Olivera Kovačević: Nikada nisam mislila da sam lepa

Urednica Zabavnog programa RTS-a otkriva da joj prija nadimak Čelična ledi, koliko se njen privatni i poslovni stil razlikuju, da li je ona zaslužna za izgled svog partnera i kakvog muškarca nikada ne bi odabrala

Kada smo Oliveri Kovačević (50), urednici Zabavnog programa RTS-a, rekli da je fotografisanje za ovaj editorijal uradila kao prava manekenka, odgovorila nam je: "Nemojte da me zafrkavate”. Međutim, bilo je upravo tako. Em smo radili tokom prazničnih dana, kada se većina ljudi u Srbiji odmarala, em je u sandalama i tankoj odeći pozirala u prostoriji u kojoj nije bilo više od sedam -osam stepeni. Međutim, bilo je teško odoleti ambijentu muzejskog depoa RTS-a, u kome su reflektori, kamere, miksete i ostala oprema, koja je korišćena u vreme kada je televizija kod nas bila "čudo neviđeno”.

Kada vas očekuje neki bitan događaj, na kom će vas mnogi i gledati i fotografisati, koliko dana ranije odlučite šta ćete obući?

– Za novogodišnji program tražila sam haljinu noć pred snimanje, koje je bilo ujutru, a krojačice su je ušivale na meni da bi je popravile. Često biram u pet do dvanaest, a to je posledica rada na emisiji. Kada ste i autor, i novinar, i voditelj, prvenstveno vodite računa o sadržaju, a šminka, frizura i odeća dolaze na kraju. Međutim, ako nešto od toga nije u redu, upravo to vas prvo iznervira kad vidite sebe na ekranu. S vremenom sam naučila da je to važno i ušla u neki ritam, pa unapred obezbedim šta ću obući i obuti.

Šta smatrate sigurnom varijantom?

– U garderobi na RTS-u uvek imam crni i teget kostim i salonke.

Koliko se vaš poslovni i privatni stil razlikuju?

– Sve sam to ja, ali prilika određuje izgled. Nino Čeruti je gostujući na RTS-u rekao: Uvek se na vama vidi koliko je znanja prošlo kroz vas. Otuda i takav modni užas kod velikog broja ljudi, a to najviše dolazi do izražaja na mestima velikih okupljanja. Time što stavite na sebe šaljete poruku koliko vam je ta manifestacija ili situacija bitna ili, što je još gore, pokazujete da ne znate kako treba da izgledate. U Srbiji je, po tom pitanju, situacija naročito loša s muškarcima.

Šta im zamerate?

– Većina želi da izgleda ležerno, kul, opušteno, pa zato viđate duboke cipele u kombinaciji sa odelom i kravatom, farmerke i izvučenu košulju na komemo-raciji, otkopčano prvo dugme na košulji i kravatu, žute ili bež cipele obuvene uz crno ili teget odelo.

Oni koji nose takve cipele sada bi rekli – to je italijanski fazon.

– Tačno koliko smo mi Italijani, toliko su oni u italijanskom fazonu. Pre bih rekla da je to srpski fazon nalik rumunskom iz ’72. godine. Kada odete u Italiju, videćete da na ulicama svi izgledaju lepo i pristojno, a pogotovo na važnim događajima. Njihov stil građen je vekovima, a u Srbiji tako nešto ne postoji. Kod nas je imperativ budimo moderni. Tu se ne radi samo o nemaštini, već o siromaštvu duha. Za izgled muškaraca u Srbiji krive su žene, jer oni slušaju šta im one govore. Žene su loše savladale protokol muškog odevanja. Te iste žene trude se da sebe doteraju, da se informišu, da probaju, da se konsultuju… Sigurna sam da poznajete vrlo malo muškaraca koji uživaju u šopingu.

Da li ste vi zaslužni za izgled svog partnera?

– Jednim delom da, a najvećim delom on zna kako treba da muškarac izgleda u određenoj prilici.

S kime idete u šoping?

– S drugaricom Ljiljom, koja treba da me spreči u trošenju para. Inače, krenem po jednu stvar, a kući se vratim sa četiri kese nečega što mi nije potrebno i što najčešće i ne obučem. Najjeftinija je odeća koju ste toliko iznosili da morate da je bacite.

Koliko partner može da utiče na vaš stil?

– Naravno da može ako imate poverenja u njega i kada on zna o čemu govori. Problem je kada na vas utiče onaj koji ne zna ništa ni o sebi ni o svetu oko sebe.

Vi takvog ne biste ni izabrali.

– Ne bih!

Nije malo onih koji smatraju da vam odgovara nadimak Čelična ledi. Da li vam to imponuje?

– Ne zvuči loše, pa nemam razloga da se bunim.

Da li uz tu čeličnost ide romantičnost?

– Šta je romantično?

Da li ste proslavili Dan zaljubljenih?

– Redovno dobijam cveće i poklon. To se nekako podrazumeva.

Stiče se utisak da biste partneru ozbiljno zamerili da to nije uradio.

– Tako nešto ne mogu ni da zamislim.

Nedavno ste rekli: Ako si žena u javnom poslu, moraš da budeš lepa, a ako si lepa, po pravilu si glupa. Vi se niste suočavali s takvim predrasudama, jer vaš intelekt niko nije dovodio u pitanje.

– Tako je bilo zato što nikad nisam mislila da sam lepa. Važno je kako ljudi sebe doživljavaju. Postoje žene koje ujutru ustanu i obožavaju sebe sve do večeri, a kad ih vidite, imali biste sto zamerki. Taj doživljaj sebe ili drugoga je, u stvari, pitanje karaktera, obrazovanja, iskustva i ukusa. Da biste bili svesni ko ste i šta ste, introspekcija je na prvom mestu, a onda odmeravanje prema drugom čoveku. No, različiti ljudi hodaju ovom planetom, a društvo birate shodno sebi ili što bi naš narod rekao: Sličan se sličnom raduje.

Mnogi kažu da o ukusima ne treba raspravljati.

– Mislim da je upravo suprotno. Istorija civilizacije i umetnosti, kao i antropologija, podrazumevaju raspravu o ukusima.

U kom periodu života ste, u najvećoj meri, formirali svoje modne stavove?

– Radeći na televiziji, upoznala sam različite svetove, a jedan od njih bio je onaj koji su činili stlisiti, kreatori, šminkeri. Kada sam u njega ušla, gledala sam vrlo pažljivo šta se tu radi, slušala i uvažavala ljude od autoriteta. Na BK televiziji nikada nisam imala problem sa stilistkinjom Larom Milanović. Retko kada sam bila u situaciji da joj kažem kako nešto ne bih obukla. S Tijanom Todorović, koja me stilizuje za emisiju, radim već deset godina. Uvek kada imam modnu nedoumi-cu, potražim njenu pomoć.

Kada ste bili najbolje obučeni?

– Ne znam, ali zato znam da svako od nas u nekoj fioci ima fotografiju za koju bi voleo da ne postoji. Takvu moju fotografiju čuva moja prijateljica, pa čim joj nešto zgrešim, ucenjuje me da će je okačiti na Instagram.

Šta je na njoj sporno?

– Višak nakita!