Olivera Kovačević: MOJA STRAST traje duže od 7 godina!

05/09/2018 | 09:53

Razgovor sa Oliverom Kovačević, urednicom zabavnog programa RTS-a, počeo je šetnjom od Takovske 10 do Tašmajdana, putem koji su prošle zvanice sa prijema organizovanog povodom 60 godina televizije, do mesta gde su održana dva velika koncerta u čast tog jubileja. Budući da je bilo veče, s ponosom nam je pokazala lepo osvetljenu zgradu RTS-a, izloge u Takovskoj 10 na koje su prenete scene iz domaćih serija i ljudi uz čije su uloge i dela generacije rasle. Pokazala nam je portrete šesnaest ljudi, nekad zaposlenih na RTS-u, koji su poginuli za vreme bombardovanja, rekavši da je to najcrnja tačka u dugoj istoriji nacionalne televizije. Rekla je i da su 23. avgusta završili slavljeničku godinu jer je upravo tada bilo tačno šest decenija od dana kada je Olga Nađ prvi put pred kamerama izgovorila „dobar dan”, a Mića Orlović „dobro veče”. Ovaj mali vremeplov naveo nas je da razgovor počnemo pitanjem da li je, generalno, nostalgična.

– Prilike, jubileji, praznici… mesta su za prisećanje i prepričavanje anegdota iz prošlosti. To je za mene nostalgija.

Dok ste nam pokazivali prizore iz serija u izlogu Televizije, poželela sam da vas pitam da li plačete dok gledate tužne filmove?

– Ponekad, naročito kad su ratni. U „Neretvi” uvek plačem na istom mestu, a to je kad ranjenici sa Stoletom Aranđelovićem pevaju „padaj silo i nepravdo”.

Dakle, niste toliko „čelična ledi” kao što se priča?

– Biti „čelična ledi” ne znači biti bez emocija. To je stvar karaktera. Prema definiciji, ljudi koji ne osećaju i nemaju empatiju uglavnom su psihopate.

U razgovoru za naš list rađenom 2012, na pitanje gde ćete biti za pet godina, odgovorili ste: „Valjda na funkciji. Da ne bude ono naše – mogao sam, ali nisam hteo.” Očigledno ste bili u pravu.

– Na funkciji sam, tačnije na uredničkom mestu, zato što mi je to predložio Dragan Bujošević. Kada ste na upravljačkoj poziciji, vidite koliko su saradnici važni. Uspela sam da pronađem ljude sa kojima mogu da se razumem. Svako od nas ume nešto dobro da radi. Važno je ljudima dati pravo mesto, gde njihov potencijal može doći do izražaja.

Šta mislite, gde ćete biti posle novih pet godina?

– U Srbiji se to nikad ne zna.

Jubileji, bilo lični ili oni koje slave firme, teraju nas da budemo emotivniji nego obično, da se prisećamo iskorišćenih i propuštenih šansi, svojih početaka… Kad biste mogli da se vratite u dvadesete, koji biste procenat svog života promenili?

– Mislim da je mnogo godina prošlo u praznom hodu, u manjku stvaralaštva, hrabrosti, prilike…

Često sebi zamerate zbog manjka hrabrosti, a verujem da svima delujete kao osoba koja ostvari sve što zamisli.

Odgovor na ovo pitanje kao i kompletan inttervju sa Oliverom Kovačević pronađite u novom broju magazina Story koji je u prodaji do 11. septembra.  

Brankica TreskavicaAndreja Damnjanović

Još iz rubrike