Poznato TV lice otkriva zašto se ranije nije odlučila za venčanje sa svojim dugogodišnjim izabranikom, biznismenom Simeonom Ocomokosom, kako bi volela da njena svadba izgleda i objašnjava šta će joj najteže pasti kada se preseli u Atinu
Iako je ovog proleća planirala da vezu dugu sedamnaest godina sa grčkim biznismenom Simeonom Ocomokosom kruniše brakom, poznatoj voditeljki Suzani Mančić (60) desilo se nekoliko nepredviđenih okolnosti koje su je u toj nameri sprečile. Jedna od tih situacija svakako je iznenadna udaja starije ćerke Teodore (24), koja je ostavila Suzanu u suzama te je odlučila da odloži svoju svadbu. Međutim, najpoznatija loto devojka nije odustala od svog venčanja jer smatra da pored sebe ima kvalitetnog muškarca koji joj je proteklih sedamnaest godina pružao ogromnu podršku i pored koga želi da dočeka duboku starost. Po ugledu na velike svetske zvezde, oni će osigurati svoju imovinu predbračnim ugovorom. Suzana neće nositi venčanicu, a za tu priliku u pravoslavnoj crkvi u Veneciji, odabraće elegantnu belu haljinu. Ono što je brine jeste kako će izgledati njen život kada se potpuno preseli u Grčku, jer to pretpostavlja da će morati da prestane da radi, kao i da će prorediti svoje dolaske u Beograd. Trenutno namerava prvo da svoju mlađu ćerku obezbedi pa će se onda sa uživanjem i lakoćom prepustiti lepotama Mediterana i životu domaćice pored Simeona. Za sada je potpuno posvećena svojoj karijeri i poslovnim projektima koji je očekuju od jeseni, a u Atinu ide samo na par dana ili tokom letnjih odmora.
Nedavno ste se vratili iz Grčke gde ste se nekoliko nedelja odmarali na planini Pelion, kako vam je bilo?
– To je vikendica blizu mora i tamo se uvek najbolje odmorim. Ove godine pridružila mi se i mlađa ćerka Natalija. Simeon nas je obilazio vikendom i izvodio u okolne restorane. Već duže vreme insistiram da uradimo bazen, međutim, tek sada kada je dobio unuke, Simeon je prihvatio moju ideju.
To znači da ste se lepo odmorili za predstojeće poslovne poduhvate, koji profesionalni izazovi vas od jeseni očekuju?
– Uskoro kreću snimanja treće sezone emisije "Suzanin izbor" koju sprovodim u sopstvenoj produkciji. Nas četvoro radimo na projektu i bez obzira na to što emisija traje pola sata, maksimalno se trudimo da svaka bude savršena.
Najezda je lepih devojaka koje se grabe da postignu ono što ste vi nekada, da li se plašite da upravo zbog toga uskoro za vas neće biti posla?
– Ni najmanje, ako i nema posla, ja ga sama sebi stvorim. U vreme kada ništa nisam radila na televiziji, napisala sam dve knjige i započela treću. Nakon toga otvorila sam svoju produkciju SMK. Ko želi da radi, za njega uvek ima posla.
Teodorin brak i odlazak bio je preran i veoma bolan za mene, proplakala sam... Retko dolazi a još ređe joj čujem glas, više se dopisujemo.
Planirate li uskoro u penziju?
– I ja sebe to sama često pitam, ali onda shvatim da mi je jednostavno takva karma i da ću najverovatnije biti angažovana sve dok budem videla zadovoljstvo u tome što radim i dok ljudi žele da me gledaju.
Kada analizirate svoj život i dugu karijeru, možete li da kažete da se kajete zbog nečega?
– Jedini put kada sam se profesionalno pokajala, bilo je kada sam, iz straha od neuspeha, odbila glavnu ulogu u “Nacionalnoj klasi” reditelja Gorana Markovića. Taj bes koji sam posle osetila pema sebi i svom kukavičluku nikada više nisam ponovila. Suštinski, nije bilo mnogo životnih kajanja, jer sam živela pošteno. Tragala sam za ljubavlju i vodila se njom. Nisam uradila ništa iz zle namere niti da bih profitirala. Ugađala sam sebi, ako je to greh, onda sam najveći grešnik na celom svetu.
Da li tome učite i svoje ćerke?
– Iako je činjenica da se na tuđim greškama ne uči i da veoma retko bilo kakav savet možete primeniti na svoju situaciju, ja sa svojim ćerkama mnogo razgovaram, kako o svojim ljubavima, tako i o svojoj mladosti. Naravno, one uvek postupe onako kako one žele.
Koliko su zainteresovane za te priče?
– Istina je da ja više pričam nego što bi one pitale, možda se stide a možda ne mogu da me zamisle u nekakvoj drugoj ulozi, lude i blesave mlade devojke, kakva sam nekada bila.
Vaša starija ćerka Teodora nedavno se udala za dvadeset godina starijeg čoveka i preselila se s njim u inostranstvo, jeste li zadovoljni njenom odlukom?
– Najbitnije je da je ona zadovoljna, a što se mene tiče, njen brak i odlazak bio je preran i veoma bolan, preplakala sam njenu udaju. Međutim, moje viđenje stvari promenila je jedna mudra rečenica, da roditeljstvo podrazumeva i to da jednoga dana svoje dete pustiš da ode.
Čime se ona tamo bavi?
– U poslednje vreme počela je da se bavi slikarstvom i to veoma dobro i kvalitetno radi, a u međuvremenu pomaže suprugu oko posla vezanog za finansije.
Kako nadomešćujete veliku razdaljinu između nje i vas, koliko se viđate?
– Retko dolazi a još ređe joj čujem glas, više se dopisujemo. Sada više pažnje posvećujem mlađoj ćerki Nataliji, koja se po Teodorinom odlasku mnogo promenila i okrenula meni. Neverovatno je, ali nisam ni primetila koliko je moja starija ćerka bila dominantna u tom odnosu, sada kada to shvatim, uhvate me neke tužne emocije.
Kakva su interesovanja vaše mlađe ćerke?
– Natalija je jedno vreme želela da bude manekenka, međutim, zbog strogih kriterijuma odustala je od toga, a sada studira fotografiju i kameru na BK akademiji umetnosti. Kao i sve mlade devojke, izlazi, druži se, ima momke, neke sam i upoznala, ali ne žuri da se uda. Potpuno je suprotna od svoje sestre.
Veoma mladi prihvatili ste ulogu samohrane majke, kako ste se odlučili da završite svoj brak i decu gajite sami?
– Ja sam jedna strpljiva Škorpija koja dugo ćuti i indirektno pokušava nešto da promeni, ali na kraju kaže: “E, sad je dosta, sad možeš i mrtav da ležiš pored mene, a ja odoh”. Znala sam da muškarci nakon razvoda veoma brzo zaborave da imaju decu i sve obaveze prema njima, ali ja sam rekla “ne” kompromisu i upustila se u novo poglavlje. Kompromis kao srž svega mora da bude obostran.
Nakon razvoda ubrzo ste sreću pronašli pored grka Simeona i evo, zajedno ste već punih sedamnaest godina.
– Veza sa Simeonom specifična je po mnogo čemu, ali prvenstveno zbog toga što živimo u dve države i govorimo različitim jezikom. Međutim, iako smo razdvojeni, veoma lepo funkcionišemo, on je poslovno bar jednom nedeljno u Beogradu, a i ja često idem tamo. S obzirom na to da sam ja tip žene koja voli svoj mir i vreme posvećeno samo sebi, u potpunosti mi odgovara takva situacija. Mislim da je Simeon to na vreme shvatio i zato me ne požuruje. Jednom prilikom čak mi je rekao: “Mancic, čini mi se da ti nećeš moći da živiš ovim životom, bićeš nesrećna”.
Da li vas je upravo takvim stavom on osvojio i zadržao uz sebe?
– Simeon se oduvek razlikovao od muškaraca sa ovog podneblja koji su, ako mogu tako da kažem, nekako “namazani”. U samom startu želeo je da upozna moju majku, porodicu, da dođe na ručak. Bio je uvek na mestu, sa stavom, pametan, načitan ali nikada dosadan i veoma duhovit čovek, pravi džentlmen.
Izjavili ste da vam se još uvek udvaraju muškarci, je l vaš partner uspeo da se izbori s tim ili je ljubomoran kao ranije?
– Muška udvaranja odavno ne shvatam ozbiljno jer sam svoju sreću našla. Simeon me i dalje zove svako veče, da vidi gde sam i s kim, mada moram da priznam da ga to polako popušta. Na početku naše veze to je bilo mnogo izraženije te sam zbog njega pristala čak i da promenim svoj celokupni stajling. Naime, u periodu kada sam radila prvo za “Zam” pa za “Grand produkciju”, moj posao zahtevao je estradne haljine sa šlicevima i dekolteom, što se Simeonu nikako nije dopadalo, tako da sam vremenom svoj garederober uskladila svojim godinama.
Kako se vi nosite s ljubomorom?
- Nikada nisam bila ljubomorna jer smatram da dok god je određenoj osobi lepo pored mene, ona će ostati tu, kada više ne bude, otići će koliko god ja pretraživala njegov telefon ili ga bezbroj puta zivkala u toku dana. S druge strane, ako i postoji u tom telefonu nešto, zašto ja to moram da znam.
S obzirom na to da niste konstantno zajedno, znači li to da samo dobre emocije ostavljate za njega ili ipak ima ljutnji i svađa?
– Naravno da ima prepirki i varnica, ali brzo sve rešavamo, po principu ko se prvi osmehne. Ne durimo se mnogo, ni on a ni ja, naprosto nismo takvi tipovi. Doduše, Simeon nikada neće priznati da je pogrešio, ali čuje moje primedbe i promeni svoje ponašanje, što je najbitnije.
Da li je istina da vam je imovinsko stanje partnera bitno i da ne biste mogli da se upustite u vezu s nekim ko nema novca bar koliko i vi?
– Smatram da je brak firma u koju partneri moraju da ulažu podjednako. Glavni problem raspada današnjih brakova upravo je u novcu i lenjosti da se zaradi. Ne volim lenje ljude, čim to primetim, odmah odlazim. Simeon ima zavidnu karijeru, pravi je radoholik te se, kao i svaki drugi par, finansijski ispomažemo.
Kakav odnos vaš partner ima sa vašim ćerkama?
– Odrasle su pored njega. Umeo je da me posavetuje kada su njih dve u pitanju i da me smiri. Iako one imaju svog tatu, Simeona su uvek doživljavale kao još jedan autoritet u kući, i kada vikne, i kada tepa.
Kako se vi slažete s njegovom decom?
– Nakon 17 godina, koliko dugo smo Simeon i ja u vezi, prošla sam kroz sve njihove stadijume, tuge, smeh, školovanje, mastere, udaje, evo sad i unučiće. Postali smo porodica. Nedavno smo čak i plovili svi zajedno i zbog njegovih unučića bilo mi je krivo što ne znam grčki jezik. Naučila sam ali nedovoljno, pa verujem da ću ga dobro savladati uskoro kada se preselim u Grčku.
Priželjkujete li vi svoje unuče?
– Nisam baš mnogo luda za decom, volela bih da moje ćerke s tim malo sačekaju. Jedno je sigurno, neće me zvati baba, nego nana.
Već duže vreme planirate da stanete na ludi kamen, da li ste utvrdili datum?
– Venčanje će biti u Veneciji, to je moja velika želja. Venčanicu neću nositi i najverovatnije ću za taj dan odabrati neku elegantnu haljinu ili kostim bele ili boje slonove kosti. Proslava neće biti velika, želimo intimnu zabavu s nekoliko najbližih ljudi.
Da li je tačno da ste vi njega zaprosili?
– On je mene prvi, još 2003. godine, ali Simeon je tipičan Grk koji voli da mu je žena kod kuće, a s obzirom na to da sam ja uvek imala obaveze prema svojoj porodici i nisam mogla tek tako da se okrenem i odem, odložili smo to.
Šta ćete raditi kada se konačno udate za njega?
– Polako pripremam teren jer mi je jasno da ću morati dosta da promenim svoj život. Nemam ni ja nameru doveka da radim, pa videćemo – moraću malo tamo, malo ovde, ipak moje dete još studira. Prvo želim Nataliju da izvedem na put.
I na toj njegovoj prosidbi je ostalo ili ste vi stvar uzeli u svoje ruke?
– Pa da, godine su se nizale neverovatno brzo, a on više ništa nije spominjao, tako da sam ja odlučila da preuzmem inicijativu i pitam kada ćemo se venčati.
Hoćete li tom prilikom promeniti prezime?
– Još nisam promenila ni prezime koje sam uzela nakon venčanja sa svojim prvim mužem, ali uskoro planiram da vratim svoje devojačko, a možda na njega dodam Simeonovo.
