Božo Vrećo: Partneri me uglavnom povređuju

Pevač sevdalinki u emotivnoj ispovesti bez zadrške otkriva intrigantne detalje iz svog života, na koji način je zatvorio vrata bolu posle prevare njegovog partnera zbog kojeg je planirao da živi u Beogradu i kako se zaljubljuje u žene

Reći da je višestruko talentovani umetnik Božo Vrećo (33) ličnost kakva se retko sreće, zvuči suviše obično u odnosu na njegovu neobičnost. Dok peva sevdalinke, koje su ga učinile poznatim i priznatim, pitate se kako je moguće imati takav glas. Kad priča o svom dosadašnjem životnom putu, pitate se koliko mu je hrabrosti trebalo da ne odustane od sebe. Kad čitate njegove postove i intervjue, pitate se koji je delić svega što mu “leži na duši” podelio s ljudima, a koji će zauvek čuvati u sebi? Kad s njim radite intervju, ne možete da ga počnete pričom o planovima, o onome što trenutno radi ili krahom ljubavi s partnerom, zbog kog je bio spreman da se preseli u Beograd.

Nedavno ste rekli: Srećan sam jer živim bez ikakvih ograničenja, potpuno fluidan i slobodan, onako kako bi trebalo svi da živimo kada bismo prihvatili celog sebe i više slušali sebe i ono što jesmo. Kada ste dosegnuli tu sreću i prihvatili celog sebe?

– Postoje dva načina da prihvatite sebe u potpunosti – jedan je da pronađete inspiraciju u sebi, da volite najpre sebe i da hrabro koračate napred, a drugi je da inat, prkos i sloboda pršte iz vas. Bez obzira na to kakvi su ljudi oko vas i kolika zloba vas okruživala, uvek je mnogo više ljubavi i dobrote na svetu, pa se nikad nisam plašio. Do svog cilja ne hodam po laticama ruža, već po vatri, ali me ona nikada ne opeče, jer umeće je danas živeti slobodno, bez ograničenja i kalupa nakaradnog društva. Sa zverima se može živeti, ali samo tako da ih gledate u oči bez straha i svako svojim putem, kako zna i ume.

Koliko ste skupo platili slobodu o kojoj govorite?

– Ožiljci su zarasli, sećanja su tu, lekcije naučene, prijatelji potvrđeni, no i dalje grešim i učim na sopstvenim greškama.

Odrastanje u malom gradu Foči, gde mnogi imaju patrijarhalne stavove, sigurno je "podizalo cenu“ slobode?

– Isto je svuda. Ako niste spremni da budete to što jeste, ako u vama treperi strah, a vaš pogled, stav i stremljenje ne odslikavaju odvažnost – vas će i usred Njujorka progutati svako ko to poželi. Nema to više veze s malom sredinom. Oduvek sam bio drugačiji i nisam se libio da to ispoljim – različita garderoba, misli, muzika, razmišljanja, potrebe... Sve je u našim glavama.

Mnogo puta ste pomenuli ogromno razumevanje vaše majke. Da li ste se nekad zapitali kako je moguće da je imala toliku širinu da je mogla da prati vašu osobenost?

– Nešto je do prkosa crnogorskih žena, nešto do njenog teškog odrastanja, o kome sam pisao u knjizi “Mila”, koju sam joj posvetio, nešto je i do beskrajne ljubavi i toga da me uvek razumela. Rekao bih da je bila roditelj kakav bih i ja sutra bio – požrtvovana, hrabra, smirena i mudra, iz svake njene reči osećala se ljubav, iz svakog pogleda spokoj.

Da li ste joj pričali kad god vas je neko uvredio ili ste nastojali da je zaštitite ćutanjem o tome?

– Uvek smo pričali, bila je i danas jeste odličan slušalac i pravi psiholog kako za psihopate oko nas, tako i za dobre duše s druge strane. Ovaj posao takav je da upoznajem i jedne i druge, no prepoznajem ih.

Mnogi od nas priželjkuju nekoga ko je sličan nama, ali ne sreću se svaki dan ljudi poput vas. Koliko vam to otežava nalaženje partnera?

– Uglavnom me povrede, jer ili nisu dorasli ljubavi ili naprosto ne znaju i ne mogu da vole. Ljubav je dar i nema je svako, a iskrenost i vernost danas su retkost.

Prvog avgusta saopštili ste emotivnom porukom na FB da vas je varao partner s kojim ste planirali zajednički život u Beogradu. Da li vam je sada lakše?

– I te kako, napisao sam dve pesme i zatvorio vrata koja su bila među nama.

Tada ste napisali i da ste izgubili veru u ljubav. Da li je to bilo pod naletom trenutnih emocija?

– Bila je to privremena slabost, koja je svojstvena čoveku. No, kad čovek preživi tu prvu nedelju, onda može da pomera stene. Posle sedam dana imao sam tri veoma bitna koncerta u Dubrovniku, Šibeniku i Varaždinu. Publika je izlečila i izljubila moje srce, pa je opet živo i voli.

Budući da ste, fizički, muškarac, da li je bilo žena koje su pokušale da vas navedu da se zaljubite u njih, koje su vam davale do znanja kako bi želele da budu s vama u vezi?

– Da, posebno jer ja žene volim platonski. Nikada nisam rekao da se u njih ne zaljubljujem, samo što to fizički ne pređe granicu, već ostaje kao čista platonska ljubav. Zato me žene toliko vole, paze i maze.

Svi u sebi imamo i mušku i žensku stranu, samo kod vas nijedna nije prevagnula. Da li se, periodično, smenjuje njihova dominacija ili su uvek u ravnoteži?

– Uvek su u balansu. Nekad jedna započne razgovor a druga završi, a tako je i s pesmama i s voljenjem. Neodvojive su i obe posebne na svoj način. Nikad se ne bih odrekao jedne od njih zarad toga da bih nekom bio jasniji i ugodio. Divan sam sebi, mom Bogu koji me takvog stvorio i mojoj majčici, koja me donela na svet baš takvog. Savet – ne ugađajte nikome, budite to što jeste.

U kojim situacijama ili na kojim mestima najviše imate osećaj da "tu pripadate“?

– Svi pronalazimo kutke u kojima stanuje mir, u našem domu, u majčinom zagrljaju, u partnerovim očima, u ljubavi publike... Život na sceni moj je život, a sve mimo toga samo su skromni trenuci, pomalo i boemski, ali oni koji meni pričinjavaju radost i čine me relaksiranim i bez stresa.

Završili ste arheologiju. Da li ste nekada imali nameru da se posvetite tom poslu?

– Trenutno, zajedno sa osam stručnjaka, radim na projektu iz oblasti dešifrovanja starih simbola i pisama i vrlo sam počastvovan ukazanim poverenjem. Rad na iskopinama me opušta i kad god mogu, deo sam nečeg novog u tom domenu.

Koliko su znanja stečena na fakultetu ostavila traga na vaš izraz, na tu mističnost?

– Mističnost je urođena, ali se vremenom klesala. Na nju su uticale moje odluke, ljubavi, ciljevi, ličnost, razmišljanja, čitanja i beleške, ponajviše ljudi i moje šesto čulo.

Rekli ste da vaše tetovaže predstavljaju spoj Istoka i Zapada. Koje sve priče pričaju?

– Skoro sve posvećene su Bogu, ispričane različitim jezicima. Slave Boga i meni su talismani. Tu je mnogo mitologije, mistike, sufizma, spiritualizma i sakralnog.

Kad dođete u Beograd, budući da ste tu proveli studentske dane, gde volite da odete, s kime da se vidite, gde odsedate?

– Uglavnom sam kod prijatelja, jer mi ne daju da spavam negde drugde. Beograd volim svim srcem i uvek ću, a mesta je napretek, kao i prijatelja – to su Marko Luis, Vukašin iz Irie FM, Vasil Hadžimanov...

Šta sve trenutno radite?

– Pišem novu knjigu, radim na novim pesmama s genijalnim muzičarima, slikam novi ciklus slika, spremam moju modnu liniju za iduću godinu. Trebalo bi da do kraja godine objavim još dve pesme, verujem da će knjiga biti na proleće, kao i novi album.