Osnivač i direktor Exit festivala Dušan Kovačević uspeo je ono što malo kom muškarcu pođe za rukom jer je u tajnosti organizovao ceremoniju za koju je njegova lepša polovina saznala tek koji minut pre venčanja, a kako je uspeo u tome i zašto je nevesta zanemela od sreće, otkrili su nam u prvom bračnom intervjuu
Bezbroj puta videli smo, što u filmovima, što u životu, žurke iznenađenja koje su uglavnom organizovane za nečiji rođendan ili godišnjicu važnog događaja. Međutim, ne da nismo videli nego nikada nismo ni čuli za svadbu iznenađenja. U stvari, tako je bilo sve do skoro, kada smo upoznali Dušana Kovačevića (39), jednog od osnivača i direktora muzičkog festivala “Exit” i njegovu suprugu Ivanu. Dušan, kome prijatelji govore kako ništa ne može da uradi na uobičajen način, odlučio je da organizuje njihovo venčanje, a da Ivana to sazna svega nekoliko minuta pre no što je stala pred matičara.
Da bi priča o njima bila kompletna, moramo na trenutak da se vratimo unazad. Upoznali su se pre devet godina, u jednom novosadskom klubu. Posle kraćeg zabavljanja počeli su da žive zajedno, pre dve godine dobili su prvog, a pre deset meseci i drugog sina. U julu 2015. godine, na "Exitu", Dušan je zaprosio Ivanu.
– Da ne bi bilo providno, cela naša `Exit` ekipa izašla je na binu, a onda sam ja uzeo mikrofon, zamolio publiku za podršku i izvadio prsten – priča nam Dušan i nastavlja:
– Posle šeset meseci, kad je neko pustio taj snimak, pomislio sam: `Da li sam to stvarno bio ja`? Takav gest, ipak, zahteva određenu dozu i hrabrosti i ludosti. Tremu nisam imao jer mi je zbog adrenalina sve delovalo tako normalno. Ona je stigla s pola godine zakašnjenja, jer nije baš lako pričati pred 30.000 ljudi.
Kad napravite takvu spektakularnu veridbu, nema razloga da ne poželite da ne nastavite u istom maniru. Dušan je imao dovoljno vremena da sazna kako Ivana zamišlja svoje idealno venčanje, a ta slika podrazumevala je plažu, članove porodice i najuži krug prijatelja. Budući da su im Ada Bojana i ušće Bojane u Jadran među najdražim mestima na planeti, dobrim delom zbog toga što su tu doživljavali neke od najlepših trenutaka u svojim životima, smislio je da se venčaju upravo na tom mestu. O datumu nije morao mnogo da razmišlja, jer se sve savršeno uklopilo – Ivana je 28. jula slavila trideset peti rođendan, a nekoliko dana ranije završen je "Sea Dance" festival koji su organizovali, pa su mnogi njihovi prijatelji već bili na moru.
– Da Ivana ne bi počela da se pita šta to spremam, znao sam kako moram da je odvedem sa Ade Bojane, jer su porodica i prijatelji počeli da pristižu dan ranije. Kratko putovanje opravdao sam iznaneđenjem za njen rođendan. Na dan venčanja trebalo je da je navedem da obuče belu haljinu, a znajući da je tamo fantastičan zalazak sunca, ispričao sam joj da ćemo praviti rođendansko foto-snimanje sa profesionalnim šminkerkom i frizerkom. Naravno, bilo mi je jasno da je izbor haljine jedan od najrizičnijih poteza, jer znamo koliko je ženama važna venčanica. Međutim, umetnica i kreatorka Jelena Stojanović odlično je poznaje, pa sam je zadužio za izradu kreacije. Ona i prijatelj Srđan Vuk Stankov smislili su kako će se, tokom samo nekoliko sekundi, haljina pretvoriti u venčanicu.
Bilo je nekoliko situacija kada je malo nedostajalo da Ivana otkrije šta se dešava, a jedna se odigrala na dan venčanja.
– Jedan naš prijatelj iz Hrvatske poslao je, srećom samo meni, poruku s najlepšim željama, a za novosti je saznao tako što mu je naš zajednički prijatelj objasnio da ne može da prisustvuje nekom događaju zato što će biti na našoj svadbi. Odmah sam ga pozvao da slučajno ne bi i Ivani poslao poruku. `Neko odgore` se, ipak, potrudio da sve ostane misterija do kraja...
Dušan kaže da je posle toliko zajedničkog vremena i dvoje predivne dece, to iznenađenje bilo najmanje što je mogao da uradi za svoju suprugu, a onda nam je i ona ispričala svoju vizuru ove priče:
– U stvari, Dušan mi je priredio trodnevno iznenađenje. Prvog dana poveo me je na putovanje, ne otkrivajući kuda idemo. Na aerodromu, videviši da imamo let za Sloveniju, pitala sam se šta ćemo tamo, a kad smo stigli, saznala sam da nastavljamo dalje u Istru. Kad smo došli u Pulu, mislim da sam bila jedina osoba u tom gradu koja nije znala da je te večeri Stingov koncert, a on je moj omiljeni izvođač. Sutradan su naši dragi prijatelji, koji su nam bili domaćini, rekli da će i oni krenuti s nama u Crnu Goru. Obradovala sam se kada sam, po povratku, videla da je tu i moja buduća kuma, ali ništa mi nije delovalo nelogično, jer mi je rekla da je došla na more. Drugi dan iznenađenja završio se u Kotoru, u starom gradu, gde smo svi zajedno dočekali moj rođendan. Trećeg dana došli smo u sojenicu na Adi Bojani u kojoj već godinama boravimo tokom letovanja. S obzirom na to da nas je čekalo snimanje, trebalo se doterati…
Nije teško pogoditi da je Dušan i dolazak Nenada Okanovića, koji je postao njihov kum, predstavio kao "još jedan prijatelj na letovanju", ali i to je imalo smisla, jer su s Nenadom bili njegova supruga i deca. Ivana je do te mere bila u "rođendanskoj priči" da se nije pitala ni zašto Nenad snima sve što se dešava, a prisustvo drona na mestu gde je bilo samo venčanje Dušan je objasnio željom da imaju što više fotografija.
Kada je stigao brodić, krenuli su ka ušću Bojane u more, a dok su prolazili pored "Ćićkove čarde", najčuvenijeg restorana na tom delu primorja, Ivana je rekla: "Pogledajte kako nas gledaju, sigurno misle da je ovo venčanje".
– Kad smo stigli do obale, očekivala sam da ću videti `egzitovsku` ekipu, jer mi je Dušan rekao da su ostali posle `Sea Dance` festivala. Dok smo silazili s brodića, ugledala sam Slobodana Trkulju, takođe našeg dobrog prijatelja, ali naravno, meni je i to bilo normalno. On na gajdama, a drugi naš prijatelj na gitari, svirali su `Happy Birthday`, ali ubrzo su prešli na `Svadbeni marš`. Dušan me je pitao da li prepoznajem melodiju, ali meni je `stao mozak`. Posle nekoliko koraka, u daljini sam ugledala drveni `oltar` ukrašen cvećem i četrdesetak ljudi koji nas čekaju. Teško me je iznenaditi jer sam vrlo racionalan tip, ali kad sam shvatila šta se dešava – zanemela sam.
Nešto kasnije, kao da je znala da se Ivana pita da li je dovoljno sređena za venčanje, njena drugarica Ljubica govorila joj je da je prelepa. Budući da je Ljubica postala kuma, a da je u petom mesecu trudnoće, Ivana se šali da ima dve kume. Neverovatno brzo, haljina je dobila šlep i pojas, koji su je pretvorili u pravu venčanicu, a na Ivaninoj glavi bio je venac od cveća.
– Bilo je već pola osam, sunce je zalazilo, a ja i dalje nisam mogla da razmišljam... Kad sam ugledala dve drugarice iz detinjstva, setila sam se moje pokojne mame. Evo, i sada, kada o tome pričam, počinjem da plačem, baš kao i tada. Osećala sam se vrlo čudno, u trenutku sam pomislila da sam otišla na `drugi svet`, pa sam došla u raj, a tu su me dočekali svi ti dragi ljudi. Do tog momenta nisam mogla ni da zamislim da ću doživeti tako snažne emocije... Kad me je, pred svoju smrt, mama pitala kako zamišljam svoj budući život, rekla sam joj – kao bajku. Ti trenuci bili su bukvalno bajka koju sam tada zamišljala.
Sledećih dana svi koji su te večeri bili s njima, tražili su reči da bi opisali koliko je sve bilo lepo. Ivana i Dušan ostali su još neko vreme na moru, ali budući da su bili sa decom, to ne smatraju "medenim mesecom". Njega će tek isplanirati… ili će Ivana krenuti na put, a neće ni slutiti šta je sve čeka. Moguće je da će i dragim ljudima prirediti neko lepo iznenađenje, jer su zaključili da su oni divan "životni začin".
