Voditeljka Zvezda Granda, koja je u februaru rodila sina Strahinju, govori o povratku pred kamere i veoma zanimljivom emotivnom putu s Nemanjom Živojinovićem, koji se odlično slaže s njenim starijim mališanom Andrijom
Počeo je novi ciklus "Zvezda Granda“, a ljude koji vole i prate ovo takmičenje obradovaće povratak voditeljke Sanje Kužet. Prošle sezone imala je "opravdani izostanak“, a razlog je zaista lep – u februaru je rodila sina Strahinju. Kada je svoje mesto, privremeno, prepuštala drugoj voditeljki, dogovorila se sa Sašom Popovićem da se vrati baš sada. Tri dana pred početak snimanja, lepa Beograđanka pričala nam je sa zadovoljstvom da je potpuno spremna za prvi radni dan posle pauze, ali i o svojoj veoma zanimljivoj ljubavnoj priči i starijem sinu Andriji.
– S nestrpljenjem sam očekivala ponovna snimanja, a to verovatno ima veze sa psihičkom pripremom. Imala sam dovoljno vremena za sve detalje, a pre svega da nađem odgovarajuću dadilju za Strahinju. Kod mene ništa ne ide preko noći, već sve radim planski, tako da ništa neće trpeti – ni porodica, ni posao. Odluka da se sada vratim bila je moja, jer sam smatrala da je ovolika pauza sasvim dovoljna.
Mnogi misle da Saša Popović određuje sve, pa i koliko će ko biti na trudničkom bolovanju ili kada će početi dijetu.
– Podrazumeva se da nije tako, ali ljudima je zanimljivije da u to veruju. Beba će, kad ovaj intervju bude objavljen, već imati sedam meseci, a imajte u vidu da nisam radila dok sam bila u drugom stanju. Kad je počela prošla sezona, bila sam u četvrtom mesecu trudnoće, pa sam odlučila da privremeno napustim "Zvezde Granda“, jer sam smatrala da nije profesionalno da počinjem nešto što ne mogu da privedem kraju. Ljudi iz "Granda“ imaju sluha da vas čuju, a u poslovnom svetu nema vrednije stvari od osećanja da vas neko poštuje kao radnika.
Svojevremeno ste rekli da za povratak na ekrane morate da budete emotivno i fizički spremni. Kada su počele fizičke pripreme?
– Budući da sam se porodila carskim rezom, nisam mogla brzo da krenem u teretanu i zahtevam od sebe da mi telo izgleda kao pre trudnoće. Osim toga, ne možete da počnete da vežbate s kilažom koja "nije vaša“. Kada sam u avgustu došla do težine koja je od moje uobičajene odstupala tri-četiri kilograma, rekla sam – sada je vreme za finiš, ali on nije nimalo lak. Nekada je teže skinuti ta četiri, nego deset kilograma pre njih. Ishranu sam malo ranije korigovala i to prvi put u životu. Jednostavno, do sada nije bilo potrebe da se odričem hrane koju volim.
Vaš suprug je iz znatno drugačije poslovne priče. Kako mu je, u prvim zajedničkim danima, izgledalo vaše poslovno okruženje?
– To je jedna od stvari koja je, u početku, bila vrlo bitna da bismo se nas dvoje, kao ličnosti, poklopili. Ne kažem da mu je bilo lako, ali nijednog trenutka nisam osetila da mu bilo šta smeta. Sve je išlo potpuno prirodno. Kao što sam ja privhatila njegove navike i sve što ide uz posao u marketingu automobilske industrije, tako je i on prihvatio moje angažmane.
Razlika je u tome što vas, dok radite, gleda veoma mnogo ljudi koji konstatuju da odlično izgledate.
– Da vam pravo kažem, malo bi mi smetalo da se on time oduševljavao. Normalno je da u ovom poslu primate komplimente, ali zamislite na šta bi ličilo kada bi vam ih i kod kuće neko stalno ponavljao. To ne bi bilo realno. Meni je najvažnije da me, kad se probudim bez šminke, on voli najviše na svetu.
Vaša ljubavna priča mogla bi da bude scenario za film, jer ste u svojim dvadestim bili u vezi, raskinuli i sreli se posle niza godina. Verujete li u sudbinu?
– Čak i nama samima, kad nekome pričamo našu priču, ona deluje neobično. Budući da sam realista, mislim da su se "samo“ kockice poklopile u pravo vreme, što je neophodno ne samo u ljubavi već i u poslu. Verujem da je to definicija Nemanjinog i mog odnosa, naravno, uz ljubav koja se dogodila. Naša ranija veza bila je prava mladalačka, ali na njenom kraju nisu bile tri tačke. Ni on ni ja tada nismo ni pomišljali na mogućnost ponovnog povezivanja. Uverena sam da je kasnije, kad smo se sreli, bilo presudno što smo oboje bili ostvareni, želeli iste stvari, imali iste ciljeve i poglede na svet. Govorim o nečem tako običnom i normalnom, ali danas je baš to veoma teško pronaći.
Danas kad hoćemo da nekoga pohvalimo govorimo "on je tako normalan“.
- Upravo tako. U ovom današnjem haosu, u svakom smislu te reči, a naročito zbog brzine življenja, ljudima su bliži oni koje su ranije upoznali, dok ih život nije ubacio u "mašinu“. Kad upoznate nekog novog, obe strane imaju mnoštvo predrasuda koje vam možda ne dozvoljavaju da doprete jedno do drugog, a kad nekoga dugo poznajete, kad znate da je iz dobre porodice i da ima ispravne stavove, drugačije mu prilazite. Čini mi se da se, ipak, vraćamo tom tradicionalnom pristupu. Ne doživljavate na isti način nekoga koga ste danas upoznali i osobu iz gimnazijskih dana. Nemanja i ja smo se, u međuvremenu, sretali u gradu. Uvek bismo se lepo ispričali, ali nije bilo nagoveštaja da bi nešto moglo da se nastavi, sve do jednog trenutka. Zašto i kako – ko bi znao?
Sigurno je u tom "poklapanju“ o kom govorite bilo veoma bitno kako će se Nemanja slagati s vašim sinom, koji sada ima devet godina.
– Mislim da su se on i Andrija, karakterno i energetski, odmah složili. Tu nema "fejkova“, a s decom pogotovo. Deca su danas vrlo zrela. Često mislimo da za neke stvarni nisu spremni, a oni nas onda iznenade upravo svojom spremnošću. Kad sve ide kako treba, bez potrebe da se o bilo čemu previše razmišlja ili prave strategije, onda znate da je to – to. U našem slučaju bilo je baš tako. Mislim da je vrlo bitno u kom trenutku vam se neke stvari događaju. Nemanja je bio i te kako spreman za sledeći korak, a kad je to spoznao – emitovao je energiju koja je zaokružila celu našu priču. Rođenjem zajedničkog deteta ona je na najlepši način upotpunjena. On je ostvaren muškarac, koji ima meru. Ne pravi se najvećim roditeljem na celom svetu, ali se iz svakog njegovog gesta vidi koliko uživa u svemu što nam se dešava.
Da li i Andrija uživa što ima brata?
– Uvek je govorio kako ne želi da bude jedinac, ali da će se baš toliko radovati, nisam mogla ni da pretpostavim. Među njima je razlika toliko velika da dugo neće moći da imaju zajednička interesovanja, ali verujem da će ovaj mali uvek trčkarati za njim. Andrija je bukvalno opsednut svojim bratom. Puštam ga da izražava svoja osećanja i da s njim provodi onoliko vremena koliko želi. Roditeljima je teško da bebu odvedu negde gde će njoj biti prijatno, a da taj izlazak bude primeren i dečaku od skoro devet godina. Dobro, na nama je da izmislimo takve akcije.
Kad Strahinja dođe u tinejdžerske godine, nećete morati da brinete, jer će ga u sve uputiti stariji brat.
– Da vam pravo kažem, računamo na to, a Nemanja i ja ćemo uživati na nekom ostrvu.
