Poželite li da čujete vrhunski glas i kvalitetnu pesmu, izbor pada na Ninu Badrić. Koliko je samo ljubavnih rastanaka bilo lakše odbolovati uz njene pesme, koliko lako se zaljubiti... Vredna je spomena i činjenica da je jedna od retkih zvezda koja je status izgradila na svojim pesmama, a ne skandalima ili pikanterijama iz privatnog života. Možda je zato i vole u svim republikama bivše Jugoslavije.
Čini se kako se samo još na našim prostorima godine, kada je reč o ženi, doživljavaju kao neka vrsta kazne; Italijani će u šezdeset i nekoj otići na ples, kod nas u tim godinama kao da život za ženu stane. Nina, koja je nedavno proslavila 41. rođendan, govori najpre o beauty rutinama, a zatim o načinu života koji joj omogućava da izgleda tako dobro:
– Mi smo veoma `umorna` nacija. Vrlo rano većina ljudi prepusti se rutini života, a ko može ikome da zabrani da, naprimer, pleše i sa 70 godina?! Duh je ono što nas čini mladima i kada smo u nekim zrelim godinama. Sve je stvar perspektive i kako se odnosimo prema životu. Treba vežbati i truditi se da zdravo živite, jer tada smo vitalniji i mnogo toga nam je lakše. Potrebene su dobra i zdrava ishrana i ravnoteža u svemu.
Pre više od deset godina kupili ste stan u Jelsi. Budući da mnogo radite, putujete, držite koncerte, koliko dana uspevate da odvojite samo za odmor, ali onaj u kojem prekidate apsolutno svaki kontakt s poslom, društvenim mrežama i posvećujete se samo sebi?
– Taj mesec u mom domu na ostrvu Hvar, za mene je neprocenjiv. Uvek odem tamo u junu i posle 15. avgusta, kada više nema mnogo ljudi. Isključim se i ne radim ništa, uživam, prirodno se budim, nemam planove, već živim kako mi se hoće. Tamo ceo mesec `punim baterije` za dalje, a ako mi Zagreb postane naporan, zaletim se kad god poželim, jer tamo imam stan i dolazim na svoje. More me uvek smiri, a tamo je lepo u svako doba godine.
Na kom mestu uspevate da budete samo Nina i apsolutno se odmorite od fotografa, znatiželjnika i svega onoga što slava sobom nosi?
– Kad sam u inostranstvu, ljudi me ne prepoznaju i tamo sam samo obična Nina. U Rimu sam često kod sestre i zaista uživam u apsolutnoj anonimnosti.
Vodite li računa o ishrani? Kom režimu ste verni u poslednje vreme?
– Hrana je danas pod znakom pitanja; truju nas namirnicama koje više ne kontrolišemo. Kupujem isključivo u malim radnjama, a ne velikim samoposlugama. Odem na pijacu i znam da je sve što kupim organsko, domaće i zdravo.
Prošle godine, avgustovskim koncertom u Pulskoj areni obeležili ste 20 godina karijere. U moru koncerata i nagrada koje ste osvojili, šta smatrate krunom svog rada?
– Mislim da će se kruna moje karijere tek dogoditi. Barem se nadam i tome težim; nekim novim izazovima, koncertima na mestima gde još nisam bila i pesmama koje ću tek napisati! Još imam mnogo toga da kažem u muzici.
U jednom od intervjua rekli ste: "Ja sam od onih žena koje znaju da budu same. Ne treba mi nečije prezime da me 'popravi', niti neko tek toliko da nisam sama". To može da kaže žena koja ima samopouzdanje i zna šta želi u životu. Jeste li uvek posedovali toliku sigurnost?
– O ne, nisam. Tek pre nekoliko godina stekla sam potpuni mir sama sa sobom, a to mi je donelo i samopouzdanje. Da, mislim sve što sam rekla. Uz mene može da stoji samo neko ko mi je sličan i ko je ostvaren. Samo takav muškarac može da razume i poštuje ženu poput mene. Moj posao jeste javan, ali moj privatni život nije. Ista sam kao i svi kada zatvorim vrata svog doma. Kuvam, spremam, perem, uživam u svom miru i imam možda više vremena od žena koje rade u firmi da se posvetim svima koje volim.
Da li ste se razočarali u ljubav?
– Nikada. Ne može ljubav da vas razočara, već samo ljudi.
Suze, tuga, sreća, čežnja, bol sve je to utkano u vaše pesme. Koja od njih vam posebno znači i zašto?
– Pesma koju sam upravo napisala za novi album. Posebna je za mene i jedva čekam da je publika čuje.
Imate dve sestre, Dijanu i Sunčicu. Kojom činjenicom iz vašeg odnosa najviše se ponosite?
– Sve tri smo različite, a opet slične. Naši odnosi prošli su sve faze, što je među sestrama i braćom normalno. Ali kada treba, jedna za drugu dolazimo i na kraj sveta momentalno. Porodica je najveće bogatstvo i Bogu hvala što imam dve sestre. Čovek može potpuno da se osloni jedino na svoje.
