Nikolija Jovanović - Hrabra buntovnica!

Pevačica Nikolija Jovanović tvrdi da je vizuelni identitet bitan svakom pevaču, otkriva da rado pristaje na kompromise zbog ljubavi prema emotivnom partneru i tvrdi da ju je rođenje ćerke Ree podstaklo da bude još bolja u svemu što radi...

Od trenutka kada je zakoračila na našu javnu scenu, pevačica Nikolija Jovanović (28) izdvojila se po autentičnom muzičkom, ali i modnom izrazu. Dok privatno vodi miran porodični život sa emotivnim partnerom i kolegom Reljom Popovićem i njihovom dvadesetomesečnom ćerkom Reom, svoj ekstrovertni temperament najradije pokazuje na sceni. To je mesto gde je uvek spremna za smele modne igre na koje bi se retko koja druga žena usudila. U skladu sa imidžom urbane devojke koja se ne plaši izazova, Nikolija se odlučila za neobične odevne kombinacije i za potrebe snimanja spota za novu pesmu “Nema limita” koje je ponela i na fotografisanju za naš magazin.

Koliko dugo je vaš tim radio na ovim neobičnim stajlinzima?

– To pitanje trebalo bi postaviti mom stilisti Stefanu Orliću. Verujem da se mesecima priprema. Recimo, šešir koji nosim izrađen je mnogo ranije, ali čekao je pravu priliku.

Pesma “Nema limita” već prvog dana imala je više od milion pregleda na YouTubeu, jeste li očekivali toliki uspeh?

– Verovala sam u pesmu “Nema limita” jer mi se mnogo dopala već pri prvom slušanju, a onda je usledio višemesečni rad u studiju i potom na snimanju spota. Hvala bogu, do sada je svaka moja pesma bila uspešna, ali ova je premašila prethodne i presrećna sam zbog toga. Nadam se da će postati veliki hit.

Spadate u red mladih pevača koji dosta vode računa o svom vizuelnom identitetu, koliko je taj segment vaše karijere značajan?

– Smatram da jeste. Od početka karijere sarađujem sa istim stilistom, nas dvoje identično razmišljamo i nema mesta za promašaje. Imam potpuno poverenje u njega jer sve što mi donese da obučem i sama bih izabrala.

Vaša majka Vesna Zmijanac svojevremeno je pomerala granice kada je u pitanju scenska garderoba, koliko vas je odrastanje uz nju ohrabrilo da i sami budete skloni eksperimentima?

– Svakako da me hrabri to što je ona nekada pomerala granice i daje mi samopouzdanje da ih i ja mičem u svoje vreme. Mislim da je njoj bilo, u neku ruku, teže nego meni. Pre dvadesetak godina niste imali priliku da kupite scensku garderobu u radnjama, već su takve stvari bile izuzetno skupe i rađene su po narudžbini. Danas je situacija potpuno drugačija. Mnogo je teže pronaći svedenu garderobu u prodavnicama nego scensku. Čak i ljudi koji se ne bave ovim poslom vole da se oblače kao da su deo estradne scene, zbog toga je sada teže izdvojiti se iz mase i biti različit.

Koliko je u današnje vreme hiperprodukcije teško pevačima da stalno budu aktuelni?

– Jeste teško i opterećujuće jer se od nas stalno očekuje da objavljujemo nove pesme. Ako to ne radimo, kao da nas nema. Pre dvadesetak godina ljudi su kupovali ploče koje su slušali po godinu dana, dok ih danas samo jedan klik deli od pesme i konstantno se traži nešto novo. Nisu izvođači krivi za to. Jednostavno, od pojave mobilnih telefona život je postao znatno brži. Promenile su se prilike u svim profesijama, pa i u našoj. Kakva će biti kulmunacija ovog trenda, to niko ne može da zna, ali me ne bi čudilo da za nekoliko godina držimo nastupe preko “Skypea”.

Osećate li nekada pritisak zbog brzih promena? Jeste li prinuđeni da konstantno pravite kompromise zbog publike?

– U prethodnih nekoliko godina pravila sam kompromise, lagala bih kad bih rekla da nisam. Podrazumeva se da svaka pesma koju snimim mora da mi se dopadne, ali vodim računa i o trendovima. Kada sam snimila prve singlove, kao što su “Nikolija” ili “Milion dolara”, kod nas nije bio popularan rep među ženskim izvođačima i bilo je vrlo teško pomerati granice. Danas je ta vrsta muzike veoma popularna te je manja potreba za kompromisima. Opet, ja sam izvođač koji voli da se oproba u različitim žanrovima, što mnogi osuđuju. S druge strane, smatram da su promene i osluškivanje tržišta neophodni ukoliko želite da vaša karijera ide uzlaznom putanjom, stoga sam spremna da se prilagodim.

Pre nego što ste počeli da se bavite pevanjem završili ste fakultet u Grčkoj, da li nekada pomislite da bi vam život bio bolji da ste se zaposlili i posvetili se karijeri u profesiji za koju ste se školovali?

– Nijednom do sada nisam pomislila da bi mi bilo bolje da sam krenula tim putem jer sam slobodnog duha i volim da sama organizujem svoje vreme, što mi posao pevača omogućava. Iako radim više nego osobe koje su zaposlene u bilo kojoj firmi, smatram da je ovako bolje.

Vaš suprug Relja Popović takođe je muzičar, da li je u vašem slučaju prednost to što se bavite istim poslom?

– To je veliki plus. Ako pođemo samo od tehničke stvari da ne znam kako bismo mogli da se viđamo da on radi tokom nedelje u firmi, a ja nastupam vikendima, to je već mnogo. Osim toga, imamo potpuno razumevanje jedno za drugo jer oboje dobro znamo kako svet muzičara funkcioniše, što je veoma bitno.

Koliko često pričate o poslu?

– Trudimo se da kod kuće što manje pričamo na tu temu jer nam je posla obično preko glave. Svakako, kada želim da snimim pesmu, uvek prvo njemu pustim melodiju, kao i on meni, a potom razmenjujemo mišljenja, što nam mnogo znači. Doduše, on je nedavno rekao da više neće da radi sa mnom jer sam nemoguća za saradnju.

Da li vam suprug nekada kaže da ste teški i kada je reč o vašem privatnom odnosu? Ko od vas dvoje više pravi kompromise?

– Podjednako smo spremni na ustupke. Kompromis mora da postoji da bi odnos opstao jer ne postoje dve identične osobe. Svako od nas je individua za sebe i to se ulaskom u zajednicu ne menja, zato su kompromisi neophodni.

Jeste li spremni za velika odricanja da biste imali skladan brak?

– Nijedan kompromis ne pada teško kada postoje ljubav i viši cilj.

Da li vam posao kojim se bavite ostavlja dovoljno vremena za ćerku Reu?

– Idealno bi bilo kada bih mogla da se posvetim samo Rei, međutim, živimo u vremenu kada su žene postale jednako samostalne i jake kao i muškarci, pa to nije moguće. Volim što pripadam grupi savremenih emancipovanih žena, a sve može da se postigne uz malo truda.

Koliko često ste odbijali poslove zbog obaveza prema detetu?

– Ne sećam se da sam to uopšte radila. Odbijala sam dosta poslova zato što sam smatrala da neće doprineti mojoj karijeri jer ne pristajem da radim ono što mi se ne dopada. Kao što sam već rekla, kompromise jesam pravila, ali uvek sam radila samo stvari u koje verujem. Takođe, nisam osoba koja će sebe iscrpljivati da bi zaradila što više novca i radije pristajem da vozim lošiji auto nego da slepo jurim za zaradom i trošim zdravlje zbog toga. Imam hedonistički odnos prema poslu, pa radim ono što mi prija.