Poznati novinar Vanja Bulić otvara nam vrata doma i otkriva da mu je unuk Todor, kojeg je nedavno dobio, najdraži gost, kako neodoljivo podseća na njegovog sina Dušana i da, ako bi morao nešto da nasledi od dede, voleo bi da to budu zelene oči
Nakon dugogodišnjeg lutanja s jednog kraja grada na drugi, novinar, voditelj i pisac Vanja Bulić (70), pre sedamnaest godina odlučio je da se sa suprugom Slađanom (68) i svoja tri sina, Dušanom (41), Ivanom (33) i Ognjenom (33) preseli na Zvezdaru i tu konačno napravi sebi dom. Na osnovu uzajamnog dogovora i građevinskih planova njegove supruge, koja je po vokaciji arhitektonski tehničar, veoma brzo ozidali su i stilizovali dupleks koji proteklih sedamnaest godina predstavlja njihovu mirnu luku. Najbitnije u tom momentu bilo im je da u donjem delu stana dobiju širinu, kako bi u budućem periodu uz punu trpezu, zvuke gitare i pokoju čašu rakije ili vina mogli da ugoste veliki broj svojih prijatelja i kumova. Jedno vreme svoj životni prostor pretvorio je i u studio u kojem je dočekivao svoje sagovornike u emisiji "Reč više", dok danas najviše uživa kada mu dođe unuk Todor, kojeg je 25. novembra na svet donela snaja Jasmina, supruga njegovog najstarijeg sina Dušana.
Pre nedelju dana u svom domu ugostio je i ekipu "Storyja”. Nakon što nas je smestio u prostranu trpezariju, ponudio nas je rakijicom a potom započeo priču o svom životnom prostoru.
– Odrastao sam na Novom Beogradu. Kada sam se odselio, čitav život sam patio za njim i želeo da mu se vratim, međutim, oženio sam se i tada je krenula šetnja po gradu. Prvo smo živeli na Banovom brdu, pa u General Ždanovljevoj, na kraju u Denkovoj bašti. Tada nam je moj prijatelj iz detinjstva, koji već sedam godina nije sa nama, rekao: "Zašto ne dođete na Zvezdaru i iznad mog stana sagradite prostor koliki vam je potreban". Tako smo i uradili, te smo 2000. na dvospratnu kuću iz 1937. godine nadzidali još dva sprata – priseća se Vanja i ističe da je glavnu ulogu tokom izgradnje imala njegova supruga:
– Slađana je dugo radila u Zavodu za izgradnju kao arhitektonski tehničar te je čitav projekat njena zamisao. Ja sam imao samo jednu želju a to je veliki prostor u kom će biti spojeni kuhinja i dnevni boravak i to sam i dobio. S druge strane, bio sam odgovoran za dekorisanje. Kao što vidite, na svakom zidu ima dosta slika, koje još od studentskih dana sakupljam. Mene su godinama mnogi zafrkavali zbog toga što kao ozbiljan novinar radim i putujem s pevačima narodne muzike, ali zahvaljujući novcu koji sam s njima zaradio, sagradio sam sebi i porodici dom.
Ipak, kada su radovi privedeni kraju i kada je svako dobio svoju sobu, njegov najstariji sin Dušan se odselio.
– Kada je Dule odlučio da ode od kuće, mi smo tada rekli: "Slobodno idi, ali mi stan na drugom mestu ne možemo da ti plaćamo". Nije imao problem s tim, zaposlio se i sam je sve plaćao. I to se ispostavilo kao dobra stvar. S druge strane, Ognjen i Ivan još uvek žive s nama, samo na drugom spratu i taj prostor nije za gledanje. Moja žena tamo nije kročila pet godina. Sve im stoji po podu i oni ne dozvoljavaju da im se tu išta koriguje. Nadam se da će se nešto promeniti kada dođu snaje – govori istaknuti novinar, koji se zbog neurednosti svojih sinova konsultovao čak i s psihologom.
Međutim, poslednjih nekoliko godina to nije jedina Vanjina briga.
– Kada smo projektovali stanove, dogovorili smo se da napravimo zajednički ulaz, tako da sinovi moraju da prođu kroz naše predsoblje da bi otišli gore. Meni je to ranije godilo jer sam mogao da ih pratim kada se vraćaju iz noćnih izlazaka, dok su sada počeli da mi smetaju zvuci raznih ženskih štiklica u pola noći. Interesantno je da se nedavno dogodilo da je jedna njihova devojka insistirala da uđe u moju sobu i pozdravi me, ne obazirući se na to što sam ja samo u donjem vešu – iskren je Bulić.
Bez obzira na sve sitne nevolje koje ima sa sinovima, Bulić ističe da su mu trenuci provedeni s njima najdraži, dok najsrećniji postaje kada im se pridruže stariji sin, snaha i unuk Todor, koji je tek nedavno došao na svet i učinio ga veoma ponosnim.
– Predivan je osećaj, čak i kada samo nekome pokažem unukovu sliku, a kamoli kad je tu pored mene. Oduševljenje na licima ljudi u tim trenucima naprosto je neverovatno, a mogu samo da zamislim kako tek ja njima izgledam. Svi kažu da liči na snaju dok mene više podseća na Dušana kad je bio mali. Ipak, on je još žgepče kome prvih deset dana oči nisam video, samo je sisao i spavao. Menja se i tek će se menjati, a ono što bih ja voleo jeste da ima zelene oči na mene – kroz smeh govori Vanja.
Iako se od njega drugačije očekuje, ističe da će se u budućem periodu potruditi da svog unuka ne razmazi, jer već sada vidi koliko su ozbiljno njegov sin i snaha pristupili njegovom odgajanju:
– Drago mi je kada vidim koliko su mladi ljudi pametni i koliko se trude da budu ispred svih situacija. Pre porođaja Dušan i Jasmina išli su u školu roditeljstva i temeljno su se pripremali za tu ulogu. Bio sam ubeđen da moj sin neće umeti ni da ga drži, a kamoli presvuče i okupa, međutim, on se vrlo lepo snalazi.
Vanja ističe da ne odustaje od svog starog sna da ima žensko dete u porodici, te se nada da će mu neki od sinova podariti i unuku.
– Istina je, ja to ne krijem, priželjkujem unuku jednakim žarom kao što sam želeo da mi supruga rodi devojčicu, mada nikada Ognjenu i Ivanu ne sugerišem da bi trebalo da se ožene i imaju decu. To je ozbiljna odluka o kojoj bi trebalo lepo da promisle. Smatram da muškarci koji su odrastali pored sestara, imaju stabilnije brakove i potpuno drugačiji odnos prema ženama. Još od malih nogu navikavaju se na suprotan pol i bolje razumeju žene. Ne postoji bolji odnos od onog između brata i sestre. Ja sam sa svojom imao baš divan. Znali smo jedno drugom svake večeri nakon izlaska da pokucamo na zid, nađemo se i ispričamo šta nam se dogodilo. Upravo iz njenih iskustava uvek sam znao zašto me devojke ostavljaju – kaže Bulić koga je ova priča nenadano vratila u period njegove mladosti te nam je otkrio da li je više puta ostavljao ili bio ostavljan.
– Verujem da je odnos pola-pola. U prvom periodu sigurno je bilo više onih u moju korist. Imao sam tada rok bend, a dama kada dođe na igranku, po prirodi "gađa" najmoćnijeg, onog na sceni. Činilo se da smo tada članovi mog sastava i ja mogli da biramo devojke – priseća se on i otkriva da je tu bilo mnogobrojnih spajanja i rastanaka, ali da je ipak na kraju njegovo srce osvojila prelepa devojka s Bulbuldera.
– Upoznao sam je na nekoj svadbi. Još tada mi je bila interesantna, ali me je osvojila tek kasnije svojom lepotom, bulbulderskim manguplukom i činjenicom da je iz dobre porodice. Naime, moja supruga imala je divnu majku koja je šestoro dece izvela na pravi put. Kod njih se znalo – najstarije studira, drugo dete po redu izdržava ostatak porodice. Mojoj ženi zapalo je da bude ta druga. Tada sam shvatio da ona poseduje nešto više od lepote – osobine koje jednostavno moram da poštujem. Zabavljali smo se tri godine i, obrni-okreni, došli do situacije da ona mene zaprosi.
"Napalile" je njene koleginice na poslu da ću da pobegnem i nije mogla da izdrži nego me pitala dokle mislim da se zabavljamo. Kako tada nisam radio, pravdao sam se time što sam nezaposlen, ali me ona ubrzo poklopila rečenicom da je ona ta koja radi. Pokušavao sam da joj objasnim da nemam stan, međutim, ona je imala adut i za to. Izvadila je iz džepa rešenje o dobijanju stana. Treći razlog nije postojao, i evo nas ovde s tri sina i unukom – u dahu priča pisac i ističe da su upravo roditeljstvo i brak koji imaju on i supruga dve od nekoliko stavki kojima se zaista ponosi, a koje su mu u pravom smislu te reči obezbedile vizu za nebo, kako i glasi njegova nova knjiga:
– Jedan od mojih sinova blizanaca na pismenom zadatku o roditeljima, rečenicom: "Moj tata je voditelj, novinar i roditelj", najbolje je objasnio čime sam zaslužio vizu za nebo. To najbolje odslikava ceo moj život. Da mi je bilo nesređeno stanje u kući, ništa ne bih postigao u novinarstvu, pa ni na televiziji. Najbitniji su porodični sklad i ravnoteža.
