Neprikosnovena TV zvezda otvorila nam je vrata svog doma u centru prestonice i u prijatnom razgovoru otkrila ambiciozne planove za ovu godinu
Nakon putovanja sa suprugom Simeonom Ocomokosom, naša televizijska zvezda Suzana Mančić (62) uživa u svom domu u centru Beograda spremna da ostvari sve ciljeve koje je zacrtala za 2019.
Godinu za nama Mančićeva će pamtiti po udaji za dugogodišnjeg partnera, uspesima koje je imala sa autorskom emisijom „Suzanin izbor“, ali i po tome što je obnovila imanje svog oca u Velikoj Moštanici.
– Bila je to za mene prava avantura puna iskušenja, ali sam bila čvrsta u nameri da na imanju koje je moj otac kupio pre 50 godina stvorim sebi mesto za odmor. Kada sam posle mnogo godina prvi put otišla da obiđem taj plac, nisam mogla ni da mu priđem koliko je sve bilo zapušteno i puno rastinja. U početku sam imala veliku pomoć prijatelja koji žive u Sremčici, a potom sam po preporuci, upoznala divnog majstora koji ima i znanje i mehanizaciju, pa sam sav posao prepustila njegovoj ekipi – iskrena je naša sagovornica koja dodaje:
– Umesto klasične kuće odlučila sam da podignem brvnaru kojom sam veoma zadovoljna, a kada se malo prolepša vreme, pozabaviću se uređenjem enterijera. Biće tu mnogo farbanja i šmirglanja drvenarije, ali nema ničeg lepšeg nego kada svojim rukama radiš nešto za svoju kuću. Sigurna sam da će imanje u Moštanici, čim malo otopli, biti mesto okupljanja moje familije i prijatelja.
Dok prvi znaci proleća ne stignu, Suzana uživa u svom komfornom stanu u centru Beograda koji je pun uspomena na različite periode njenog života.
– Kada sam 2004. godine kupila ovu nekretninu, u njoj smo zajednički život započeli moja majka, ćerke Teodora i Natalija i ja. U domu su bile tri generacije, pa je enterijer bio uređen u skladu s tim. Mnoge komade nameštaja donela je moja majka, neke sam donela ja iz prošlog stana, tako da smo napravili jednu fuziju stilskog i modernog, što ja u suštini i najviše volim – priča neprikosnovena loto devojka koja kaže da spada u grupu Beograđana koji su mnogo puta menjali mesto stanovanja:
– Moj otac bio je novinar „Borbe“ kada sam rođena, pa sam prvih sedam godina života provela u stanu koji se nalazi u zgradi te novinske kuće. U vreme kada je trebalo da pođem u školu, prešao je u „Politiku“ od koje je dobio stan u Profesorskoj koloniji. Posle desetak godina, roditelji su kupili veći stan u Cvijićevoj, a kasnije sam živela i u Zemunu i na Bežanijskoj kosi. Nesrećne devedesete provela sam u inostranstvu, tačnije na Kipru i u Moskvi. Sećam se da sam prilikom selidbi nosila sa sobom sve što je moglo da se ponese. Nisam bila od onih koji su odlazili sa dva kofera jer nisam želela da mi život prolazi u privremenim rešenjima. Kasnije, kada sam se vratila za Beograd, donela sam mnogo toga što sam kupila na Kipru i u Moskvi, tako da u ovom stanu ima mnogo komada koji su iz tog perioda mog života – objašnjava nam Suzana koja tvrdi i da sve češće razmišlja o preseljenju:
– Nedavno sam prvi put bila u „Beogradu na vodi“ i toliko me je oduševilo to naselje da ću se sigurno preseliti tamo. Ćerkama sam predložila da prodamo ovaj stan kako bismo kupile novu nekretninu, ali pošto se one protive, moraću da nađem drugi način da dođem do doma u tom novom beogradskom naselju. Tamo sam naš grad doživela iz jedne potpuno nove perspektive koja me je očarala. Osim što su stanovi izuzetno kvalitetni, dopao mi se predivan pogled na reku, kao i čarobno uređeni travnjaci ispred zgrada. Tu je i recepcija koja radi 24 časa, tako da do vas može da dođe samo najavljeni gost, dok mi se ovde dešavalo da mi na vrata zakucaju razni ljudi, od prosjaka do obožavalaca, što nije uvek prijatno iskustvo – poverava nam se Mančićeva koju smo na samom kraju pitali kakvi su joj planovi i želje za 2019. godinu:
– U ovoj godini želim da završim pisanje svoje treće knjige koja će biti o mojim korenima i o Pirotu, odakle potiče moj otac. Familija Mančić bila je mnogoljudna i ima tu mnogo zanimljivih priča koje planiram da ispričam, a sve će biti „začinjeno“ podacima iz istorije tog kraja. To je veliki poduhvat za mene i pripremam se tako što čitam arhivske spise i razgovaram s vojnim istoričarima dok, nažalost, više ne mogu da pričam ni sa kim iz svoje familije pošto su se svi preselili na onaj svet. Nadam se da će roman izaći do Sajma knjiga i da se neću obrukati – zaključuje Suzana.
