilika za konsultacije. Međutim, kada dođem u Srbiju i, recimo, imam nameru da posetim neki događaj, njeno mišljenje o stajlingu veoma mi je važno. Moj odgovor bio bi da ona više savetuje mene.
Kako izgleda vaš svakodnevni stil? Šta najčešće nosite?
– S obzirom na to da sam sportistkinja, mnogo vremena provodim u trenerkama koje su zapravo moja uniforma, dok privatno volim casual garderobu. Najčešće sam u farmerkama, patikama, a odskoro sam počela da nosim i košulje koje ranije nisam volela. Međutim, kada dođe leto i pauza u treninzima, često nosim romantične haljine i cipele sa štiklom.
Već drugu godinu živite u Rusiji, kako vam se dopada način odevanja žena sa tog podneblja koje spadaju među najstilizovanije na svetu?
– Ruskinje vole skupu i brendiranu odeću i žele da se taj raskoš na njima vidi. To ne znači da izgledaju banalno. Naprotiv, bogate žene imaju vrlo istančan ukus i nisu od onih koje obuku preskupu garderobu, a to ni na šta ne liči. Nega im je, takođe, veoma bitna te sve imaju besprekornu kožu i kosu jer često posećuju salone lepote. Zaista drže do sebe, što vas neminovno navodi da i sami počnete više da obraćate pažnju na svoj izgled.
Da li je život u toj zemlji uticao da počnete više da se brinete o svom izgledu?
– Svakako sam se promenila. Pre svega, moj muž je košarkaš pa se najviše družim sa suprugama njegovih saigrača, koje spadaju u veoma negovane žene besprekornog stila. Uz njih sam i sama počela da vodim računa o tome da u svakoj prilici budem doterana i važno mi je da Danilo i ja budemo stilski usklađeni kada izlazimo zajedno pa makar to bio i samo odlazak u šoping-mol. Takođe, otkrile su mi i mnoge trikove za negu i neke brendove prirodne kozmetike koje sada rado isprobavam.
Spada li Danilo u muškarce koji vole modu?
– Dok je ranije konstantno bio u sportskoj odeći, sada više vodi računa o sebi i često nosi košulje i džempere, što donedavno nije činio. Njegova mama smatra da sam ja zaslužna za to. Ne znam da li je tako, ali mi prija što pored sebe imam muškarca koji vodi računa o svom izgledu.
Koliko vam je bitno da nosite garderobu u kojoj ćete se njemu sviđati?
– Ranije mi mišljenje drugih nije bilo nimalo bitno, već sam nosila samo ono što se meni dopada. Međutim, sada sam u braku i nas je dvoje, pa volim da budem lepa svom mužu i da poslušam njegove sugestije. Kada mi, recimo, kaže: “Ženo, što ne obučeš onu haljinu koju sam ti kupio?”, volim da mu ispunim želju.
Znači li to da jedno drugome često poklanjate garderobu?
– Mnogo volim da kupujem odeću Danilu jer mi se toliko dopada muška moda da ponekad poželim da sam muškarac. S druge strane, on mi kupuje različite poklone, među kojima odeća nije baš toliko zastupljena.
Kako izgleda vaš život u Rusiji?
– Mnogo staloženije i mirnije nego kada sam u Beogradu. Kada dođem ovde, imam potrebu da vidim sve drage ljude, da posetim svoja omiljena stara mesta i obiđem nova koja su se u međuvremenu otvorila, zbog čega često jurim kao muva bez glave. Tamo mi je sve mnogo sređenije. Prvo smo živeli u Permu koji nije toliko atraktivan, ali bio je to period kad smo Danilo i ja prvi put zaista živeli zajedno, bez mojih čestih dolazaka i odlazaka, tako da bi nam bilo lepo i da smo bili na Marsu. Upoznali smo i dosta divnih ljudi te nas za to mesto vežu baš lepe uspomene. Sada smo u Kazanju koji je vrlo lep grad, pun mladih ljudi i različitih dešavanja. Danilo dva puta dnevno trenira, ja imam svoj ustaljeni ritam pa ujutru pripremam ručak dok kasnije odlazim na svoj trening, a uveče volimo da se zajedno prošetamo do šoping-mola ili da izađemo s društvom na večeru. Saigrači mog muža imaju divne porodice pa mi prija da provodim vreme s njima.
Da li vam je bilo teško da od devojke koja je pre svega bila okrenuta svojoj sportskoj karijeri postanete supruga košarkaša?
– I dalje treniram, ali svakako sam prvenstveno supruga košarkaša i ta titula mi veoma prija. Nije to nimalo lak zadatak, ali srećom, okružena sam drugim ženama košarkaša, od kojih su mnoge starije od mene, imaju decu i duže su u tom svetu, tako da od njih mnogo toga učim. Jesam se dosta promenila, ali tek ću savladati još mnogo toga.
Osećate li se kao da je u Rusiji vaš dom?
– Ne, niti ću se ikada tako osećati. Iako ćemo zbog Danilove karijere sigurno još dosta vremena provesti tamo, nikada svojevoljno ne bih živela u toj zemlji. Kada je pre toga igrao u Španiji, gde sam mnogo vremena provodila s njim, mogla sam da kažem da mi je ta zemlja drugi dom jer smo oboje zavoleli njihovu kulturu, mentalitet, hranu, muziku...
Tokom dosadašnje karijere trenirali ste najpre s majkom, a potom i sa ocem, kako vam je sada kada to činite sami?
– Ne bih smela ovo da kažem, ali malo mi prija što sam sama. S druge strane, znam da je i njima bio potreban odmor. Mama je posle Olimpijade u Londonu s razlogom želela pauzu, pa sam počela da treniram s tatom koga sam izluđivala i često je bio na granici da odustane. Dok me je spremao za Olimpijadu u Rio de Žaneiru, desilo se da sam se zaljubila u Danila, a potom i udala i jednostavno sa sazrevanjem, počela sam da dajem važnost i drugim stvarima, pored sporta. Sada treniram u jednom divnom klubu, koji je među najboljima u Rusiji, te tamo često dolaze i članovi njihove reprezentacije. Prihvatili su me raširenih ruku i veoma podsticajno deluju na mene jer su među najboljima na svetu. S druge strane, s roditeljima se čujem posle svakog treninga, pravimo analizu mog rada, a oni često dolaze kod nas u Rusiju pa imaju priliku i da me vide.
U kratkom vremenskom roku vaš brat počeo je da živi u Americi, a vi ste se udali. Kako su vaši roditelji prihvatili te promene?
– Mami je bilo vrlo teško kada je moj brat Marko odlučio da upiše koledž u Americi i nije želela to da prihvati. Međutim, on je bio odlučan, pa je sam obezbedio svu potrebnu papirologiju i otišao. Sada, posle četiri-pet godina, koliko ne živi u Beogradu, roditelji su polako prihvatili njegovo odsustvo. Završio je fakultet i bavi se veoma uspešno IT tehnologijom. Brzo je našao posao, a kada sam ga pre nekoliko nedelja posetila, bila sam oduševljena kako je lepo sredio svoj život i koliko mu prija Amerika. Mislim da je i za naše roditelje dobro što konačno mogu da predahnu od briga za mene i brata i da na neki način osveže svoj brak. Tata ima svoj posao dok mama ne želi ništa da radi, već čeka unuke.
Znači li to kako ne bi trebalo da se iznenadimo ako uskoro čujemo da ste u drugom stanju?
– Ne, svakako. Danilo i ja želimo dete i to je sledeći korak u našem braku.
Kakvi su vam planovi za budućnost? Želite li veliku porodicu?
– Danilo voli da planira svoj život mnogo godina unapred. Već sada pravi bazu biznisa kojim će se baviti kada završi karijeru profesionalnog sportiste, tako da ide na različite edukacije i vrlo sam ponosna što je tako ambiciozan i vredan. Još ne znamo gde ćemo živeti kada on prestane da igra, ali postoji velika verovatnoća da će to biti Španija. Iako bih volela da moja deca odrastaju u Srbiji, mnogo smo zavoleli tu zemlju i veoma smo neodlučni po pitanju gde bi bilo najbolje da nastavimo život. A što se tiče velike porodice, to je prvesntveno moja želja, koju Danilo iz sveg srca podržava. On je odrastao u familiji gde se poštuju tradicionalne vrednosti, baš kao i ja, pa smatram velikom srećom što sam u današnje vreme našla takvog čoveka.
Da li vam bračni život izgleda onako kako ste očekivali?
– Imam baš onakav brak o kakvom sam maštala, ali morala sam i da pravim određene kompromise. Pre svega, ranije sam važila za vrlo tešku osobu, što mogu da posvedoče moji roditelji i prijateljice. Uvek sam bila tvrdoglava i mrgud kada mi stvari ne idu naruku. Međutim, sazrevanje uz mnogo teških poraza u sportu dovelo me do toga da postanem mnogo realnija i počnem da sagledavam stvari i iz drugih uglova, odnosno iz tuđe perspektive. Verujem da Danilu i dalje nije lako sa mnom, ali on nije svađalica i s njim sve može razgovorom da se reši. Kada ja ponekad i pokušam da isteram svoje povišenim tonom, on me samo zagrli, poljubi i kaže: “Ženo, što se nerviraš, sve ćemo da sredimo”. S druge strane, zarad partnerove sreće, i ja mnogo toga uradim što mi ne prija, od banalnih stvari da kuvam kada mi nije do toga do nekih većih. Ipak, kratko smo u braku, tako da zasad nisam morala da pravim drastične ustupke i da se odričem važnih želja i ciljeva. U svemu imam punu podršku muža, kao i on moju.
Kakve su vaše želje kada je reč o sportskoj karijeri?
– Bavim se individualnim sportom pa su Olimpijske igre takmičenje koje je za mene najznačajnije. Cilj mi je da se 2020. godine takmičim u Tokiju, a krajem 2018. očekuje me i Svetsko prvenstvo u streljaštvu na kojem bih volela da osvojim medalju jer je to jedino odličje koje mi nedostaje.
