Goca Tržan: Zašto Raša i ja ne možemo da imamo dete

U susret trećoj godišnjici braka, atraktivna pevačica krenula je sa suprugom, bubnjarem Radomirom Novakovićem, u proces vantelesne oplodnje, a u iskrenom intervjuu otkrila nam je da je, zbog loših iskustava iz prošlosti, njenom partneru trebalo mnogo truda da stekne njeno poverenje

Kada je u julu obeležila četrdeset i treći rođendan, pevačica Goca Tržan imala je samo jednu želju – da sa suprugom Radomirom Rašom Novakovićem (29) dobije dete. Srećni bračni par već je krenuo u proces vantelesne oplodnje, a nakon što budu završili prve pretrage i lekarske analize znaće uzrok zbog kog im ne polazi za rukom da se ostvare u ulozi roditelja. Iako je pre deset godina ćerku Lenu rodila bez ikakvih poteškoća, atraktivna plavuša već godinama ne uspeva da zatrudni.

U susret trećoj godišnjici braka, koju će proslaviti 20. septembra, sa Gocom smo se prisetili početka njene veze sa uspešnim bubnjarem i otkrila nam je da mu je trebalo dosta vremena da osvoji njeno poverenje, a potom i srce. Zbog loših iskustava ponetim iz prethodnih veza, poznata pevačica u početku je bila na oprezu sa sadašnjim partnerom, ali su, korak po korak, uspeli da izgrade iskren odnos ispunjen međusobnim razumevanjem. Razgovor smo počeli pričom o njihovom letovanju koje su proveli na hrvatskom primorju, a sa kog su pored lepih uspomena, poneli i jedan mali peh.

Jeste li imali priliku da se odmorite tokom leta?

– Nisam se odmorila jer sam uglavnom radila. Bili smo na Hvaru, ali od jedanaest dana, koliko je trajalo naše letovanje, samo šest provela sam na moru. Dva puta sam morala na napuštam Hrvatsko primorje zbog nastupa, pa sam se vraćala, a jedan dan mi je propao jer je moj suprug povredio ruku prilikom skoka u vodu. Hvala Bogu, sada je sve u redu, ali u tim trenucima nije nam bilo nimalo prijatno jer smo strahovali da se ne inficira, a plašili smo se i da li će rana lepo zarasti.

Bliži se vaša godišnjica braka, spremate li se za proslavu tog dana?

– Ukoliko me suprug iznenadi, proslavićemo taj dan mada nemamo konkretan plan. Nama obeležavanje naših godišnjica nikada nije bilo važno i trenutno smo mnogo više okupirani ostvarivanjem drugih poslovnih i porodičnih ciljeva. Umesto da obeležavamo jednom godišnje dan kada smo se venčali, trudimo se da nam svaki dan bude poseban.

Kako vam polazi za rukom da vaš bračni život ne preraste u rutinu?

– Oboje se trudimo da se ponašamo kao da smo i dalje momak i devojka, a ne bračni partneri. Verovatno je ključ u tome što se iskreno volimo i poštujemo, a veoma dobro i poznajemo jedno drugoga. Raša je čovek sa kojim mogu da pričam o bilo kojoj temi što je mnogo važno, jer ako niste iskreni sve ostalo pada u vodu. Nas dvoje delimo sve strahove, nedoumice i iskušenja, kojih ima, ali ih prevazilazimo.

Jeste li međusobno iskreni i u situacijama kada znate da će to povrediti onog drugog?

– Mnoge istine nisu lepe i prijatne, ali su uvek sto puta bolje od laži. Smatram da parovi najčešće zapadaju u probleme zato što prećutkuju ili ulepšavaju stvarnost, a onda ono što im fali ili smeta nadomešćuju na drugi način. Neki tako što beže od kuće zadajući sebi velike poslovne obaveze, drugi odlaze sa društvom u provod, a ima i onih koji nalaze ljubavnike. Međutim, kada pored sebe imate osubu koja vas dobro poznaje, kojoj verujete i kojoj možete da kažete i najgore stvari o sebi, da otvoreno priznate šta vam smeta ili šta vam nedostaje u tom odnosu, a da znate da ona to neće shvatiti pogrešno, onda je to prava stvar. Svakako, istina možda nije prijatna u trenuku kada se izgovori, ali to je jedini ispravan put.

Da li je Raša osoba prema kojoj ste najotvoreniji?

– Jeste, pre svega iz razloga što smo jako slični kao osobe. On je moj par u svakom smislu te reči. Volimo iste stvari i imamo sličan temperament. Po meni je to veoma važno jer ne verujem u priču da se suprotnosti privlače i da su brakovi između dvoje različitih ljudi zanimljiviji.

Šta je to što vas dvoje spaja poput magneta?

– Pre svega naša emotivnost jer smo oboje dupli rakovi u horoskopu. Temperamenti su nam nam vrlo slični, kao i naša seksualnost. Kod supruga me magnetično privlači njegov fizički izgled, miris, nežnost. Oboje volimo da putujemo, da čitamo, da gledmao filmove, jedemo dobru hranu, a nismo alkoholičati, narkomani i ne pušimo.

Da li je seksualna privlačnost krucijalna za kvalitetan brak?

– Bez dobrog seksa dobar brak ne može da funkcioniše. Mislim da partneri moraju da imaju istu predstavu o seksualnosti i da morate naći sebi sličnog i u tom pogledu. Jer ukoliko vam u seksualnom smislu nešto fali sigurno ćete to kad-tad početi da tražite negde drugde. Svejedno je hoće li to biti kroz gledanje pornografije ili kroz traženje drugih partnera koji će vam to pružit ono što vaš supružnik ne može.

Koliko je Raši trebalo truda da zasluži vaše potpuno poverenje?

– Mi smo se dosta dobro upoznali i pre nego što smo počeli da se zabavljamo, a ja sam bila sam prilično iskrena prema njemu u svakom smislu te reči. On je o meni još tada znao mnogo više od većine ljudi koju poznajem. Nisam se trudila da sebe, niti svoju prošlost predstavim lepšom nego što jeste jer nije bilo potrebe za tim jer sam mu se dopala baš takva kakva jesam. Nas dvoje smo brzo postali dobri prijatelji, ali pošto prethodno nisam imala baš dobra iskustva sa iskrenišću prema muškarcima, trebalo mi je nekoliko meseci da se upustim u vezu sa njim odnosno da sama sebi, a potom i njemu priznam da sam zaljubljena u njega.

Da li je on bio otvoreniji?

– Bio je izuzetno otvoren i iskren od početka čime me je zapravo najviše osvojio. On je mene stratovao, jurio je da bude sa mnom i želeo je to mnogo dok sam se ja opirala jer sam imala jedno loše iskustvo relativno skoro pre našeg poznanstva. Na početku nisam ušla punim srcem u tu vezu, a onda sam shvatila da nemam šta da izgubim jer je on bio vrlo siguran u to što se dešava između nas da čak nije imao problem da mi kaže da je zaljubljen u mene i pre nego što smo se prvi put poljubili.

Kada kažete bivše loše iskustvo, da li prvenstveno mislite na prethodni brak?

– Ne, mislim na celokupno iskustvo koje sam imala sa muškarcima. Svoj bivši brak sam ostavila iza sebe toliko daleko, da se verovatno više ne bi ni sećala da sam bila u njemu, da nemam dete. Razlog tome je što je moj sadašnji brak poništio sva loša iskustva. Konačno živim u partnerstvu o kakvom sam oduvek sanjala i kako sam oduvek zamišljala da bi trebao da izgleda brak.

Jesu li, pre poznanstva sa Rašom, postojali trenuci kada ste bili razočarani u muškarce?

– Nikada nisam bila razočarana u muški svet, ali sam bila razočarana u sebe jer ne nisam umela da procenim pojedine ljude. Činilo me je nezadovoljnom to što sam bila nerealna i što sam idealizovala bivše partnere. Zbog toga na početku nisam želela da puštam filmove u svojoj glavi kada je reč o vezi sa Rašom već sam pustila da vreme pokaže kao će se naša veza odvijati. I zaista, sve je teklo baš onako kao treba. Nas su mediji mnogo puta rastavljali i razvodili, podmetali nam druge veze, ali ništa od toga nije moglo da nas pokoleba.

Da li ste nekada, pod pritiskom medija, posumljali u iskrenost i vernost svog supruga?

– Nikada nisam posumnjala u njega, a da li je on u mene, ne znam.

Osim razočarenja zbog idealizacije bivših partnera, vi ste imali i iskustva seksualnog i fizičkog zlostavljanja, koliko ste zbog toga bili na oprezu?

– To su već neka potpuno drugačija iskustva koja nemaju veze sa ljubavlju. Te ružne stvari koje su mi se desile postavila sam još tada na svoje mesto pa nikada nisu predstavljale problem u mojoj glavi. Mislim da svako od nas može da proceni osobu već u prvim trenucima nakon poznanstva, ali smo skloni da je idealizujemo. Moj savet svim ženama je da posluša tu životinju u sebi, jer ako vam prvi instikt kaže da nešto nije u redu, bežite glavom bez obzira. Ukoliko to ne uradite, kad-tad obiće vam se o glavu.

Da li ste traumatičnije podneli pokušaj silovanja ili fizičko zlostavljanje?

– Ne znam šta bih vam rekla. Nisam osoba koja je od toga pravila dramu. To je nešto što se desilo i što je, mislim, svaka žena na ovaj ili onaj način iskusila. Sve smo mi doživele jak bol samo iz razloga što smo slabiji pol i što smo fizički nemoćnija bića. Nije to na mene ostavilo nikakvu tešku posledicu.

Kako vaspitavate ćerku kada je reč o izboru muškaraca?

– Lena i ja još ne govorimo o toj temi, jer što se mene tiče ne bi trebalo da ima momke sve do dvadeset i osme godine.

Na poslednjem rođendanu glavna želja vam je bila da naredni dočekate sa još jednim deteteom, jeste li krenuli u proces vantelesne oplodnje?

– Ušli smo u proces pregleda i kontroli kako bi se utvrdilo zbog čega već šest godina ne mogu prirodnim putem da ostanem u drugom stanju. Izabrali smo stručni tim u koji imam potpuno poverenje pa ćemo videti šta će nas čekati na dalje.

Jeste li spremni na sva iskušenja koja vantelesna oplodnja nosi sa tobom?

– Pravo da vam kažem ne znam šta me čeka, niti se mnogo raspitujem oko toga. Saznaću kada bude bilo vreme za to. Ja sam osoba koja kada skače sa bandži džampa ne razmišlja šta će biti posle već uživa u datum trenutku. Na isti način posmatram i proces veštačke oplodnje. Spremna sam da mu se prepustim, iako ne znam šta me čeka.

Zbog čega ne možete da ostanete prirodnim putem u drugom stanju? Da li tome doprinosi insulinska rezistencija od koje se lečite?

– To ćemo znati tek kada uradimo sve potrebne lekarske analize.

Kako znate da ne možete da ostanete u drugom stanju prirodnim putem, s obzirom na to da ste prvi put ostali trudni bez ikakvih problema?

– Već šest godina pokušavamo da dobijemo dete, ali nam ne polazi za rukom. Mislim da je to dovoljan dokaz.

Da li vi i Raša od prvog dana želite da postanete roditelji?

– Da, kao i svaki, po meni, normalan par koji se voli.

Zbog čega ste ovoliko dugo čekali da krenete u proces vantelesne oplodnje?

– Želeli smo da nam se sve životne kockice poslože u smislu da smo smatrali da bi prethodno trebalo da uradimo neke stvari na poslovnom planu, ali i da obezbedimo sebi veći životni prostor što će se ubrzo i dogoditi.

Da li su vam se posložile kockice kada je reč o vašem poslu?

– Jesu, ali svakako da ima još mnogo planova. Pre svega već u oktobru ću izdati novi singl, a planiram i da nastavim sa nastupima svuda gde me budu zvali i gde bude bilo potrebe za tim.

Već dvadeset godina ste na javnoj sceni, koliko je teško opstati i biti u samom vrhu u tako dugom vremenskom periodu?

– Teško je, naročito u današnje vreme, kada su nas preplavile socijalne mreže na kojima možete da vidite najrazličitije budalaštine. Ali, nekako se snalazim. Mislim da je naše društvo izuzetno surovo prema ženama pa im se ne prašta ni starenje, ni trudnoća, ni višak kilograma. Sve to može da bude frustrirajuće i surovo, ali mislim da je krajnje vreme da žene shvate da se život ne završava sa četrdeset ili pedeset godina.

Kada su prestali da vas pogađaju tuđi komentari o vama?

– Nikada me isu ni povređivali. Što bi me interesovalo šta o meni misli neko ko me nikada nije video i zna o meni samo ono što je pročitao u novinarma. Time što me komentariše, a ne poznaje me, sve je rekao o sebi i o svojoj inteligenciji.

Šta je izvor takvog samopouzdanje koje posedujete? Roditeljsko vaspitanje ili životno iskustvo?

– Mislim da je reč o mom iskustvo, ali su me i roditelji dobro vaspitali.

Ne zazirete od toga da pokažete svoje telo, pa ste se čak letos sunčali u toplesu, volite li sebe sa svim svojim manama?

– Čak i da sam kvazimodo, znala bih da prihvatim sebe jer je ovo telo u kome živim jedino koje imama. Ne pokušavam da budem nešto što nisam, ali vodim računa o njemu na način da se zdravo hranim i da vežbam.

Koliko vam to što je suprug zadovoljan vašim izgledom daje vetar u leđa da još više volite sebe?

– Svakako da doprinosi tome. Mi volimo izgled jedno drugog i par smo koji voli konstantno da se mazi i dodiruje. Nekada možda i preterujemo u tome, ali meni je i to bolje nego da imamo klasično bračno ponašanje.

Vaš suprug je mlađi od vas četrnaest godina, da li mislite da je za brak dobro kada je žena zrelija od muškarca?

– Ta razlika u godinama se u našem slušaju ne primećuje. Raša je dosta zreo muškarac dok sam ja često kao devojčica. U mnogim stvarima je dosta ozbiljniji od mene. Jedino gde je ta razlika primetna jeste što moj suprug izgleda bolje od većine mojih vršnjaka.