Sofija Rajović: Spremna sam ZA BRAK I DETE!

Poznata glumica Sofija Rajović, koju ćemo od jeseni ponovo imati prilike da gledamo u seriji “Istine i laži”, otkriva zašto još uvek nije postala majka i da strahuje kada pomisli na grešku koja joj se može dogoditi prilikom izbora supruga i oca svoje dece...

Po završetku snimanja hit serije "Istine i laži", glumica Sofija Rajović osmislila je vrlo dinamičan odmor. Za početak, boravila je u Rusiji, zatim na Crnogorskom primorju, da bi poslednje dane jula provela u Hrvatskoj na Hvaru, gde je s nekoliko najbližih prijatelja proslavila i svoj 31. rođendan. Iako joj godine ništa ne znače, glumica ističe da je ulaskom u četvrtu deceniju života savladala neke važne lekcije. Naučila je da uživa u samoći i pronađe mir i sreću kada nikoga nema pored sebe, ali i da je potrebno da s vremena na vreme svoje okruženje očisti od loših i bespotrebnih ljudi koji joj samo troše energiju, a ništa ne pružaju zauzvrat. Beograđanka ne krije da postoje stvari koje nikada neće uspeti da nauči, a to su strpljenje i borba s nepravdom.

– Moram još dosta toga da naučim, ali trudim se da se suštinski ne menjam mnogo. Nedavno sam srela razrednu iz osnovne škole s kojom volim da popijem kafu, i ona je prokomentarisala da se nisam mnogo promenila. Smatram da je duh vrlo važan jer nas upravo on održava u stanju razuma i plemenitosti. Ono što se sigurno s vremenom korigovalo jeste moje rasuđivanje i razlikovanje bitnog od nebitnog, pa sam tako ove godine svoje rođendanske želje usmerila ka karijeri i poželela još mnogo karakterno različitih uloga u kojima ću moći da pokažem svoj glumački talenat.

Budući da ste do sada imali prilike da igrate isključivo “vamp” žene, može li se konstatovati da ste ulogom Cece u seriji "Istine i laži" pomerili granice?

– Drago mi je što sam se konačno gledaocima predstavila kao glumica koja jednako dobro može da iznese više žanrova. Istina je da sam prvenstveno bila pozvana da igram Tatjanu, još jednu lepoticu, ali sam na svu sreću, uspela da ubedim režisera Mišu Vukobratovića da se oprobam u ulozi Cece. Nadam se da ću u bliskoj budućnosti dobiti i neku dramsku ulogu, začinjenu tugom, kroz koju ću moći da pokažem i ostale svoje kvalitete.

Jednom ste rekli da je u glumačkom pozivu faktor sreće od izuzetne važnosti. Koliku je ulogu ona imala u vašem profesionalnom razvoju?

– Veliku. Možete imati nesvakidašnji talenat, ali ukoliko niste na pravom mestu u pravo vreme niko to neće umeti da ceni. Verujem u sebe, ali smatram da nisam ništa talentovanija od brojnih mojih kolega, samo sam naprosto imala sreću da me se neko seti i pozove na kasting. Znate, u današnje vreme, kada se te stvari među kolegama kriju, dovoljan je uspeh samo saznati za neki projekat, a kamoli nešto više.

Kakav odnos imate prema kastinzima, prilikom kojih iznova morate da se dokazujete?

– Često se dešavalo da na setu vidimo dva maestralna glumca koji ne funkcionišu jedan s drugim nikako. Zato ja volim da prođem kasting. Činjenica da sam među stotinu prijavljenih baš ja odabrana, daje mi dodatan vetar u leđa i veru da je to što radim kvalitetno. Mogu da se pohvalim da sam svaku ulogu do sada dobila upravo na taj način i time se ponosim.

Spomenuli ste da se projekti među glumcima kriju. Da li ste ikada osetili sujetu na svojoj koži?

– Dešavalo mi se da osetim ružnu emociju i poglede kolega, mada mi ta profesionalna ljubomora nikada nije bila jasna, jer se ja jednako radujem svakoj dobijenoj šansi, bez obzira na to da li je dopala u ruke meni ili nekom drugom.

Izabrali ste da leto provedete u društvu prijatelja, znači li to da nemate jaču polovinu?

– Nemam dečka, ali ko zna šta će se sve dešavati do izlaska intervjua. Jednom prilikom sam za jedne novine rekla da sam singl, u međuvremenu sam našla partnera i on se veoma uvredio kada je to pročitao. Jedva sam mu objasnila o čemu je reč. (Smeh)

Kako muškarac treba da razmišlja da bi vam bio kompatibilan?

– Nemam određene kriterijume kada je reč o muškarcima. Čak mogu da istaknem da osim osećanja prema meni, moji prethodni partneri ništa zajedničko nemaju. Ipak, ono što svaki momak, po mom mišljenju, mora da poseduje jesu samopouzdanje, poverenje, da ume da se ponaša i poštuje me. Volim da sam obožavana i da mi se ugađa, ako muškarac to ume da zadovolji, sve ostalo je manje važno.

Jeste li zahtevni u vezi?

– Mislim da nisam, ali isto tako ne volim osobi pored sebe da govorim šta treba da radi. Lepo je kada te neko dovoljno poznaje i skine ti zvezde s neba, bez obzira na to da li to od njega tražiš. Najlakše su me osvajali oni koji su umeli bez mnogo naznaka da mi udovolje. Isto tako, vrlo značajnim za jedan odnos smatram sitnice, sve vidim i primetim, čak mi se jednom prilikom desilo da sam upravo zbog jedne takve male, ali po mom mišljenju važne stvari prekinula vezu.

Koliko je danas teško pronaći osobu na koju možete uvek da se oslonite?

– Vrlo teško. Krivicom žena promenile su se uloge između polova, te su muškarci izgubili hrabrost koju su nekada imali. Nisam pobornik toga da žena treba da ima petsto zaduženja, i verujem da bi mi bilo lepo čak i da se jednoga dana moj posao sastoji samo u odgajanju dece.

Bez obzira na to da li pored sebe imate partnera ili ne, izjavili ste da glavnu podršku pronalazite u svojoj majci.

– Ona je moj vetar u leđa, podrška, najbolji prijatelj i neko ko uvek i u svakoj situaciji ima razumevanja za mene. Volim je mnogo i sve delim s njom, mada ona često ume da mi kaže kada u izlaganju svoje intime preteram i kroz šalu istakne kako ne mora ona baš sve da zna.

Postoji li neki njen savet kojeg se čvrsto pridržavate?

– Bilo je i biće saveta, ali nažalost, dok sama ne lupim glavom o zid, nisam u stanju da naučim. Davno mi je kazala da ću ženske prijatelje teško imati, što se tokom godina ispostavilo kao tačno. Žene su mi bez ikakve potrebe, na veoma ružan način nanosile bol, od prijateljica za koje sam verovala da su mi najbolje, preko običnih poznanica. Danas imam daleko više muških drugova i uživam u tome.

Ipak, konstatovali ste da ćete svoje muške prijatelje kriviti ukoliko odlučite da se nikada ne udate. Da li je to istina?

– To sam rekla u šali, ali reč je o tome što sam kroz druženje s njima naučila kako razmišljaju i koje sve trikove koriste da žene dovedu u zabludu. Često mi se događalo da od svog partnera čujem neku “foru” koju oni izgovaraju i pomislim:" Pa gde si našao to meni da pričaš".

Da li već razmišljate o braku i deci?

– Razmišljam već neko vreme, samo što se za tako nešto još uvek nije pojavio pravi. Da mi se ljubav dogodila pre deset godina, verujem da bih sada već bila udata žena. Definitivno sam spremna, ali smatram da zbog toga nikako ne treba praviti kompromis pri izboru partnera.

Imate li neku bojazan, budući da ste nedavno kročili u četvrtu deceniju života?

– Strahujem da ću kasno postati majka, volela bih da sam se u toj ulozi ostvarila još pre pet godina. Međutim, veću bojazan osećam pri pomisli na grešku koja mi se može dogoditi prilikom odabira muža i oca svoje dece. Zdrava porodica je jedini pravi uspeh u životu i ako jednoga dana budem govorila o svojim dostignućima, to će biti kada se ostvarim na tom polju.

Kako reagujete na zapitkivanja o udaji?

– Za to su zaduženi moji baka i deka, deka pogotovo. Kada god se vidimo, koristi štos sa cipelama i često me pita da li će biti svadbe, da zna da li da kupuje nove ili ne. Znam da njih dvoje jedva čekaju praunuče i zaista ih razumem, ali sam im odavno objasnila da ne mogu po svaku cenu to da uradim. Nadam se da imaju razumevanja, mada mi već broje godine i to veoma uporno.