Miona Marković: Još tražim svoj modni izraz

13/03/2019 | 20:40

Mlada glumica kaže da joj je uzor u oblačenju tetka koja joj često bira garderobu i kako je tokom tinejdžerskih dana stekla naviku da kombinuje različite stilove i mnogo boja, čega još ne može da se oslobodi

Mada je Fakultet dramskih umetnosti upisala tek iz trećeg pokušaja, glumica Miona Marković (22) poslednjih godinu dana najangažovanija je u svojoj generaciji. Unuku čuvenog pisca Dobrice Ćosića i ćerku istoričara Predraga Markovića najpre smo upoznali u seriji “Koreni”, potom je odigrala ulogu Kristine u “Jutro će promeniti sve”, a na Javnom servisu gledamo je i u seriji “Kralj Petar Prvi”. Ipak, najveću popularnost donela joj je jedna od glavnih rola u projektu Dragana Bjelogrića “Žigosani u reketu” gde igra novinarku tabloida Anu Mariju Zečević.

Lik Ane Marije, između ostalog, privlači pažnju publike zbog zanimljivih odevnih kombinacija. Koliko se vaš stil razlikuje od njenog?

MIONA MARKOVIĆ : Ona je hipermoderna devojka koja je živela u Njujorku i ima istančan ukus. Mnogo mi se dopadaju odevne kombinacije koje su joj kostimografi pripremili, ali njen način odevanja dosta se razlikuje od mog. Međutim, kroz taj lik naučila sam mnogo o modi, a neretko se dešavalo da odem u šoping i kupim iste stvari koje sam nosila u određenim scenama.

Kako biste opisali vaš način odevanja?

M. M. : Uvek sam težila džipsi-latino stilu, u kombinaciji sa teksaskim. Najčešće nosim duge široke haljine, ženstvene suknje, kožne ili teksas jakne i kaubojske čizme.

Jeste li tokom odrastanja često imali modne promašaje?

M. M. : Oduvek sam važila za osobu koja se oblači po principu “sve mi boje lepo stoje”. Često lutam od stila do stila i spajam nespojivo. Ta moja istraživanja bila su najprisutnija tokom tinejdžerskih dana. Stvarno sam izgledala smešno sa svim tim raznim stilovima i bojama na sebi.

Ko je najviše uticao na formiranje vašeg stila?

M. M. : Dobrim delom majka, a dosta toga pokušavam da usvojim od tetke Milene koja se divno oblači. Njene odevne kombinacije uvek su s merom i ukusom. Volim kada mi ona bira garderobu.

Postoji li odevni komad koji nikada ne biste obukli?

M. M. : Ne volim mini-suknje, grozno se osećam kada ih nosim. U njima mi je neprijatno, ne umem da se ponašam i stalno sam pod tenzijom da li sam dobro sela ili prekrstila noge.

Koje ženske adute ističete odećom?

M. M. : Polako učim da istaknem struk, a volim da naglasim i stražnjicu. Genetika je učinila svoje, ali i pored toga, većinu vremena na treningu posvećujem definisanju gluteusa. Takođe, često suknjama do kolena ističem listove.

Trenirate li redovno?

M. M. : Tri puta nedeljno odlazim u fitnes centar, a uporedo s tim treniram “pole dance”, odnosno ples na šipci. Znam da taj sport ljudi najčešće povezuju sa striptizom, ali reč je o vrlo zahtevnoj disciplini koja traži izdržljivost i snagu. Budući da sam dobrim delom u vazduhu i da se za šipku držim delovima svog tela, dešavalo se da dobijem podlive na butinama ili vratu, pa mi je na tim mestima koža postala malo grublja.

Postoji li nešto što biste voleli da promenite na sebi?

M. M. : Bila bih zadovoljna da su mi butine uže, kao i struk, koji kaiševima pokušavam vizuelno da smanjim.

Kupujete li garderobu preko interneta ili ne želite da se odreknete razgledanja i isprobavanja stvari u radnjama?

M. M. : Najviše volim usputni šoping. Tržni centri me ne privlače. Volim da prošetam po Knez Mihailovoj ulici, a često kupujem i u inostranstvu.

Koji je vaš omiljeni grad za šoping?

M. M. : Njujork, tamo se osećam kao kod kuće. Ulice su dobro obeležene pa, iako važim za osobu koja se loše orijentiše, mogu lako da se snađem. Tamo volim da odem i na buvljake na kojima se mogu naći interesantne stvari.

Za koji odevni predmet ne žalite novac?

M. M. : Obožavam da kupujem na rasprodajama. Brendiranih stvari skoro i da nemam, kožna jakna je možda najskuplji komad odeće koji posedujem. Sa uživanjem biram nakit, veš i šarene rančeve.

Da li ste racionalni pri kupovini?

M. M. : Najčešće nisam. Često kupujem ono što mi ne treba. Naravno, ima onih dana kada odem u šoping i ne nađem ništa što mi dobro stoji pa kući odlazim praznih ruku.

Koja je najskuplja stvar koju ste kupili ili dobili?

M. M. : Dobro pamtim kaubojke koje mi je tetka poklonila. Nekoliko meseci pre toga otputovala sam u Njujork, gde sam u jednom katalogu videla divne čizme. Otišla sam do radnje u kojoj su se prodavale i već na samom ulazu shvatila sam o kakvoj je prodavnici reč. Morala sam da pozvonim na vrata i nekoliko minuta sačekam da me puste unutra. Po ulasku sam pogledala cenu čizama zbog kojih sam došla i shvatila da ne mogu da ih priuštim pa sam razočarano izašla iz radnje. Ubrzo posle toga tetka mi je poklonila jedan sličan par, a po kvalitetu sam mogla da zaključim da ih je skupo platila.

Suzana JančićPetar Đorđević

Još iz rubrike