Glumac Nebojša Milovanović dobio je četvrto dete i mnogi mu se dive zbog istrajnosti da u teškim vremenima podiže veliku porodicu, a svoja shvatanja o tome deli s nama u emotivnom razgovoru u kojem otkriva zbog čega je najbolje biti tata
Statistika je neumoljiva – trećina parova u Srbiji nema nijedno dete, većina se odlučuje da podiže samo jedno i to u sve komplikovanijim finansijskim okolnostima, a zbog navedene situacije, broj stanovnika naše zemlje drastično opada, pa se za samo dvadeset godina očekuje da će nas biti tek nešto više od šest miliona. U jeku ovih alarmantnih vesti, zbog kojih je natalitet u Srbiji ponovo tema nad temama, stiže novost o proširenju porodice našeg poznatog glumca Nebojše Milovanovića (43), koji je nedavno dobio četvrto dete. Dok je u Ljubljani igrao predstavu „Kralj Betajnove“, u Beogradu je rođen mali Andrija, najnoviji član glumčeve velike porodice. Sa svih strana Valjevcu su stigle brojne čestitke, ali i gomila počasnih priznanja za hrabrost. „Svaka čast“, „Mnogo vam sreće želim“, poruke su oduševljenih poštovalaca ovog glumca, ali baš zato što se sve češće smatra da je za ostvarenje sna o velikoj porodici neophodno dosta pomoći Fortune i snalaženja, pozvali smo Nebojšu na razgovor. Želeli smo da proverimo da li je za takav poduhvat zaista neophodna velika hrabrost ili je ljubav ipak sve što je potrebno.
– Hrabri su ljudi koji se godinama bore za potomstvo i koji se nose s tim teškoćama u životu. A kada ljudi mogu da se ostvaruju kao roditelji, deca su božji blagoslov. Zaboravljavamo često da dolazak dece na svet ne zavisi samo od roditelja. Božja volja je presudan faktor. Hrabar je svako ko gleda život u oči i ko je spreman na borbu – odgovara Nebojša.
Ipak, uz sve lepote koje očinstvo sa sobom nosi, pitamo ga da li se brine za budućnost svoje dece, te kako se jedan glumac snalazi sa njihovim izdržavanjem.
– Teško je što bilo koja profesija ima etiketu da nije pogodna za izdržavanje porodice. Za sada nikome nije tesno, ali u narednom periodu želeo bih da obezbedim svojoj deci malo veći životni prostor. Nadam se da glumac u Srbiji svojim radom to može. Što se tiče pritiska i briga, oni nestaju onog trenutka kada vam deca donesu osećaj radosti i rasterećenja – optimista je Milovanović.
Značajan deo zasluga za podizanje četvoro dece svakako ima i njihova majka Tijana (38), a i sam glumac podvlači njenu ulogu u porodici, ali ukazuje i na opasnost koja im se isprečila na putu proširenja porodice.
– Hrabrost u braku nikada nije jednina. Presudan je Tijanin deo smelosti jer je svaki porođaj nosio rizike, ali mi nismo ljudi koji kukaju – odgovara glumac.
Pitamo ga i šta je najveći izazov za čoveka koji u Srbiji ostvaruje veliku porodicu.
– Izazov je vaspitati decu da budu svoji, a opet deo društva koje nosi mnoge zamke i probleme. Previše je opštih mesta, pomame, ambicija i agresije koja se s roditelja, iz medija, prenosi na decu. S druge strane, najlepše u svemu tome je što sve stvari i teškoće, koje zaista postoje, s velikom porodicom za vas postaju savladive. Takođe, deca koja odrastaju u društvu braće i sestara manje su sebična, lakše nalaze svoje mesto u svim drugim okolnostima, a o radosti zajedništva i da ne govorim – ističe umetnik.
Budući da je po četvrti put postao otac, proveravamo da li se nešto promenilo u odnosu na prvi, a Nebojša kaže da u roditeljstvu stalno raste i uzrasta kako s decom, tako i sa samim sobom. Veoma nežno odgovara na pitanje zašto je dobro biti tata.
– Poslušajte reči „otac“ i „majka“. Koliko su velike i nedokučive. Mislim da je u tim rečima ceo svet sažet. Puna su vam usta tih reči, a opet vam je malo da objasnite šta to sve znači. Između ostalog, zato je dobro – odgovara Valjevac.
Njegovo troje dece, Vera (5), Stojan (3) i Nada (1,5) raduju se dolasku najmlađeg brata Andrije i jedva čekaju da postane punopravan član ekipe. Tome se raduje i Nebojša. Dolazak sina pogodio se s krajem pozorišne sezone i snimajućih dana serije „Vojna akademija“ gde igra majora Kašanina, pa kaže da mu to omogućuje da sada više vremena provodi s porodicom, naročito otkad je beba stigla u kuću jer, kako navodi, to je izuzetno važan period u porodici.
