Slobodan i Jelena Ćustić: NE POSTOJI savršen roditelj niti brak!

27/08/2018 | 17:50

Poznati supružnici Jelena i Slobodan Ćustić pričaju kako oni doživljavaju roditeljstvo i ne kriju kakve sve žrtve i odricanja podnose zbog mira i blagostanja njihova četiri mališana Vasilija, Tanasija, Zarije i Ozrena…

Kada je pre više od jedne decenije upoznao svoju suprugu Jelenu (37), glumac i direktor Beogradskog dramskog pozorišta Slobodan Ćustić (60) pomislio je kako se pred njim nalazi osoba u čijem su karakteru sjedinjene duhovne, intelektualne, ljudske i ženske lepote. S druge strane, ona je bila očarana njegovim zrelim godinama, ali prvenstveno čistom dušom, koja je još tada, pri prvom susretu emitovala nepokolebljivost i čvrstinu. Poetski rečeno – duše su im se srele, a Jelena često voli da kaže kako je i pre upoznavanja sa suprugom znala da će biti zajedno. Ipak, da joj je neko, kada je imala svega 27 godina, kazao da će postati mama čak četiri deteta, ne bi mu verovala. Danas su roditelji Vasilija Vida (8), Tanasija (6), ćerke Zarije (5), a protekle godine dobili su i sina Ozrena, koji je postao miljenik porodice. Braće i sestra uživaju da provode vreme s njim i ugađaju mu kada god to mogu, a tu su i Slobodanovi sinovi iz prvog braka, Nikola (37) i Ljubomir (33), koji ih posećuju kada god im porodične i profesionalne obaveze dozvoljavaju. Kada se sve uzme u obzir, može se konstatovati da su velika, srećna porodica, a da je naš slavni glumac izuzetno bogat čovek.

Slobodane, koliko je iz vašeg iskustva teško uskladiti poslovno i privatno?

Slobodan: Uz dobre poslovne saradnike sve se može postići, ali moj osećaj je da nedostajem svojoj porodici, kao i oni meni. Spadam u retku grupu zaposlenih ljudi koji s posla žure kući svojoj porodici. Svaki slobodan trenutak posvećujem njima i nikada mi nije dosta.

Jelena, kako vi gledate na to što suprug većinu vremena nije tu da vam pomogne i možda vas ponekad zameni oko mališana?

Jelena: Slobodan je otac, ne može me nikad zameniti. Deca su zajednička i sve što radimo, činimo uz obostranu saglasnost i ulaganje. Ne delimo poslove, pa ni decu, radimo sve što je potrebno i oko svega se dogovaramo.

Može li se konstatovati da ste vi stroži roditelj zato što provodite više vremena sa decom?

Jelena: Nisam stroža zato što sam stalno s njima, nego zato što sam po prirodi takva. S druge strane, Slobodan i te kako ume da bude odsečan kad je potrebno i priznajem da je veći autoritet od mene.

Na koji način vaspitavate i pripremate svoju decu za život?

Slobodan: Na prvom mestu, ne dozvoljavamo im sve, niti od nas dobijaju isključivo ljubav i oslonac, jer smatramo da bi bez discipline, obaveza i dobrog ličnog primera, postali loše socijalizovani mali ljudi. Pokušavamo da ne koristimo zabrane, jer one kod dece izazivaju inhibiranost, a umesto toga pokušavamo da preusmerimo njihove želje. Međutim, kao i sva inteligentna deca, pokušavaju da pomere postavljene granice, iskušavajući time roditeljske nerve i doslednost. Ali upravo nam oni pokazuju gde grešimo. Kad sebe poboljšamo, neverovatno kako deca više nisu “problematična”.

Kako reagujete kada ih neko pokudi?

Jelena: Ukoliko se odnose na reakcije ljudi van našeg doma, ostavljamo ih da sami reaguju, osim ako je u pitanju nečija loša namera. Međutim, ima stvari na koje smo oboje alergični, a to je kad im neko kaže da budu dobri, preti im ili ih ugrožava fizički. Deca se u Srbiji podižu uz tu čuvenu rečenicu: “Budi dobar”, za čim automatski sledi spominjanje nekakve nagrade. Kod nas toga nema, s druge strane, ko očekuje da deca sede mirno i u tišini, ima veliki problem. Naša su bučna, vesela i vole život, a to im ne zabranjujemo.

U kojoj meri su slični, a u kojoj se drastično jedni od drugih razlikuju?

Jelena: Umetničke su duše, kreativci i veseljaci po prirodi. Svako od njih je, u skladu sa uzrastom, odgovoran, vredan i pažljiv. Izuzetno su radoznali, vole knjige i muziku. Vasilije Vid, kao najstariji, ima najveću odgovornost da pričuva mlađe od sebe, ali i da pomogne u poslovima u kući, što njemu ne pada teško. Tanasije je mali mudrac, fokusiran, snažan, jasan, određen, elokventan. Zarija je prava princeza i balerina, jedna mala dama, koja se rodila s manirima.

Prošle godine uvećali ste porodicu za još jednog člana. Kolika je materijalna ili emotivna sigurnost potrebna čoveku da se u današnje nesigurno vreme odluči za porodicu s više dece?

Slobodan: Vremena su uvek nesigurna, bilo je možda i gorih, zavisi šta čovek traži od života. Ne postoji sigurnost, pogotovo ne materijalna, niti postoji savršen roditelj, brak, život, niti trenutak za decu. Jedno je sigurno – mališani se ne sećaju kada ste im kupili “Nike”, “Samsung” ili “BMW”, ali zato pamte kada ste ih izveli na sladoled, lepo se ispričali ili se nasmejali.

Strahujete li da nećete uspeti da zadovoljite njihove planove za budućnost ili platite školarine koje iziskuju dosta novca?

Jelena: Da bi deca stasala u emocionalno i mentalno zrele ljude, koji umeju sami da rade i zarade, postanu odgovorni prema sebi i drugima, potrebna im je isključivo skladna porodica. Nama je važno da pratimo njihove talente i naučimo ih da život nije samo pesma i igra, ali da može biti pun smeha, veselja i divnih stvari, čak i kad nastupe teški trenuci. Želimo da sačuvaju svoju čistotu, radost i osmeh. Za to imamo jednostavan recept u koji ne ulaze ekskurzije i školarine kao neophodni sastojci.

Koliko je u tom pogledu osetna žrtva i odricanje?

Jelena: Svaki roditelj nečega se odriče. Suprug i ja žrtvujemo svoje hobije, spavanje, odmor i vreme namenjeno nama dvoma. Materijalna odricanja nemamo, jer nam prohtevi nisu veliki. Ni dečji, samim tim. Imaju vrlo malo igračaka, pa moraju da upregnu maštu i koriste svoje talente. Ne nose markiranu garderobu, idu u državne vrtiće i škole. Ne idu na sportove i ne uče po šest jezika.

Jelena, kako su deca prihvatila Ozrena, koji sada dobija svu vašu pažnju?

Jelena: Svakom detetu podjednako smo posvećeni, tako da nemaju razloga da budu ljubomorni, obožavaju ga i rado uskaču da ga pričuvaju. Doduše, u tom pogledu najviše angažujem Vasilija, kao najstarijeg, ali i Tanasije i Zarija pokazali su se kao vrlo odgovorni i sposobni.

Jeste li s njim ispunili sva svoja očekivanja ili bi vas obradovalo da dobijete još dece? Slobodane, vi ste izjavili da biste voleli još jednu ćerku?

Slobodan: Ostvario sam sve svoje želje u tom pogledu. Zarija nas je sve očarala svojom magičnom ličnošću i lepotom, mene posebno. Ne razmišljamo o daljem proširenju porodice, sad imamo psa i mačku. Možda ćemo kupiti još neku životinju, što se dece tiče, dosta je.

Slobodane, poznato je da imate i dva sina iz prvog braka, Nikolu i Ljubomira, kakav odnos gaje prema mlađoj braći i sestri?

Slobodan: Imaju veoma lep, bratsko-sestrinski odnos pun ljubavi. Nikada svoju decu nisam učio da treniraju strogoću na mlađima tako da, iako su stariji, nisam kod njih primetio autoritativni stav, isključivo je zastupljena ljubav i nežnost.

Imate li vremena za porodična okupljanja?

Slobodan: Mi, generalno, zbog višestrukih obaveza ne uspevamo da se viđamo ni sa kim onoliko koliko bismo to voleli, a samim tim ni s Nikolom i Ljubomirom. Osim toga, i njih dvojica su porodični ljudi, sa svojim obavezama. Nikola je profesionalni vozač, oženjen je i ima sina Stefana, dok je Ljubomir takođe u braku i svira harmoniku u svom bendu, mada se sve češće priključuje pozorišnim predstavama, jer se pročulo da je sjajan.

Jelena, dugo se govorilo o razlici u godinama između vas i supruga što ste vi jednostavno objasnili: ”Voli se duša, a ne broj”. Šta vam se to kod Slobodanove duše dopalo?

Jelena: Slobodan je veoma duhovit čovek, koji i danas, posle 10 godina braka, uspeva da mi izmami osmeh i u najgorim situacijama. Poseduje veliku snagu volje, izdržljivost, nepokolebljivost i čvrstinu, a istovremeno blagost. Ima u sebi nešto što nije lako naći, a do toga se dolazi kad čovek ima tešku početnu životnu poziciju.

Na koji način čuvate i gradite deceniju dug brak?

Slobodan: Dok se Ozren nije rodio, povremeno smo odlazili na pozorišne premijere, sada nemamo više tu mogućnost, ali smatram da se ljubav najteže čuva u okolnostima koje vam ne idu na ruku, ali takve su najjače.

Suzana JančićPetar Đorđević

Još iz rubrike