Voditeljka i glumica, koja punom parom radi u Srbiji, ističe da je drčnost delom izgubila u Italiji, otkriva na koji način je partner, glumac Džej Elis, uči strpljenju i kuvanju i zbog čega se ne obazire na zlobne komentare o sebi
Na Prvoj televiziji vodi šou-program “Tvoje lice zvuči poznato”, na prvom programu RTS-a je u istoj ulozi, samo u serijalu “Ja volim Srbiju”, u bioskopima je možemo gledati u filmu “Prokleti pas”, u kom glumi glavnu žensku ulogu, a do kraja godine snimiće i jednu seriju. Najkraće rečeno, Nina Seničar (32) nikada nije toliko radila na našem tržištu. Ipak, najviše pažnje i komentara izazvala je kada je počela da vodi TLZP. Prvo su se svi pitali kako će se snaći u toj ulozi, ali i kako će je publika prihvatiti, budući da je njena prethodnica omiljeno televizijsko lice. Ubrzo se javnost zainteresovala za Ninin privatni život, s akcentom na pitanju – da li je još uvek u vezi sa američkim glumcem Džejom Elisom. Tabloidi su zatim počeli da nagađaju da li je za Beograd vezuje samo posao, a ona sve to – od samog početka – posmatra s distance, kao da se ne priča o njoj. Kada je upitate da li je zadovoljna kako se snašla kao voditeljka šou-programa “Tvoje lice zvuči poznato”, reći će vam:
– Uživam radeći ovu emisiju. TLZP je veliki projekat, vrlo izazovan kako za nas ispred kamera, tako i za ekipu iza njih. S obzirom na to da je toliko toga bilo novo – od žirija, preko studija do voditeljke – trebalo nam je vremena da se upoznamo i opustimo. Sada smo mašinerija koja besprekorno funkcioniše.
Sigurno znate da su gledaoci složni kad konstatuju da veoma lepo izgledate, ali da – što se vođenja programa tiče – ima i onih koji vas kritikuju.
– Komplimenti prijaju, konstruktivne kritike uvek su dobrodošle, a na one zlobne se ne obazirem.
Pre osam godina rekli ste da ste u Italiji naučili kako da se dopadnete masi, jer bez toga ne biste dugo opstali na televiziji. Koji je vaš recept?
– To sam govorila imajući u vidu da mi, Srbi, posedujemo urođen ponos i inat. Kada sam počela da radim u Italiji, stalno su mi govorili – više se smej, mnogo si ozbiljna, vidi se da dolaziš iz Istočne Evrope. Takvom utisku su, verovatno, doprinosile i moje oštre crte lica. Više stavom nego rečima, pokazivala sam tu našu “drčnost”. U međuvremenu je nisam potpuno izgubila, ali me je Italija naučila koliko su ljupkost i spontanost bitne u ovom poslu.
Da li je tačno da se naljutite kada vas predstave kao manekenku?
– Daleko od toga da se naljutim, ali nema razloga za to, jer sam se u životu najmanje bavila manekenstvom. Nikada nisam iskusila sve čari tog posla, jer sam posle samo par meseci počela da radim kao voditeljka. Ne volim da generalizujem i definišem ljude, pa samim tim ni sebe ne definišem kao manekenku, voditeljku ili glumicu.
Kako vam izgleda Beograd i život u njemu, sada kad ovde niste kratko, kao ranije, već nekoliko meseci?
– Čak i kada sam dolazila zbog posla, sve se svodilo na rad, spavanje, eventualno jedan izlazak. Zato mi je sada sve vrlo zanimljivo. Noćni život je zaštitni znak Beograda, ali ja ne stižem da ga upoznam onako kako bih želela jer imam buran radni život.
Da li je vaš dečko postao zabrinut, jer se čini da ste se prilično odomaćili ovde?
– Oboje mnogo radimo, putujemo i uzajamno se razumemo. Mislim da se njemu mnogo više sviđa Novi Sad nego Beograd, ali verujem da će zavoleti i prestonicu kad u njoj bude proveo malo više vremena.
Kako ste se upoznali?
– Ne krijem da sam zaljubljena i da sam više od dve godine u srećnoj vezi, ali nikad nisam imala potrebu da mnogo pričam o privatnim stvarima. I u Italiji su me često pitali zašto izbegavam te teme, čak su se ljutili zbog toga, ali ja to, jednostavno, ne želim. Ljudi koji su u mom srcu znaju da su tu, a to je i njima i meni dovoljno.
Džej Elis je mnogo spremniji da govori o ljubavi od vas. Nedavno je rekao: “Kada pored sebe imam zadovoljnu ženu i ja sam zadovoljan. U dvadesetim godinama muškarci samo pokušavaju da ženama skinu gaćice, ali dođe trenutak kada shvatiš da ukoliko oboje ovome pristupimo sa emocijama, doživljaj će postati potpuno drugačiji.
– To svaki muškarac treba da kaže.
Vaš dečko je otkrio i svoj stav o preljubi: “Ukoliko me devojka prevari, ne bih želeo da saznam. Naravno, osim ako to nije toliko učestalo da me ljudi presreću na ulici i govore kako im je bilo super u krevetu s njom. Međutim, ako se prevara desila u trenutku kada smo partnerka i ja bili kilometrima razdvojeni, ne želim da znam.“
– Njegov veliki kvalitet je to što nije ljubomoran. Ne mogu sebe da zamislim u vezi s nekim ko poseduje tu osobinu.
A kakvi ste vi?
– Škorpija sam u horoskopu, što automatski znači da sam posesivna. No, jedno je biti posesivan, a drugo ljubomoran. Mislim da ljubomora potiče iz nesigurnosti, a posesivnost se svodi na stav – što je moje to je moje. Nisam ponosna zbog toga, ali takva sam.
Dve i po godine se u današnje vreme smatra dugom vezom, a naročito u svetu u kome ste vi i Džej Elis.
– U dvadesetim mi je bilo nepojmljivo da budem u tako dugoj vezi. Međutim, to iziskuje mnogo rada i komunikacije, koja je osnov svega. Kod mene nema guranja problema pod tepih, već o svemu odmah pričamo. Odnos počne da ulazi u krizu kad partneri uzimaju stvari zdravo za gotovo. To sam videla u mnogim brakovima i višegodišnjim vezama. Poenta je da svakog dana neko bira da s nekim bude u vezi i da zajedno rastu u određenom pravcu.
On je rođen u Južnoj Karolini, vi u Novom Sadu. U kojoj meri razlike u mentalitetu i vaspitanju dolaze do izražaja?
– Ljudi se ili nađu ili ne, ali nema sumnje da je mnogo lakše ostvariti vezu s nekim ko je s tvog područja. Potrebno je mnogo manje truda. Kada mu, na primer, pomeneš Branka Kockicu, kog si gledala kao mala, ne moraš da objašnjavaš ko je to i kakva je bila njegova emisija. Nema potrebe ni da mu dočaravaš kakve su bile devedesete godine, kad pričaš o tom periodu. Međutim, nije nemoguće ostvariti istinsku bliskost i kada dolazite s drugih krajeva sveta.
Kad s nekim muškarcem intenzivirate druženje, počnete li da strepite da će vas “povezati s njim”?
– Mnogo je vremena prošlo od dana kad mi se prvi put desilo da se probudim, odem da kupim novine, a onda sebe vidim na naslovnoj strani nekog tračerskog lista. U Italiji je to bilo mnogo češće. U početku sam se zbog toga nervirala, a onda sam shvatila da je to sastavni deo ovog posla. Takve stvari mi nisu prva misao ni kad počinjem da se s nekim družim, ni kad se vidim s muškarcem koga znam “sto godina”.
Možete li da zamislite koliko je trenutno aktuelno pitanje da li ste nekada bili u vezi sa Novakom Đokovićem?
– Ljudi pričaju sve i svašta. Ja ih, čak, razumem, ali se zbog toga ne potresam. Jedino je neukusno u takav kontekst stavljati dve osobe od kojih je jedna u braku, a druga u ozbiljnoj vezi.
Za koliko ljudi na ovom svetu vam je važno da znaju istinu o tome da li ste s nekim bili ili ne?
– Verujte, niko me i ne pita da li je nešto istina ili ne. Navešću vam najdrastičniji primer, koji pokazuje koliko tračevi mogu daleko da odu. Kada sam završila postdiplomske studije, moja porodica došla je na dodelu diploma. Mama, deda i ja šetali smo Milanom, slikali su nas paparaci, a sutradan se u novinama pojavila “vest” da imam mnogo starijeg momka. Možete li to da zamislite?! Više nikome ništa ne moram da objašnjavam, a moji najbliži vrlo dobro znaju šta mi se dešava u životu.
Rekli ste da vas Džej Elis uči strpljenju i kuvanju. Na kom polju je uspešniji učitelj?
– Stvarno je odličan kuvar, a ja umem da napravim sjajan doručak. Nije to običan doručak, već vrlo kreativan. Valjda mi je u glavi ono: “Doručak pojedi sam, ručak podeli s prijateljem, a večeru daj neprijatelju”, pa mu zato poklanjam najveću pažnju. Međutim, mnogo više uživam kad mi neko nešto lepo skuva, nego kad odem u neki dobar restoran.
Kako napreduje “škola strpljenja”?
– I dalje učim. Smatram to velikom veštinom, koju ne posedujem. Ja bih uvek sve i odmah!
Na slikanje ste došli s treninga. Da li ste pasionirani vežbač?
- Imam količinu enegije koju moram da potrošim da bih se dobro osećala. Neki ljudi, gde god odu, nađu omiljeni restoran, a ja tražim mesto za vežbanje. Čak i ako negde provodim samo vikend – naći ću način da vežbam. Trčanje najmanje volim, a uvek sam za dobru jogu, pilates ili boks.
