Tatjana Vojtehovski: Razvešću se opet ako brak ne bude valjao

29/11/2017 | 20:52

Novinarka Prve televizije otkriva da li trenutno ima emotivnog partnera, zašto je važno u zajednici zadržati svoje ja, zbog čega više ne govori da je sa udajama zauvek završila i da li je tačno da plaši neke ljude

Novinarka Tatjana Vojtehovski odavno je stekla “status” uspešne žene, ali uvek naglašava da ništa od onoga što ima ne podrazumeva, već da je zahvalna na svemu – od činjenice da ima krov nad glavom, preko zadovoljstva što dan ne počinje “šakom lekova” do ponosa što u svako doba dana i noći može da zakuca na nekoliko vrata, znajući da iza njih žive prijatelji na koje može da se osloni. I oni koji cene njen rad, i oni kojima se ne dopadaju teme kojima se bavi i način na koji to radi u emisiji “Život priča” na TV Prva, moraju da se slože da za takav pristup treba imati hrabrosti. Kada joj to pomenete, reći će vam da u takvim situacijama ne zna da li da zahvali na komplimentu ili da se iznervira, jer samo radi svoj posao, a onda će dodati:

– To mi zvuči kao kad biste taksisti rekli – hrabri ste, jer vozite po gužvi ili peračima prozora na visokim zgradama: `Svaka vam čast što se ne bojite visine`. Da li je hrabrost sastavni deo novinarskog posla? Jeste, u neku ruku, ali kad se sve svede na prećutkivanje ili poluprećutkivanje, onda svako ko iskoči s nekom temom, koju zaista treba obraditi, važi za hrabrog.

Da li se nekad umorite od pakosnih komentara, optužbi, tužnih priča sagovornika?

– Ponekad pomislim: `Otići ću negde, a znam i gde tačno, baciću mobilne telefone i samo će deset ljudi znati gde sam`. Umorim se od nepravdi, ali ne od pretnji i etiketa, koje nosim na leđima kao nevidljive tetovaže. Zapitam se zašto je to tako, ali jasno mi je da je to postalo deo verbalne mode. Najviše me brine što se prihvata kao da je normalno, a nije.

Oni koji vas ne vole reći će „ostrašćena“ je, bilo da radi kao PR, piše tvitove ili sprema emisije, a oni kojima ste dragi, smatraju da u sve unosite mnogo energije i emocija. Šta vi kažete?

– Tako je u svim segmentima mog života. Ako se odmaram, spavam dva dana bez prestanka, kad treniram – to je sedam puta u pet dana, kad radim, nema pauze. Ljudi misle da nije dobro pokazati emocije, ali je meni takav stav besmislen. Dovoljno mi je da me vole moja porodica i prijatelji. Novinar ne postoji da bi ga ljudi voleli, već da bi mu verovali.

Znam da znate da o vama postoji mišljenje da ste “nadrndani” i strogi?

– Majke mi, to su predrasude. Prijatelji mi kažu da kad nekoga upoznaju, pa taj neko sazna da se sa mnom druže, usledi: `Uh, ona je tako stroga`. Jedan prijatelj mi je čak rekao da me se ljudi plaše! Suštinski, ne razumem zašto bi se mene neko plašio. Sigurno je da sam nekad nekome nehotice nenela zlo, kao i svako od nas, ali namerno – nikada! Ne mislim da sam bezgrešno, savršeno biće, ni peti element. Jedan bivši kolega verovao je da je takav stav prema meni posledica činjenice da nemam problem da stvari nazovem pravim imenom. Ljudi, izgleda, kada te pitaju za mišljenje, očekuju da će čuti ono što oni misle, a ne tvoj stav. Moj način posmatranja nije udoban, ali ni život nije uvek udoban, a i mnogo je bolje nego da se ukrug lažemo. U celoj mojoj porodici podrazumeva se takvo ponašanje.

Da li je na to uticala vaša majka, koja je psiholog?

– Da, između ostalog. Sestra i ja šalile smo se da su deca obućara uvek bosa, a da smo nas dve deca psihologa. Tako sam vaspitala i moju ćerku. Šta je – da je, rešićemo, samo moramo da znamo o čemu je reč. Nemoj da ozbiljnu bolest lečimo čajem od nane samo zato što se bojimo da joj izgovorimo ime.

Da li je muškarcima ta fama koja vas prati izazov?

– Ko zna šta je njima izazov? Ni u ovim godinama to još nisam shvatila, a jako mi liči na ono `šta žene žele` ili `pametne žene, pogrešni izbori` i `muškarci se plaše jakih žena`. Ne znam čak ni šta znači jaka žena? Ponekad ti u životu ništa drugo ne preostane nego da budeš jak. I muškarci su ponekad slabi. Nemam tu vrstu generalizacije niti leksikonskih postavki. Verujem da se energije poklope ili ne i to je suština cele priče. Usud javnih ličnosti je da uvek postoji pitanje da li vam neko prilazi samo zbog toga. To su muškarci i žene koji partnere biraju `daljinskim upravljačem`. Druga opcija je da se neko zainteresuje za vas, misleći da ste onakvi kakvi ste na ekranu, ali do sada se ispostavljalo da se onima koji su meni prilazili to moje privatno `ja` mnogo više dopadalo.

Vaš pogled na suštinu partnerskih odnosa saželi ste u igru reči – “mi” jedino može da opstane ako zadržimo “ja” i “ti”.

– U suprotnom imamo žene koje su po zanimanju supruge i kad, ne daj bože dođe do raspada braka, ne znaju šta će sa sobom. One više nemaju sopstveno ja, a isto važi i kad ga muškarc izgubi. Verujem da samo ako oboje zadrže “ja”, mogu da imaju zdravo “mi”. Ne kaže se badava par. Kad jedan poklekne, tu je onaj drugi, na koga ćeš se nasloniti. Mnogi će, verovatno, reći da sam sebična kad insistiram na tome da je bitno zadržati svoj svet, ali već godinama me sve manje zanima šta će drugi reći ili misliti.

Da li s vremenom sve teže dolazite do tog “mi”?

– Celog života radim s ljudima, ali od njih ne zavisim. U stanju sam da od petka do ponedeljka pre podne ne progovorim ni reč. Ni jednu jedinu reč! To mi se nebrojeno puta desilo, a pri tome mi je – samoj sa sobom – bilo potpuno udobno. Nisam od onih osoba koje moraju da se s nekim vide, koje moraju da odu na neku kafu… Nikada nisam imala osećaj da ću “biti cela” samo ako sam s nekim. Možda baš to plaši ljude kod mene. Jednostavno, cela sam i kad sam sama. Nisam u potrazi za drugom polovinom, pre bih rekla da tragam za drugim celim. Time se vraćamo na ono `ja`, `ti` – `mi`.

Postoji li to “mi” ovog trenutka u vašem životu?

– Moj ljubavni život bio je jednog momenta zanimljiva vest, a ja sebi laskam da sam o tome govorila dozirano. Međutim, i dalje se pitam zašto bi to nekoga zanimalo. Jedna od mojih najboljih prijateljica dugo je ležala u bolnici, a ja sam za to vreme mnogo puta bila kod nje u poseti. Jednog dana ispričala mi je da je medicinski tehničar pitao: `Da li Tanja Vojtehovski ima nekog?` Kad mu je uzvratila pitanjem zašto ga to zanima, odgovorio je da se to priča po hodnicima, a ljudi ne znaju šta je tačno. Pomislila sam koliko je čudno što u trenutku dok sam na poslu ili kod kuće, neki ljudi, u nekom bolničkom hodniku, razgovaraju o tome da li ja imam parntera. Budući da ste pitanje postavili na vrlo pristojan način, odgovoriću – situacija je takva da trenutno postoji samo `ja`.

Šta astrologija “kaže” o emotivnim perspektivama?

– Znam da me to pitate zato što znate jednu staru priču. Meni je astrologija bila nešto zanimljivo, što baš ne razumem, ali razmišljala sam u stilu – nisu stari Grci bili blesavi kad su se time bavili. U vreme posle mog prvog braka, kada sam rekla da se više neću udavati, Saša Filipović, s novosadske televizije, koji se bavi astrologijom, uporno mi je govorio – opet ćeš se udati. Što sam mu odlučnije govorila da me ostavi na miru s tom pričom, on je upornije tvrdio da ću ponovo stati pred matičara i – bio je u pravu. Više ne govorim da je sa udajama zauvek gotovo, ali potpuno sam sigurna da ću se ponovo razvesti ako ne bude valjalo.

Tatjana Vojtehovski sa ćerkom

A zbog čega biste, uopšte, u ovoj životnoj poziciji odlučili da se venčate?

– To je stvarno pitanje… Ljudi venčani list doživljavaju kao neku garanciju, a ja često kažem – ako hoćete garanciju, kupite toster.

Ako toster ne može da se opravi, proizvođač vam da nov.

– Nažalost, to važi samo za toster, ali ne i za brak, niti za prijateljstvo ili za posao. Šalu na stranu, uvek sam za to da se živi suštinski, a ne da se zadovoljava bilo kakva forma.

Ne mogu da završim razgovor s vama, a da vas ne pitam kada ste poslednji put lumpovali, jer neretko kafanu pominjete kao vrlo važnu “instituciju”?

– Pre dva vikenda, u Slatkovcu. Doduše, nisam razbila čašu ja, već moja prijateljica i imenjakinja. Njoj je bio rođendan, pa je bio red da to baš ona radi. Biram s kime ću ići u kafanu, jer to je ipak sakralni objekat. Ne volim da idem s onima koji pričaju dok muzika svira niti ću u tim trenucima jesti. Salvador Dali je rekao: `Večera uz muziku je uvreda i za violinistu i za kuvara`. Potpuno se slažem s tim. U kafanu idem s ljudima koji znaju red i koji neće naručiti `Moji su drugovi` i `opaliti` vozić. To ne mogu da podnesem, mada volim Bajagu.

Brankica TreskavicaAleksandar Krstović/Janko Petković

Još iz rubrike