Nikola Rokvić: Od prvog momenta između Bojane i mene je zavladala neka čudna energija koja i danas postoji

18/08/2018 | 20:00

Posle šest godina pauze, poznati pevač Nikola Rokvić ponovo se vraća folk muzici, a u iskrenom intervjuu otkriva koji su trenuci bili najteži u njegovom životu, govori o suštini svog braka i strahovima koje ima kao roditelj dvogodišnje devojčice

Poznati muzičar Nikola Rokvić (33) nedavno se vratio iz Moskve gde se odmarao u društvu ćerke Leone (2), supruge, manekenke Bojane Barović (35) i njenih roditelja. Rusku prestonicu posetio je prvenstveno zbog finalne utakmice Svetskog prvenstva u fudbalu, ali je uspeo i da vidi istorijske znamenitosti ovog prelepog grada. Taj kratak predah mnogo mu je značio jer su ga po povratku u Beograd sačekale brojne poslovne obaveze. Priveo je kraju snimanje novog singla “Pao sam” i uradio spot za tu pesmu koja bi, po mišljenju njegovih saradnika, trebalo da napravi prekretnicu u Rokvićevoj karijeri. Svoj novi projekat ovih dana planira da predstavi publici, a zaokret u muzičkom pravcu propratio je i novim imidžom te je ošišao svoju dugu kosu.

Šta vas je navelo da se vratite folk zvuku?

– U prethodnih šest godina bavio sam se nekomercijalnom muzikom. Nisam želeo da pravim kompromise i taj put mi je izgledao kao jedini ispravan. S druge strane, osećao sam da moja publika želi onog starog Nikolu. Zato sam odlučio da se vratim melosu koji sam preferirao na početku karijere. U izradi novog singla učestvovali su moji dragi prijatelji Dragan Brajović Braja, Filip Živojinović i Marko Cvetković, a kako oni važe za prave hitmejkere, mislim da smo napravili zanimljivu, letnju i nadam se pesmu koja će postati hit.

Kako biste voleli da se razvija vaša dalja karijera?

– Verujem da ću nakon objavljivanja singla “Pao sam” ponovo početi da nastupam u klubovima. Proteklih nekoliko godina publika me je mogla čuti uglavnom na trgovima ili na koncertima, tako da mislim da će se to promeniti. Uskoro me očekuju letnji nastupi u Budvi, zatim na Ohridu pa u Bosni i Hercegovini.

S kim se najradije savetujete kada donosite profesionalne odluke?

– Doskoro sam bio svojeglav i nije me baš mnogo zanimalo šta drugi misle. Međutim, s godinama sam shvatio da je ispravno čuti nekoliko različitih mišljenja, staviti ih na vagu i dobro promisliti. Poslednju reč, naravno, donosim ja, ali volim da čujem šta imaju da kažu moji prijatelji, brat i supruga.

Koje stihove vaša supruga voli da čuje u vašem izvođenju?

– Najčešće joj pevam pesmu sa svog prethodnog albuma “Našao sam te”. To je numera koja govori o dvoje ljudi i prvom trenutku kada su se sreli.

Pamtite li dobro vaš prvi susret sa Bojanom?

– Naravno, od prvog momenta između nas je zavladala neka čudna energija koja i danas postoji. Dosta smo slični, u neku ruku “otkačeni”. Avanturističkog smo duha i volimo da putujemo i otkrivamo nove destinacije. Dve smo vatre koje se naizmenično gase.

Izjavili ste da je za svaki brak neophodna prvenstveno velika ljubav koju oba partnera moraju da čuvaju. Kako se vi brinete o vašoj?

– Uživam da Bojani svakodnevno pokazujem emocije, nekada rečima ili malim iznenađenjima, dok je ponekad dovoljan samo poljubac ili osmeh. Međutim, moram da naglasim da su za dobar brak, osim ljubavi, neophodni i iskrenost, praštanje i kompromis.

Mnogi se ne bi složili s vama jer smatraju da je kompromis drugi naziv za odricanje koje vodi ka propasti braka.

– Stojim pri svom stavu, jer zarad dobrobiti emotivne veze čovek nečega mora i da se odrekne. Pre nekoliko dana čuo sam konstataciju da je reč drug zapravo izvedena iz broja dva, što znači da bi svako od nas trebalo sebe da stavi na drugo, a osobu do koje joj je stalo na prvo mesto. Naravno, ne treba ići u krajnost, niti se odreći svojih potreba, ali tvrdim da bez kompromisa nijedan brak ne može da uspe.

Postoji li nešto čega ste vi, ulaskom u brak sa Bojanom, morali da se odreknete?

– Glasnog pevanja u kupatilu. To ume da bude veoma zanimljivo prvih nekoliko meseci, ali nakon nekoliko godina, mojoj ženi to je postalo iritantno. Verujem da visine koje glasovno mogu da dostignem nisu uvek prijatne za uši.

Kao jednu od važnih stavki skladnog braka naveli ste i iskrenost. Mislite li da je u odnosu između dvoje ljudi neophodna potpuna otvorenost ili ipak postoje stvari koje bi trevalo sačuvati za sebe?

– Uvek sam iskren prema Bojani, jer je ona na prvom mestu moja najbolja prijateljica koju nikada ne bih voleo da prevarim ili izdam. Ali kako postoji večita različitost između muškog i ženskog poimanja bitnog, često mi se dešava da joj prećutim nešto što sam smatrao potpuno nevažnim. Naravno, kada za to sazna, uglavnom se naljuti na mene, ali verujem da je to vrzino kolo iz kojeg mi muškarci nikako ne možemo da se izvučemo. Ako odmah iskreno odgovorim, dobiću grdnju, ali ništa bolje neću proći ni ako prećutim. U svakom slučaju sam nagrabusio. Šalu na stranu, supruga i ja trudimo se da svoj odnos podignemo na viši nivo i izbrišemo sve te muško-ženske barijere. Verujem da jedno drugom možemo sve da kažemo.

Šta nikada ne biste mogli da oprostite?

– U stanju sam sve da oprostim, jer verujem da je jedini pravi lek za ljudsku dušu praštanje. Ali isto tako smatram da sve loše stvari koje nam se dogode ostaju zapisane u nama i ne dozvoljavaju nam da se prema osobama koje su nas povredile ponašamo kao ranije. Tokom svog života doživeo sam nekoliko teških momenata, a jedan od njih je ubistvo mog dede po ocu, za kog sam bio vrlo vezan. To se dogodilo tokom rata, devedesetih godina i to sam vrlo emotivno podneo. Ipak, i pored toga pokušavao sam da ispravno sagledam stvari i zapitam se da li bih tom čoveku koji ga je usmrtio mogao da oprostim. Verujem da bih mogao, čak bih voleo i da se sretnemo.

Znači li to da biste bili u stanju da pređete i preko emotivne prevare?

– Mogao bih da oprostim, ali da nastavim kao da ništa nije bilo, ne bih. Dajem se maksimalno svim ljudima oko sebe, pa očekujem bar upola zauzvat. Onaj ko me u bilo kom smislu prevari samo je sebi nažao učinio, jer je izgubio blisku osobu.

Koliko ste se promenili otkad ste postali otac?

– Mnogo, shvatio sam da su dete i porodica na prvom mestu, a da sve ostalo može i ne mora. Uvideo sam šta znači voleti bezuslovno, a u velikoj meri korigovao sam i svoje ponašanje.

Da li Leona liči na vas?

– Podseti me na mene kada posmatram njenu gestikulaciju, ali u pitanju su delići sekunde koje mogu samo ja da primetim. Osim toga, vrlo je uporna i kada nešto zacrta, to mora da ostvari. Poprilično je samostalna i svoja i u stanju je da se u jednom trenutku igra sa decom, a da se već u drugom osami. Nema problem s tim što joj Bojana i ja nismo stalno na vidiku.

Jeste li popustljivi prema njoj?

– Nisam strog otac, ali neke stvari moraju da se znaju. Supruga i ja vrlo smo obazrivi u njenom vaspitavanju, tako da je i ona, mada još uvek vrlo mala, postala svesna da mora da bude poslušna da bi nešto dobila. Želja mi je da izraste u devojčicu koja poštuje prvenstveno sebe, a zatim prave vrednosti.

Šta nikada ne biste voleli da vam ćerka zameri jednoga dana?

– Sigurno će mi nešto zameriti, pa i ja sam mojim roditeljima, to je normalno. Ali nikako ne bih voleo da mi prebaci da je nisam dovoljno voleo ili podržavao. Daću sve od sebe da do toga ne dođe.

Izjavili ste da biste tokom ove godine voleli da Leoni podarite brata ili sestru. Da li se još uvek držite ideje o velikoj porodici?

– Nismo odustali od želje za drugim detetom, ali sve je pitanje trenutka a ne planova. Bojana i ja volimo decu i ako Bog da, želeli bismo da ih imamo troje-četvoro.

Važite za nasmejanu osobu koja uvek propagira mir i ljubav te se stiče utisak da ne umete da se naljutite.

– Mogu dosta da istrpim, sve vidim i sve primetim, ali u nadi da će se ljudi sami po sebi promeniti, dozvoljavam im mnogo toga. Često se ta moja osobina koristi do krajnjih granica, ali reagujem tek kada se one pređu. Tada postupam vrlo impulsivno.

Jedan ste od retkih muškaraca koji smatra da su suze OK. U kojim situacijama plačete?

– Moramo da shvatimo da sve ružne stvari koje držimo u sebi i ne želimo da pustimo uništavaju naš organizam. Zato ja volim da plačem i često to činim, i to ne samo kada sam tužan nego i kada sam radostan. Na taj način čistim organizam i dušu. Mislim da muškarci plaču više od žena, ali to kriju.

Poznato je da ste vernik i da duhovno pročišćenje osim u suzama pronalazite i u postu i pričešću.

– Smatram da je poenta naći srednji put i osim svom fizičkom izgledu, posvetiti se i duhovnom miru. Moja porodica i ja rado posećujemo manastir Mileševu, jer tamo boravi Leonin kršteni kum, arhimandrit Leontije. Često tamo i prenoćimo, a ja volim da pomognem monasima u poslovima, da očistim štalu i nahranim životinje.

Suzana JančićDušan Petrović

Još iz rubrike