Vesna Stanojević: Naučila sam svoje ćerke da prepoznaju nasilnike

Kooridnatorka Sigurne kuće u Beogradu otkriva da su njeni zetovi divni, mladi ljudi, ali ukoliko bi u bilo kom momentu primetila da su njene ćerke žrtve zlostavljanja, oštro bi reagovala

Pored toga što je uspešna supruga, majka dve ćerke i baka dve unuke, Vesna Stanojević (54) istakla se kao neko ko već dvadeset godina obavlja odgovornu funkciju koordinatora Sigurne kuće u Beogradu. Kako bi svoj posao unapredila, a ženama žrtvama nasilja obezbedila bolji smeštaj, oporavak i normalan život, pre nekoliko godina priključila se Srpskoj naprednoj stranci. U njihovim redovima pronašla je istomišljenike koji se zajedno s njom bore da utvrde i pravovremeno sprovedu zakone koji će pripadnice lepšeg pola zaštititi, a nasilnike strogo kazniti. Verujući da su zajedno na dobrom putu, njeno ime našlo se na listi za izbore grada Beograda koji su održani 4. marta.

– Jedan od glavnih razloga što sam pristala da se nađem u predizbornoj trci jeste osećaj da kroz dizanje svesti kod naroda mogu nekome da pomognem. Kao društvo moramo da se osvestimo i shvatimo da je svaka zlostavljana žena nečija ćerka ili sestra koja se upravo zbog naših osuda plaši da progovori. Mi ih u okviru Sigurne kuće savetujemo da budu sigurnije, odlučnije i da ne strahuju od mišljenja okruženja niti od svog nasilnika, pomažemo im da nađu zaposlenje i osamostale se – otkriva Vesna i objašnjava da je, po njenom mišljenju, najvažnija stavka osposobiti ženu da prepozna novog nasilnika.

– Smatram da se već na samom početku mogu prepoznati nasilničke osobine. Po svakoj reči, pogledu, psovki ili prvom šamaru. Odnos s takvom osobom može započeti svako, ali bitno je prekinuti ga na vreme. Upravo je to razlog što sam sa svojim ćerkama uvek delila priče sa posla. Svaki grozni slučaj prebijene žene ispričala sam im do detalja kako bi i same bile u stanju da prepoznaju sličan model muškarca. Hvala bogu, imala sam sreće sa zetovima, obojica su divni mladi ljudi koji svoj brak temelje na razgovoru i dogovoru.

Ukoliko bi pak u bilo kom momentu primetila znakove zlostavljanja kod svojih ćerki, ističe da bi to oštro osudila.

– Odmah bih reagovala i to na najdrastičniji mogući način. Najvažnije je da žene imaju podršku u svojoj porodici, a moje ćerke znaju da sam uvek tu za njih i da imaju gde da se vrate. Znate, jedan psiholog je davno rekao da ljubav u braku prestaje nakon četvrte godine, posle toga ostaje vam prijateljstvo i kompromis. Ako ni toga više nema, razvod je najbolje rešenje.

Kao jedan od glavnih učitelja u centru za zaštitu žena, Vesna ističe da je zadovoljna izborima svojih ćerki, ali jedino što im pomalo zamera jeste što su joj onemogućile da učestvuje u odgoju unuka.

– Moram da priznam da mi je žao što ne mogu da učestvujem u odrastanju unuka. Jedna živi u Engleskoj, dok su za drugu moja ćerka i zet pronašli bebisiterku. Ipak, kada god mogu, gledam da im se posvetim, da zajedno pogledamo neku predstavu, odemo na večeru ili slično.